Stražilovo

588

ГИ ДЕ МОПАСАН

том генијалном приповедачу францу^ском, који је пре два месеца у Паризу за навек склопио очи, паписао је Немац Ф. Грос у лиску бечкога ГгелМепМа^а студију, у којој је згодно а занимљиво окарактерисао дар и књижевии рад Монасанов. Гросову лепу студију ево смо ради да саопштимо читаоцима »Стражилова« у српском преводу. Грос пише: Необично велик дар и необично трагична судбина заједно су порадили те се Мопасану свратило најживље опште интересовање. По што се догурао у први ред француских приповедача, убилачком је снагом био погођен онамо, где је књижевник најосетљивији. Утонуо је у душевну ноћ. Песрећа му истрже из руку оруђе: он изгуби подобиост да мисли бистро и у свези. На место фантазије, која је смело стварала, посади се лудило. Од две године амо био је Мопасан изгубљен и није му било спаса. Те тако .је писмености умро само мртвац, од кога није смела иишта више очекивати. Па ипак нас глас о смрти тог човека од четрдесет и три године дирну као најтужнији. Ми смо људи тако окорни у самообмани, да радо и весело сами себе варамо о горки па ипак скупоцени дар, који нам познање даје: о истину. Мопасан је живео, дисао те нам је изгледало као да не можемо престати надати се, да ће бити боље с њим. А сад је дошло, тпто се могло очекивати. те се сад нема куд, него се ваља осврнути на стазу, којом је Мопасан узлетео од непознатости на врхунац међународне славе па се онда нагло спустио до тихе гробнице. Године 1880 први пут је искрснуло Мопасаново име У збирци „Гев воЈгеез <1е Мескп", коју је издао Зола и његови интимни пријатељи, саонштио је малу новелу „Вои1е <1е виН 4 '. Једним се махом ловор спустио на његову главу. Писца новеле „Вои1е <1е ашР, тек што се усудио био у јавност, прогласише за једну од књижевних нада Француске. Од тада па до 1891 саопштио је књигу за књигом, свега од прилике тридесет свезака, понајвише кратке приче, аћог(;-81;оте8, неколико романа, два позоришна комада и свеску песама „Бев уегв". Уз ту голему гомилу посла доспева ти тај да посвршава исто толико голем пензум ,уживања, што их даје живот. Његов најважнији предмет јесте жена. Тај предмет

проучава он топло и с трудом; ни у Једном, па и у најмањем детаљу не ослања се на чувење; све хоће сам да испита, па ако у тој смелој игри као улог изгуби здравље, то за то добија силесију утисака и искус/гава, која би теоретским путем једва могао био стећи. Најразличније врсте спорта нашле су у њему одушевљена поштовача и он их је у ствари и неговао. Најволео је дуго лутати по мору на својој јахти „ВећагаГ". Кадгод би му хучни Париз раздражио живце, побегао би на море, те би га вали уљуљали да се одмори. У последње време није му море чинило више те услуге. Онда је у планини тражио равнотежу, која хтеде да му се отме. Пре две године покушао је у Кану да се убије и од то доба поптао је као душевни болеснитс кривом равнином другамо. Т1а и свршио је као с ума сишао. Одмах после нрвих гласова о томе, да је Мопасан оболео, стало је јавно мишљење нагађати и истраживати, где ли би то био узрок Мопасановој жалосној судбини. И онда и од то се доба могло уштедети мттого лупање главе. Иде ли Цезар Ломброзо и сувише далеко, кад вели, да су геније и лудило браћа, мал те не бли-занци. то је ипак јасно и појмљиво, и сувише појмљиво, да је умни радник у велику степену подложан умним поремећајима. Песник и мислилац лако из свога светлога подна пада у мрачну ноћ. Ваља се сетити Таса, Хелдерлина, Бодлера. Пре је миран живот, који се кретао по утрвену путу, давао неки отпор умном раду, био према њему као неки бранич. Данас, кад је у највећем јеку неурастенија, вигае има опасности за умнога радника него икада. А тек у Паризу, где се уживање онако расталасало те лађара за тињи час зарони. Мопасан пак са четир је стране био предестинован за свој жалосни свршетак: као неуморан књижевник, као човек од &г с1е 8тес1е'а, као Паризлија, као уживало. Само јаке природе одупиру се дуго толиким елементима. Флобер, Гонкур и други претходници Мопасанови живели су подалеко од хуке-буке, Зола живи као пустињак. Мопасан је мислио да је доста јак, да у исти мах може служити и Музама и махнитој богињи Паризиди. Заблудео је, те је блудњу своју скупо и платио. У осталом није свака врста пттсмености подобна у истој мери, да свештенике своје и истроши. Без