Stražilovo

715

о њему кроза све своје раније радове, своја скитања по Јевропи и разне педаће списатељског живота. Па кад га најзад, под старост, узе обрађивати, чињаше му се, као да је сав свој вијек о њему мислио. Књига пспаде прави урнек своје врсте. Обу-

хвата нреко 600 страница, а нема у њој једне ријечи, која се није у XVI вијеку употребљавала. Међутим, док је своје дјело израђивао, књижарски шегрти клопотаху око њега, опремајући своје дућанске послове, баш као да их се његов посао и не тицаше.

(Наставиће се)

Марко Цар

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

Нгуа^зка 81оушса га згеДпје 1 паИке 1ш §ко1е Карјаао К 81гоћа1, рпуг. гаупа!;е1ј кг. та1е геа1пе ^тта/Дје Вје1о\а г8ке. И Вје1оуагп. 'П.чак ј пак1а(1а Ј. Е1еЈбсћтаппа 1893. (Наставак) Закон гласовни, вјто га Миклошић зове асимилацијом (v. гјаиљћге) или каи11агћип^ (Екуга. ДУог1. V), назвао је г. Строхал пријегласом, и казује поједине случајеве на стр. 7—8, дакле када се све о мијења на е иза непчаних и пискавог ц. Како смо већ у опће казали, сувишно је, оеобито овдје, што се ређају облици са тијем преливањем; требало је само напоменути одступања или још боље: и ово изнијети код облика. Тако је, мислим, погрјешно, што се на том мјесту спомиње и облик иутем пр. путом, ма да је то тако и у Миклошића (ХаиЉћге 404), јер ће неук помислити , да је овдје е напрама о због онога т, као што г. писац изријеком вели: сГ) иза зубника т. То бива: итд. — Српско иутем стоји напрама ст. слов. пљтемн а ово према пљтмл., дакле именице в-врсте, гдје оно е замјењује ђ ; иутом је каснији облик према о-основама, камо су у нас прешле све мушке в-основе, и по томе је свакојако погрјешно говорити о примјени од о на е иза т. Исто се тиче и бројних адјектива иетеросгрук пр. иеторострук итд., иетероврстчн пр. иетороврстан итд. и именица иетерица пр. иеторица итд. Све је то требало овдје изостати, јер не спада амо, а могло се иапоменути код бројева с тијем додатком, да су облици са о дапас обичнији и да их тако треба писати. (Упор. Вук у грам. пред Рјечн. 1818, ХЕУШ у прим.) Друго: велико је питање, да ли је н. пр. четверострук (поред четворострук ) настало према иетерострук, гиестерострук итд. као што се казује у примједби, стр. 8. Треба разликовати основе: 1. четвћр-, према којој је четврвп, 2. четвер-, према којој је четверв и др. или са метатезом од -вер- у -вр1>- као четвркгоубб и др., 3. четвор- као у четворогоубшд и мн. др. Мени се чини, да је

прије могло настати иетерица и ост. према четверица него противно. На стр. 10. требало је одредити да се пише сб — соли, али бол и ген. бола а не као именица жеи. рода, па да може бити и бд. Погрјешно је, гато се на стр. 11 казује, да се глас о губи у облицима звати и гнати према зовем, гонити; српеко звати, гнати стоји према сг. слов. ЗЂвати, гбнати а ие према зове-, гони-. Кад се у § 10 казује, да је вокал у поњекад у нас на мјесто л, које је било међу двјема сугласницима: стуи пр. стлзи б, вук пр. влбкб итд. онда је и код вокала о требало спомеиути поред осталог и примјере ожица пр. лбжица (ожица л л;и цл лажица л'1,жи1|д, жлица джшјл са метатезом) и ожујак пр. м.жопскт, (од л-жујак, у свези са лђжт >— иаж, дакле лажац, варалица). Тако исто у средини ријечи : ирионути од прн-лћ-нљтн поред нрндћпнжтн, упореди прп-лкп-н -тп: ово друго особито ради правописа, да се не пише иријонути, ирнјањати, јер се зијев не укида између вокала и о, које је од л. Погрјешно је, што се на стр. 11 тумаче глаголи 3 врсте бјежати, клечати итд. од бегје-, клекјеитд. па онда од гј — ж, од кј — ч, а е да се мијења иза непчаног на а; такве промјене у опће нигдје нема па не може бити ни овдје; ст. слов. језик нас учи, да треба 4 сматрати као један глас, пред којим се (као недифтонгом по подријетлу) грлени мијењају на непчане, а иза овијех '/> на а: еигитн, |;т,;кт.-тн, вт.ждтн, као што је у наставку - г 1ш>: скрншддћ према ногмбћд !., у наст. -4нт>: снкашгп према кд г.ит.пт,, у имперф. мошддше од могшне , у комиар. оувождн од оукогт. нрема докрин. Иромјена је та дакле много старија но што бисмо смјели говорити о 4= нашем је. Нрема томе је погрјешно и оно на стр. 14 нод 6 с. — Нетачно је и оно на стр. 12 што се учи, кад иред оваким ж дође још з, а пред ч јоште глас с, да се изједначују ти гласови па н. пр. у иишчати, звижжати да се шч и жж „замјењују блажим гласовима шт и жд и , и тако: иишта-