Stražilovo

590

али се теши тиме, да ће свекрва своје мало имање оставити свом пожртвовном сину а не удатој ћерци. Тада — у почетку приповетке — нађу старицу мртву. Госпођа Караванова прави се као да јој је бог зца како жао, јер то тако захтева ред и пристојност. Караван је заиста потресен, али се не усуђује то своје душевно стање пред женом да изда. Њих двоје вечерају, легну као иначе па те ноћи у разговору наведе госиођа Караванова свога мужа, да својој сестри што касније јави материну смрт, а и на то га наговори, да понешто од старичиних ствари склони — та човек не може знати, шта стоји у старичиној опоруци. Јопт те ноћи донесу два три лепа комада од сТаричина намештаја из свекрвине собе у свој стан. По што то ураде, мирно заспу. Сутра у јутру пође Караван, да удеси све, што је потребно кад ко умре. Хоће да телеграфише свом шефу, но госпођа Караванова одврати га од тога:

може му и после рећи, за што није могао доћи у бирб. Међу тим старица лежи сама, четир свеће горе у њеној соби. Госпођа Караванова пошље једно од своје деце у собу, која је била у горњем боју, да донесе доле две свеће, та не морају све четир изгорети. Дете се престрављено врати доле. Старица, која је само привидно била мртва, пробудила се па се баш стала облачити; у летаргији, како јој се језик био везао, слушала је разговор свога сина и своје снахе па место да се упусти у дуга разлагања, зановеди нросто госпођи Каравановој, да натраг горе донесе све, што је од ње однела. Удата ћерка буде са својом децом телеграфски позвана. У то дође кући Караван Донесу му штампане посмртнице, које је наручио и које сад мора платити. Но цела ситуација, како је пронустио своје звање, истисне из њега само уздах: „Шта ли ћу сутра рећи свом шефу!" 1е се)

КЊИЖЕБНИ ПРИКАЗИ Милан Р. Димитријевик. Дапаимш наши уџбеници за класичне језике. I Латинска „Наука о облицима" Др. Ј. Туромаиа. У Београду, штампано у државној штампарији краљевине Србије. 1893. 8-а. 85 страна. — Ириказујући књижицу Вл. Малине „Тук на лук" у 14 броју „Стражилова" ове године изрекли смо жељу, да што пре угледа света латинска граматика г. Вл. Малине, израђена по најновијој методи учења лат. језика у гимназији, али не дочекасмо је; сигурно је још на оцени код Гл Просв. Оавета?! Међутим је изашло из штампе пето поправљено издање лат. граматике дра Туромана. Ово пето издање врло је неповољно оценио г. Вл. Малина у „Просветном Гласнику" у свесци за јуни. На ову препирку међу г. др. Туроманом и г. Вл. Малином одговорио је, достојно српског великошколца, е!:ис1. р!п1. г. Милан Р. Димитријевић овом књижицом стварно и научно. Он у својој књижици упоређује четрнаесг до двадесет најславнијих немачких граматика и јасно доказује, да је правда и истина на страни г. дра Туромана. Не можемо овде пропустити а да не споменемо велики труд и дивно разумевање најтежих ствари у настави латинског језика. Како смо чули, то је најбољи ученик Велике Школе у Београду на филолошком одсеку. Он је тај спор и препирку стварно решио, за то му ми овим путем најлепше захваљујемо, желећи му здравља, да може послужити своме роду на дику и понос. На стр. 85 извињује се због неких мањих погрешака у самом тексту, које су превиђене због његова порушена здравља. Карловци. Г, Д. 1,01118 ^едег. 1-а НиегаШге гибзе, раг — —. ЗТобдеев е!} ех1гаНв (1е8 рппсграих 6сг1Уат5 Аершв 1ез оп^тез јизди' а поз јоигз. 1892. Рагј .8, сћег СоШп т-18. Стаје 4 Фор. —

У почетку ове књиге, у нарочиту одељку, износи писац општи поглед на историју руске књижевности. За тим одмах износи, у изводу, најинтересније комаде и творевине руске књижевносги, почевши од XVI века па до наших дана, пропраћајући их својим белешкама, које садрже тачан опис појединих писаца и њихових дела. Стари споменици и хронике, производи епске, лирске и драмске књижевности ваступљени су у овој Крестоматији или како би се у нас казало Примерима књижевности, где се читаоцу износи верна слика оних Фаза, кроз које је прошла књижевна Русија. Поред многих дела у Француској књижевности о Русији, које написа сам Л!еже и многи други, и ова је књига добро дошла Француском читаоцу, који врло мало познаје Словене и њихов рад на научном и књижевном пол»у. — У нас је до данас писано на више места о радовима Француског Слависте Л/уја Лежера. „који — (Нс-оп — говори боље српски но и један Србин". Ну, ни до данас није било озбиљних студија, језгровитих оцена о оним његовим радовима, који су изашли било у засебним делима или пак у_ многобројним књижевним и научним часописима, где пише о српском народу. Његови чланци у Ба Стапс1е Епсус1оре<11е, где уређује читав одељак о Словенима, нарочито о Бугарској (књ. VIII, стр. 400,) о Далмаци\и (књ. XIII, стр. 781), о Босни и Х.ери,еговини (књ. VII, стр 456), где оспорава многа права српском народу и где, у свима покрајинама где Србин живи — осем Србије говори о хрватско-срлској народности — заслужују строгу оцену, заслужују да му и Србин са своје стране одгонетне, а то остављамо онима, који су компетентнији од нас. Женева. II„ С. П. Ж. Возгег. Сгео^гарМе &епега1е Шиз^гбе: I-' Еигоре, раг — —, РгоГезвеиг (1е (јгео^гар1пе. Мапие! еб Нуге (1е 1ес-