Stražilovo

587

се и нехотиде појављују, и немамо појма, која им је права сврха. Али са тим *нежним и пријатним звуцима не одводи нас уметник у неке нове и до сада још пепознате рејоне, него побуђује у нама сећања на нешто већ одавна врло добро нознато. Нај јача, најсилнија и најсвестранија је појезија. Она не само да делује на око, као сликарство и вајарство; она не само да делује на ухо, као музика, него оном речи, коју човек сам прочита или је чује, дејствује појезија са свим непосредно на нагае уображење и ставља га у кретање, те тим начином у исто време наших свих пет чула забавља и силним утисцима испуњава. Песник не само да нам пред очи ставља поједина лица са њиховим изразитим или глупим лицем, са очима пуним сјаја или израза у осећању; ми чујемо глас човека што плаче, његов јаук, лако и тихо шаптање и јецање, и у том гласу разумемо одмах целу скалу осећаја. Заједно са уметником ми осећамо сласт и милину најватренијег вина и најукуснијих јела; осећамо мирис најлепше руже или фини мирис валовите плаве или црне косе; ми видимо вилински стас девојака, њину лепу округлину тела, осећамо загрљај малених ручица и врелину нежних усана. Али не само да се ми заједно са уметником крећемо и уживамо у царству осећаја, него нас уметник често пута одводи, да завиримо и у саму душу човечју. Са оном мишљу, која као стрела брзо нролеће умом човечјим, уметник нас и са њоме упознаје. Код драме не стојимо као обични посматраоци, без икакве симпатије или антипатије, него са јунаком заједно плачемо или се веселимо; ступамо са јунаком у борбу и ту са њиме подносимо душевну борбу и све телесне патње. У последњим тренуцима његова живота још бдијемо над њиме. И ако је појезија од свију уметности најсилнија, опет су зато све поједине уметности на своме пољу од једнаког дејства. Све заједно оне природу умитују, али у том погледу нису кадре нрироду са свим верно имитовати. И највећи уметник у својим делима увек остаје за природом. Уметник имитује природу, али нам зато пе даје обичну и грубу материју, као што је у природи налази, него он ту материју оживљава, даје јој дух од свога духа, тако да се уметничко дело може увек назвати природом, али духом уметниковим оживотвоЗемун. рена природа, која је ослобођена од окова мртве материје. То је природа, коју посматрамо очима дотичног уметника и која у нама побуђује оне исте идеје, које су и њега подузимале, када је дело стварао Што је који уметник већи, што је знаменитија његова личност и његови светски назори, тим ће више и нас заједпо са самим собом узнети високо над овим светом. У томе се управо и састоји уживање у уметничким делима, да и ми заједно са великим уметником гледамо, осећамо и мислимо, да и ми заједно са њиме ону милину делимо, која је њега обузимала, када је своја дела стварао. Прави уметник при стварању свога дела не ће гледати само на идеалну лепоту, него ће пазити, да своје дело ослободи од случајности, споредности и незнатности, које врло млого сметају главној идеји самог дела, и увек ће се што више старати да главну идеју што савршеније прикаже. Дакле би са свим погрешно било, кад бисмо од уметности захтевали, да нам увек ирикаже само идеалну лепоту. Она се мора обазрети и иа ругобу, наказу, грубост и простоту, али и та ругоба, грубост и простота не сме нам изгледати са свим случајна, непојмљива и без икакве везе са целим делом. У томе погледу најсавршенији је ПГекспир. Нека се сете штовани читаоци ШаЈлока у „Млетачком трговцу". Његова тезкња за страпшом осветом и његова силна мржња у својој величанствености побуђују у нама чуђење, страх и језу, али ми донекле ту освету и мржњу и оправдавамо, јер је потпуно разумемо и схваћамо из прилика и развоја целог дела. Шекспир је врло радо и врло вешто изводио ниске, просте, подле и гадне карактере, али је при томе ои само имитовао природу, јер сви ти карактери још су увек само карактери обичних људи а не каквих ванприродних створова. И тако се може разумети реч „стварање", која се врло радо употребљава у уметничком свету. Прави уметник створио је својим делом неко ново дело, које до њега још није постојало у природи. У његову духу рађа се мисао, коју он по својој уметничкој снази из материје изводи и свету предаје. То уметничко дело у толико је савршеније, у колико више одговара природи и истинитости, што је зрелија, силнија и племенитија личност, која се у самом делу огледа и што више неки уметник својим умом наткриљује своју околину. Павле Лагарић