Stražilovo

442

беше дојако најбоља, хладна вода, и свет ју је радо пио. Тако и с пролећа године 1871. док су студенци били пуни воде, све што је у њојзи талога, то је као теже пало на дно; горе је била чиста вода, доста бистра. Око јула месеца опаде вода, поче жега сушити ју, те дође ред да се из сгуденца вода црпе и пије из дубљине. И сад пијаху људи онај мутљаг, онај талог, који се сцедио с водом из гробља у студенац, и ту као тежак на дно се слегао. II сад се изроди колера баш у оном крају, који је гшо воду из студенца са гробља. Одатле се распростре зараза по целом великом немачком месту. То је била „автохтона колера азијатика". И у Црепаји би се догодила била та иста несрећа, да гробље не лежи јужно од места, баш на страни, камо се слива из села вода, и даље за то, што немају Црепајци пикоји студенац близу гробља, из којег би пили воду. Да видимо сада, еда ли је шкодљива она гњилост од човечјих лешева у гробовима. Хлор и сумаорита киселина цвде се из трулих лешева. Салитерна киселима је главни ароисход телесне гњилости и раствора. Да видимо химиски састав воде са разних положаја. Добра бистра пијаћа вода из извора или из студенца на згодну месту састоји се из ових сгихија: парног заостатка од 100.000 делова 10—15 делова органичног сућанства „ „ 1—5 салитарне киселине „ „ 0.4 хлора ,, „ 0'2—0'8 сумиорне киселипе „ „ 0'2—6"3 тврдоће .... „ „ 18' Да видимо сад хемијски састав воде из студенца једног у Минхену одма до гробља, у предграђу, у ком се свакад кад се је тамо указала колера, јула или августа месеца колера изродила и најдуже трајала: од 100.000 делова:^ парног остатка .... 34 - 6 делова органичног сућанства . . 5 - 27 „ салитарне киселине 60'7 5 „ хлора 48"9 „ сумпорне киселине . . . 61'5 „ вапна (креча) .... 47'04 „ горке земље .... 25'25 „ тврдоће 82'4 „ Ево нам доказа, зашто се морала године 1871. у Жомбољу излећи колера у оном крају, који пијаше воду са гробља! Овај хемијски испит нам уједно доказује и потврђује нови изналазак доктора Емериха и Чубија,

да је колерин бацил отров №1п1, или салитрена киселина; јер видимо из оних бележака о саставу воде у студенцу одмах до гробља у Минхену, да у њојзи има: салитрене киселине . . 60'75 делова даље хлора 48'9 „ сумпорне киселине . . . 6Г9 „ вапна 47'04 „ а у бистрој, здравој пијаћој води и из извора има само 0'4 делова салитрене киселине; хлора 0'2 дела; сумпорне киселине само 0'2 дела, а вапна — никако. Помислимо сада, кад студенац изван, а близу гробља толико отрова из гњилих лешева у себи има, да каква је онда вода из оних студенаца, који су на безуман начин усред гробља ископани! У Букурешту сахрањују још у портама око цркве своје мртве. Ове су у сред вароши. И у тим су портама одмах и студенци, из којих свет пије воду. Али је за то колера год. 1855. и гњавила људство и нашу војску. Питање о пијаћој води је по народ и људство најважније, јер се тиче здравља и живота; тиче помора и зараза. Ја сам узео за животни задатак, да у том питању посматрам, јер се тиче народа, који живи у низама, у подвођу: у Подунављу, Подравини, Потисју и Посављу, где љуте грознице море свет и где разне заразе имају због пијаће воде маха, као пгго видесмо ено у Жомбољу. Мене срце боли, кад год видим место, где лежи у низи, а над њиме одмах на ивици, на брегу види се гробље. У студенце таквих места цеди се вода од кише и истопљеног снега кроз гробове и носи собом ону гадију и оне отрове. Има кућа, у којима је етуденац баш поред или испод нужника; или поред или испод стаје, где марва балега, коњи торе, и свиње Своје кртоге имају. Па ако и није студенац у тој авлији на тако ружну месту, оно су у суседној авлији та нечиста места близу сгуденца, те се она нечистоћа у пијаћу воду цеди, јер је сваки студенац дубља шупљина од нужника. Мени је позната у Хрватској варош, где ред њених крајних кућа дељаше узан поточић од варошког гробља, које је прострто на окомку. Свака кућа имађаше свој студенац и цео им је свет завидео на доброј води, јер ова имађаше неки сладак мастап кус. Свет тај није бројао своје мртве. Од хиљаде душа умирало је по осамдесет. Несретници! Они не знађаху, да је та њихова масна вода цеђ из гробља и гробова, која се зове немачки научно „Лајхенвахс". Нови физикус у варо-