Stražilovo

578

То стојте ви бар, ви спомен-слике Из даиа сјајних, к'о сунчев зрак! Будите светиљка животу моме, Јер ће га без вас скривати мрак.

Станте ! Не тон'те! — Но ви тонете! Зар да ми буде залудан глас? Стан'те! Не тон'те, тако вам Бога! Шта ће ми бедну жиће без вас!

У Панчеву 8/IX 1893.

Утонули су сунчеви зраци, У тами лежи мој милени град —• Тако ће једном покрити тама И песме моје и живот ми млад.

Ииапов

КАД У ЉУДСК0М СРЦУ ЖЕЛИШ

Берн

т ад у људском срцу желиш ? Ц ( Да све жице дирнеш лако, Ти удеси тон болова! Звук радости не, никако!

(фридрих риј^ерт) Има људи, који несу Окусили среће, сјаја Ну човека нема, који Осетио неје ваја.

-^е>Ј«го^-

с. д. м.

УТОЧИШТЕ

(фран^Ј)

ад наиђу на те тешки јади, ^Тешки боли, туга неизмерна, Махни људе, лека ће ти дати Густа шума, видарица верна.

Шума, стење знају шта су боли Када душа у јадима грца: Бура муњом шинула је често Посред шуме, сред камена срца.

Берт

К'о од људи, што теше обилно, Од њих не ћеш ти утехе чути, Ал' ће одјек туговати с тобом И опет ће с тобом умукнути.

с. д. м.

->ж-

Берн,

СЕТНО МОМЧЕ

(х. хајгие)

ваком срце туга стисне, Који види момка бледа, На чијем се сетну лицу Бол и тежак јад огледа. Благ му ветрић чело хлади, Ал' би само рука мала Могла срцу лека дати Рука, што му јад задала.

Место градског дивљег шума Шуму тражи још пре зоре. Где ромори лишће тихо, Где се песме тичје оре. Ну умукну песме одмах И шум тужан шумом прође, Чим лаганим сетним кроком Бледо момче шуми дође.

с. д. м.