Stražilovo

478

и једно друго, да са данашњег свог скупа ношаље на магловиге обале Темзине поздрав пун захвалности и поштовања трећој Енглескињи, чије је име поред имена мис Ирбијеве и Мекп-

ТРИ СОНЕТА КОЛАРОВА Више пута поменула се потреба потпуне библијографије, али на том је остало, као и много што шта. Ко зна, да Гласник уч. друштва не пресга, бисмо ли добили садржаја, као што га још не добисмо за Летопис, ма да је већ давно и 150 свеска изишла. Не гледају у нас, да олакшају књижевним радницима, те да им сачувају и време, што они овако морају трошити прелиставајући све свеске, којих често пута потпуно не могу ни добити. Овако се само граде два посла, па често испадну непотпуна, а тиме сам предмет, о ком се ради, губи од своје вредности. Овако стање не треба и даље да остаје. И мој чланак „ Колар и сриска кпижевност", штампан у Коларову алманаху, није могао с тога ни да буде потпун. И ако сам прелистао и ради тога Летописе, ипак их несам могао све у Бечу наћи, те ми је тако један рад, који је изишао у Летопису, остао непоменут и то рад — иревод неколико сонета из Коларова 81апу <1сега. У Летопису за год. 1827 књ. 10 штампана су три сонета Коларова под натписом: „Сонети г. Јоана Колара иреведени св ческогз езмка ". На крају тих сонета стоји, да ће бити продужења, али ја не могох у доцнијим (бар до 16) свескама на њих наићи. Лако је могуће, да преводиоцу не пође за руком савладати тешкоћу њихову, а као да је и помоћно средство било усахнуло, јер за ово три сонета служио му је и њихов немачки превод, који је штампан те године (1827) у јануарској свесци „Мопа*асћгШ <1ег ОгебеШсћаД <1е8 уа^еНапсИвсћеп Мивешш т Воћтеп". Ко је пак огледао да преведе те сонете на српски и да тако упозна српски свет с оним делом Коларовим, које му стече толику славу, да уз помен његова имена долази нераздвојно и помен његова дела 81ауу <1сега—■ не знам. У Летопису нема потписа. Нреводио је из другога издања од 1824 г., како сам вели у напомени. Мени није при руци то издање, али ми је на срећу у мојој библијотеци бар пето издање, које је изишло у чешкој библијотеци „ХМгесћп кшћоупа" као свезак 203—209, под натиисом 81ауу с1сега 1упекоеркка ћавеи V ре1ј греуесћ о<1 Јапа, КоИага (V Рга-

зиЈеве тако тесно скопчано с именом народа нашег, да пошаље поздрав госпођи Елодији Л. Мијатовићки: Хвала ти! Живела !

У СРПСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ ге №1к1ас1ет ктћкирес1 ;У1 I. ћ.. Коћга. Стаје 70 крајцара) те могу показати овом приликом: како је преводио. Поредивши ова три сонета у српском преводу добија се утисак не баш повољан; чини се, да је преводилац био познат с чешким језиком, истина не сасвим, али да му је превод затегнут; не беше песник од заната, те не могаде ни савладати тешкоћу и нејасност Коларова стиха. Сва три сонета пробрао је из првога певања и то први је сонет у петом издању под бр. 24, други нод бр. 49 а трећи под бр. 84. Овај исписујем у оригиналу и преводу да се читаоци могу уверити и сами о оном, што рекох. У чешком оригиналу гласи: Кејеп опа гигоку<Нпа Нбка, г1;оуа к роШзеп! вр1кпи1;1, 1 уах рубпу, ћгс11о 1а1зи(;1, з(1а8<;1Ја г1а);уећ у1ааки ро пет ћИскл ; Се1о а1иипе кИ<1пу оМопк -ибка, ос1 рНзпуоћ уађпе купи!;!, 1кауу ивтеећ, 1;ајпа тг<1ућпи11, 1 з1оу пета з1а<1кусћ ро1оу1<5ка: Уае те аг<1се к "ђој&т ћа<1а сћућпут, Иб1о 21оћоћ МНек зројије павкгаћ к1атет паупагепуећ вЦћпут; Опа зата иб! иј1к хе1и, киИкга(;е 1е1о ћојије ргоИ <1исћи а <1исћ рго41 1;е1и. <,стр. 49.) У српском нреводу, исписано данашњим правописом, гласи: Не тек ружичноцветни образи, Усне к љубл>ењу знклете пак, Но лабудов врат, горд потиљак, Срећна игра златних на њем влаеи; Суначно ч8ло, тих свод обрва, И строгих очију миг мамни Чезнућ' смех, уздиси потајни Нема половина слатких слова; Све ми срце буни к боју страшном, Злобан Милек справл>а ми смело Хиљаду замки , пуних хитрином; Она сама учи скорб избећи, Кад год с духом вене тело Или с телом бори с' дух пламтећи. (Стр. 90 поменутога Летописа).