Stražilovo

623

Ево, наведосмо све што смо знали о слепом мишу разних родова. Морамо напоменути, да нам разни зарезници толику штету у пољу, у шуми, на њивама, виноградима, вотљацима и вртовима почитте, да је не може ч.овек лако проценити, и опет се слабо позорности и пажње обраћа на та пустошеља. Једино се зна, да трпимо велику штету; али од куд та штета долази, не ћемо да тражимо, него је гледамо скрштепих руку и чекамо помоћ с неба. „Помози се, па ће ти и Бог помоћи!" Ове су речи бисерна зрна, и баш због тога треба да се латимо, да настојимо колико у нашој снази стоји, те да почнемо војевати против таких грдних непријатеља нашим земаљским производима, па ће нам заиста и сам Бог помоћи! Еако која година, све смо већма приморани, да ее што боље постарамо за своје одржање, јер сваки дан све нам се више гомилају потребе. У хатар свом одржаљу настојавамо да што боље и рацијоналније обрађујемо земљу, да нам она што више и што лепшег плода донесе. Гнојимо земљу и добро оремо, да тим гојазнија и трошнија постане, да усеви на њој могу боље напредовати и богатијег плода доносити. Овако радећи приправљамо земљу не само изврсну за сваки сад и усев, него је приправљамо и за што боље станиште, за што мекше и топлије гнездо зарезницима, њиховим јајцима и црвићима. Што се које земљиште боље обрађује, тим је оно зарезницима боље легло, јер у њој више богате хране налазе. Тај се гад множи и храни по стаблу, гранчицама, цвету и у самом плоду у толикој мери, у колико за себе може наћи доста хране. И у самој природи влада најстрожији закон, јер у њој се само толико створова може намножити, колико се на земљишту може исхранити. Сви зарезници не тамане свако биље, сваки усев, сваки сад. Једни су одређени за једну врсту, друга врста зарезника одређена је за другу врсту, трећа за трећу и т. д.

Али одређено је и нама, да неко биље у што већим просторима негујемо, јер нам је највипте потребно за наше одржање, као што су стршни усеви; друга врста нешто нам је мање потребна, као што су виногради, вотњаци, шуме и т. д. и баш због тога дужни смо, себе ради, мротив оних непријатеља борити се, који су баш од природе одређени да се хране најпотребнијом нашом храном. Као што рекосмо, никад се не може у нрироди намножити више оних, који једу, него што има за њих хране. Што се више хране намножи, тим јој више природа непријатеља произведе. Само је човек изван тога природног закона. Често само време толики гад утамани, да где које године једва видимо ког лептирића, коју бубу кокицу и т. д. све је то или зима, врућина или киша утаманила, само да одржи равнотежу у природи, а човеку више да остане. Природна наука узела је себи у задаћу, да научи човека које су му пријатељи а које непријатељи раду, а по томе и одржању му. Не усхте ли познати и саслушати глас те спасоносне науке, и не прими ли је к срцу ради своје користи, онда је изгубио право да се тужи на штету, коју му неиријатељи његова рада на њиви, у вотњаку, у шуми и врту учине. Сваки човек буде кажњен оним, против чега је грешио. Најпосле, обраћамо се прво на сву браћу наше учитеље, да још у школи чувство љубави нашег народа спрам слепога миша у деци пробуде; па онда обраћамо се на све оне, којима лежи на срцу што обилнија корист рада им, нека проучавају природу слегтог миша, нека упознају пријатеље и непријатеље своје крваве муке и тек ће онда престати оне силне тужбе, које се често чују баш у нашим крајевима; отпашће сујеверје и предрасуде, које нас још од првих времена гоне и штету нам чине. М. Д. Дејаповик

ЗНАЧЕЊЕ РИЈЕЧИ „УНИГУЈЕ" У „ОСМАНУ

у«

оводом поправака тевста, што их Је у |Ј |а 01!ом листу објавио госп Др. Лаза Томановић (бр. 9—12), држећи се будимскога издаља од Јевте Поповића, учитеља трстанскога, занео сам за ријеч »унигује«, па сам ево потегао да јој одредим право значење.

„С Крунославом унигујв, И веселиј свеђ се каже.." (XII лјевање, 537) У будимском издању »мјесто у/шгује, што се пе разумије, стоји умиљује, што има смисла«. Да ли се данас говори гдје умиљивати и