Stražilovo

619

врата; аи бобице су узимали за лијек, али од које болести, то не могох да прочујем. Бодљивога пијетловца има гдје више гдје мање но свој Фрушкој Гори, а туиога ћемо опет мало гдје паћи. Да ли гдје од њих праве метле, као н. нр. ио Италији, и да ли се, као што тамо, и по нашим крајевима једу млади изданци, то бих желио да дознамо. У једној књизи од године 1825 читамо: »1п ИаНеп §ешевв! ш;ш сИе јип§еп ^игае^ргобзеп (од бодљивога гшј етловца) а ђ § е 1> г и ћ 1; ш И; 0 е ћ 1 ип(1 Е в 81§'>, а у Вукову рјечнику стоји уза ријеч кука под бр. 3): »У Дубровнику се куке обире пи се хладне једу с уљем и с ои/гом или лимуном«. Судећи по овом спремању или готовљењу јела као да ће биљка кука бити наш бодљиви пијетловац; а јер у Котору једу коштрике као »у Дубровнику куке «, ето нам

већ готова одговора на један дио мало час истакнуте жеље. * * * Шта је рањенин? У Вукову рјечнику то је ћегћа уи1пегапа, не каже се дакле изријеком, која је врста биљке, докле је Ланчићу рањешк или рипилист ВећшЈса оШсшаИа Е.. Трговац бипгулски, господар ђока Тешић, набере сваке јесени рањеника, па га суши и суха оставља преко зиме, да му се нађе у невољи. Казиваше ми, како је једном кухао осушена рањеника у води и с оном водом да је испирао коњу рану на бутинама (бедрама), а од тога да је одмах зарасла. Еле није тешко погодити, од куда биљци име рањеник; а јер сам га видио у његовим рукама, поуздано кажем, да је рањепик А§'шпоша Еира(опа Е. Мојо Медић.

СЛЕПИ МИШ

ј О пј сунде ниЈе са свим заишло за доглед, Зјош осветљава врхове високих јабланова и дрквених кула, али већ велики вечерњак — Рапи§о посШа •— изалази из својих скривалишта. Врло вешто летећи облеће врхове високих јабланова и јагњеда, па онда се у један мах подигне у висину, као да би да се утркује са ластама, које облећу злаћани крст на црквеној кули. Врло мало касније над површином великих баруштина, језера и река појави се мочарни слепи миш — ВгасћуоШв ВаићегПопп — те облеће тек једва три дециметра више од површине, па тешко зарезнику, са којим се сретне. Нешто мало касније појављује се писасти слепи миш •— 8упоШ8 ћагћаз^еПиз — који кад лети, једва га може човек распознати, јер никад право не лети; његов је траг тако искривудан, да је са свим замршен. Он најрадије облеће вотњаке и крајеве шума. Чим се почиње смркавати, изалази дугоуви слепи миш — Р1есо1ш аигћтш — из своје ложе те лети право у равним потезима, међу алејама, а за њим мишоуви слепи миш — Муо1ив типпив одмах и непрестано облеће људске станове и друге зграде, те тражи себи храну. У тај исти мах излази и патуљац слепи миш — ^ашш^о ргртвћ-еНиа и облеће куће по улицама, и то обично са свим поред кућа и лет свој савија поред зграда тако, да не пропусти ни један угао у дворишту, а да у њега не завири, има ли који зарезник, да своју глад њиме уталожи.

(Свршетак) Ово су у нас најглавнији родови слепих мишева, који нам неоцењену корист чине. Али поред ових, има их још до двадесетина родова, који такођер живе само на корист човечју. На целој земљи данашња наука изнашла је да их има преко триста врста, и већ нам овај велики број може јемчити, да они нису створени на људско зло, него на добро. Изађимо топла вечера у природу па не ћемо дуго чекати, него ћемо на брзо видети, где по ваздуху стотинама слепих мишева крстаре у искривудану правцу, и хватају разне ноћне зарезнике, који чине штету човечанству. Тако је то код нас, а што даље северу, ту се број слепих мишева све већма мањи, јер је тамо и зарезника све мање. Али што ближе југу, опазићемо, да тим све више и бројем и родовима слепих мишева има, јер су и зарезници тако исто у већој множини, и бројем и родовима. Већ на балканском полуострву, па онда у Талијанској поред средиземног мора, још један пут толико слепих мишева има као код нас. Но у тропским је пределима нрава домовина слепих мишева. Не могу се набројати користи, које ове животиње чине у тим пределима. Кажу путници, који су по оним пределима путовали, да човек, који није својим очима видео, не може замислити толики број слепих мишева. Чим вече настане, веле путници, множина слепих мишева у лету јеш већу таму направи. Нема ни једног шупљег дрвета, ни једне пукотине у зиду или стени; једном речи, нема ни једног усамљеног