Stražilovo

Сад наста у соби покор: породиља поче да запева, дојкиња да зииара и да јауче, мали Румуп да дречи из свега грла ... А, то беше призор, да човек побегне. Извадим часовник и положим на сто. »Господине! За пет минута или сте молили за опроштење или — бој!« Један, два, три, четир минута протекоше у бездап . . . и једва се тврда глава нреломи и рече: »Молим за опроштење!« И тиме беше свршена задевица. Захвалим оном грађаннну и опростим се са својим сведоком. Он оде са својом четом узводно реке Бузеје у Ердељ, ја низводно у варош Бузео и у Букурентће. Оно, што сам о тој гштомој долини реке Бузео напред рекао, остаје у вредности нигде стене, нигде стрма нада реке; шума с обе стране. Ја сам у свом опису назначио ту долину као једину згодиу за железницу. За што нису уважили моју сиоменицу — не знам; али то знам, да је велика штета, што нису ту, већ у долини реке Прохове, на подножју Вучестових урвина, саградили нругу. Кад приснем у Букурешће, чујем, да је управитељ генералног штаба мој рапорт поднео врховној власти и да се жалио, да је наш један официр при вршењу добивеног налога могао наићи на такве ирепоне и такве увреде. У исто доба дође ми друг, капетан Трајан Дода, па ми достави, да је ту брат оног хаџикавгаџије у Њехојашу, па се жали, да му је брат од стране румунске владе, због тога понашања његова, отпуштен из службе, без пензије. Ја одем с места личпо пред грофа Еоронинија, јавим му ток те ствари и како је свечано пред сведоцима молио за опроштење и тиме дао сатисфакције. Замолим свога старешину, да кнезу Штирбеју добру реч каже, како би оног официра помиловао. Гроф Коронини одмах оде до кнеза и овај уважи жељу те помилује официра и поврати га у иређашње му звање у Њехојашу. Од куда се он тако опрео мени и мојој мисији?... Тамо горе у планини усамљен, ни у ком додиру са светом и са образовапим друштвом, његово се патријотско срце кињило и гризло, што је аустриска војска ушла у њеУ Бечу, на Преображење 1892.

гову отаџбину. У својој наглости и пргавости није просудио, да је то по Румунију био једини спас и благослов, јер тим је њојзи био заштеђен рат и беху јој заштеђене све с ратом скопчане невоље и пустоши. Да је један једипи пут био у Букурешћу, или другој <којој већој вароши, био би се уверио, какав ред и каква дисциплина влада у нашој војсци, па би се опријатељио са нашом опсадом. Овако нас сматраше за душмане својој отаџбини, и тек што му се ја указах на згоду, он потеже, да искали своју срџбу на мени. А ја? Ја баш нисам онај, који ће се тако лако дати сатерати у тикву, који ће се свакој шуши подати, на макар ме стало живота! Ја не бих дао да ми ико смета, кад вршим своју дужност. Јемачно ће бити поучно, што сам овај догађај верно описао. Из њега упознајемо нарав румунског народа, тог иначе честитог, благог, доброћудног, иростог па и јуначког народа. Да је јуначан, уверили смо се на Гривници. Ево како га црта сам Румун, Иван Славићију, у својој књизи на страни 144: »Румуи је тврдоглав и не ће ти примити, за живу главу, нову идеју, коју смо ради да му препоручимо.« А на страни 145каже: »У ствари, која се њега тиче и која његову корист условљава, тако је самовољан и пркожџија, да ју —- једино из ината — ие ће иримити, ако му је ко други препоручује.« »Румун је« вели даље »иначе најбољи, најиоузданији човек, само ако смо погодили жицу, на којој му можемо веровати. Али ту жицу тешко је погодити, јер Румун је пре свега —■ неискрен. Искреност у његовим очима није никаква врлина. У румунском језику и нема речи за искреност. У опште, ио његовим назорима, не спада искреност у дужност, и ко истину каже па се тиме оштети. том се ругају.« Та ружна павика неистинитости од стране кпеза Б'скарусил>ског и његових сељака у мало што не умори човечји живот у двобоју. Јер да ја добих на Богојављење одмах у јутру нри поласку у њину селу коње, нрошао бих кроз Њехојашу, а не би ме нико задржао, пе би се сукобио са оном пржом те не било никоје задевице. Јован (тефаноли!. Нилонски