Stražilovo

622

искреног иријатељства и због тога се кад кад међу њима појави борба, али обично за мало. Чим наступи сутон, одмах међу њима почне живот. Један за другим почне влажити своја криоца неком масном течношћу, испузн на поље и полети у ваздух у лов. У овоме је лако опазити, да само по некоји, једни и исти слепи мишеви једну околину облећу, другу други и т. д. као да су и у њих радови подељени. Непрестано сваки једном линијом; па онда се врати истим путем натраг, и то тако непрестано бива, докле се год са свим не увери, да ту више лова пема. Врло је прождрљив; десетина кокица, па тек онда своју прву глад намири, а поред тога број сићушних лептирића, дувни и вештица врло је велик. Тек што се наситио, пожури се, да се где год напоји, а то му варење јако у стомаку ускори. Тек што се воде напојио и поново своја криоца помазао и приправио се за полет, а већ је огладнео, и ено га видимо, где опет лови по ваздуху. То му је цео ноћни живот, непрестано на изменце једе и пије, док не почне зора свитати, и тек се онда смести на своје место да спава. Сушта изелица! Ово је леп живот, кад би то тако увек било, али има и он врло горких часова у свом животу. Колико пута бива, да се по ваздуху пусти облаци нагомилају, почне падати киша, често се догоди не само једну ноћ, него кад кад и више, по неколико дана и ноћи. Онда су на слепом мишу највеће невоље. Зарезници и друге ситне животињице онда чувају своја склоништа, јер би им се уквасила криоца на првом полету. Често слепи миш, гоњен глађу, и по киши излети, али сиромах мора да се врати гладан натраг; и кад кад више ноћи прође, а он на таком времену ништа не окуси, ни чим се не заложи. У рано пролеће или познију јесен, док је ваздух хладнији, почиње рано излетати, а доцне легати, али поред све те његове вредноће не може да нађе хране ни толико, да може бар прву своју глад намирити. Неке врсте у јесен селе се на кратке путове к југу, као и птице селице, неки опет мењају пред зиму своја склоништа. То можемо опазити и на дугоувом слепом мишу. Лети отпочива у шупљим дрвима и таванима, а у зиму се склони у подруме, оџаке и пећине. На угодним местима нађе се хиљадама слепих мишева, и то највише једне или бар сродне врсте заједно. Неке врсте презиме појединце, али сви, који год код нас остану, целу зиму преспавају. Кад кад код пријатног вечера по који се пробуди па полети и у слободу, али се то већ ретко догоди. Своје зимње спавање не почињу све врсте у једаи мах. Први почиње дугоуви слепи миш, мало

касније у завршетку октобра или у почетку новембра мишоуви и водени слепи миш. За овима вечерњак, па онда писасти, а најпозније патуљак слепи миш. Али као год што не почињу заједно зимно епавање, тако се исто у пролеће и не буде сви заједно. Не буде се оним редом, којим спавање почињу, него са свим обратно. Први почиње већ у фебруару патуљак, па онда сви редом тако, да се до краја марта сви нробуде и рад свој почињу. Кад су већ неко кратко време после зимњег спавања храном се опоравили, почињу се парити; али код њих љубав није ни у полу тако страсна, као код осталих сисаваца; нема ту никакве борбе и отимања међу њима, него то код њих иде све мирним путем, па чим се женка оплодила, одмах се са мужаком раставља. Женке живе у чопору међу осталим женкама; а мужаци животаре самохрано. После пет до шест седмнца после оплођења женка донесе на свет једно, а највише двоје, врло нејачких слепих мишића, који се захвате оштрим ноктима за груди материне и тако мати с њима и дању иочива и ноћу иде на лов, а они се непрестано држе за њу и сисањем се отхрањују, док не одрасту. У том их мајка већ поучава на храну, којом се и сама храни. Њихово растење не траје дуго, осам седмица, нису потпун узраст ни довршили, а већ се отпуштају од мајчиних груди и полетаре у лов против оних животињица, које су људској привреди штетни. Слепи миш је најмањи међу сисавцима, јесте: најмањи је, али највише користи доноси људима. У лету изгледају миого већи него што су баш заиста. Мали потковичар тек што је шест сантиметара; патуљак је нешто врло мало већи од првог; а највећи је мишоуви, који је седам сантиметара у дужину, а осим тога је сам реп до пет сантиметара дугачак. Слепи мишеви изгледају врло глупави, јер су дању на светлости врло дремовни; али ноћу је таког изгледа, да човека увери са свим о противном. Израст коже на лицу око носа и очију чини га сграшним и ружним. Помислио би лаковеран човек, да у њему има нешто тајанствена, ванприродна. Може бити да је и ово један узрок, што је на њему људско проклество и сујеверно уверење. Слепи миш има много непријатеља. Многе грабљиве животиње иду у лов против слепих мишева; али на срећу, још се добро зна од њих сачувати, јер врло вешто вара у летењу. По себн се разуме да младићи, још у летењу неизвежбани, највише страдају. Али највећи му је непријатељ човек у своме лудилу, сујеверју и предрасуди. Глупост и предрасуда, простота и незнање тако га заслепе, да их стотинама на спавању потуче, али на своју ужасну штету.