Stražilovo

716

ти, звиждати. Стара је већ и позната ствар, да се ииштати од пишчати тумачи преко ииштгиати (ч- тш) па се друго ш губи, а ивиждати од звижжати пр. звижджати (ж=дж) па се друго ж губи. То је физијолошки процес, с којим се мора рачунати, и по томе не може бити говора о „замјењивању блажим гласовима", јер то пе значи ништа. У § 12, гдје се говори о подјели конзонаната „но органу", требало је барем м и н издвојити и ставити засебно као носне, па ма се у осталом и задржала старија подјела. Глагол коањети као непрелазан мислим да не може имати рагИс. ргае1. ргшв. као што стоји на стр. 15. — Да је чистим југозападним говором: рјевојк«, видјети, тјерати итд. т. ј. да зубии д и т нијесу срасли са ј у ђ, Л, о томе пема сумње, али да се говори коипјети (мј. коипети), нјеговати (мј. пеговати), то ие вјерујем. Са том примједбом упор. исго за лј, кад је ј дио од 'Ј>: лјето (мј. љето), волјети (мј. вољети), стр. 20. Зубни сугласи пред н доиста се губе: откинути пр. откидпути, кренути пр. кретнути; тако и пред м: дам пр. дадм, али д пред т и обрнуто кад стоји, најприје се једначе, па онда тек једно отпада: одтрти, отрти; иет-десет, иеддесет, иедесет. У примјерима као што је од-цвасти бива оцвасти путем оттсвасти , или од ирит-ча бива ирича путем ириттша, оца од отаа путем от-тса; према томе у једном је случају и асимилација, у другом је нема, а сви ови примјери не смију се једнијем законом тумачити. — Ријечи младац и млатац скројене су па према њима и нримједба, да се зубни сугласи не губе, дакле ген. младца и млатца. Мјесто „на вољу јасноће" требао је г. писац казати: „иа вољу Врозова Ргауорј.ча" ; када би нам и требале ове ријечи, то бисмо их ласно но мјесту, по смислу разликовали, као што је и иначе ријечи но свем и сиачем једнаких па их у тексту разликујемо. Још је незгоднија мисао зарад варваризама, као што су надцестар, надчовјечки, иодцаринар, иодчинити — одсгупати од начела фонет. писања. Требало је најприје просудити, јесу ли нам ове ријечи нријеко потребне и не би ли се могле другима, бољима замијенити. На стр. 17 (о усненим сугласима, под 4) стоји: „Уснени се суглас ф пише мјеето хв у ријечима: уфање, уфати се итд." Прије свега овдје није ф на мјесто жв него на мјесто ив, упор. старо-сло! енско (цчплЈлше, оуимштн, — а друго погрјешно је учити, да се ф инше мјссто хв; напротив не смије се писати ОН-1КО како се гдјегдје чује, н. пр. фала мј. хвала, уфатити мј. ухватити.

Глаголу мицати и слич. не смије се, мислим, сад. вријеме тумачити из миц-је-м него из мик-уе-м, инфинит. основа је мик-ја- (^мица-), а није тачно ни кад се каже, да се н. пр. у без-срамап губи з пред с, или з пред ш у из-шарати, него би требало рећи: једначећи се губи се. (стр. 19). Са свијем је погрјешно, што се на стр. 20 казује, да се у глагола мрем, берем изгубило ј у ирез. основи иза р; ту је и глаг. орем, и докле за овај морамо то рећи према ст. слов. о (нл„ орнапм, дотле нам ст. слов. језик показује за она два през. основе: м ире-, бере-, гдје нема ни спомена о суф. -језа основу сад. времена; не знам и не разумијем, којим је путем дошао г. Строхал до својега увјерења. — Глаголи окорети се и горјети не могу имати раг1лс. ргае!. раав. У иримједби на истој страни вели се, да се иза р не губи ненчаиик ј, кад је дио од је=-А', и кад није наглашено (шта?) јаким кратким акцентом, а томе се противе примјери: рјечит, грјешан, грјешник, грјешница, рјеђи. У §. I 9, гдје се говори о једначењу звучних сугласа пред безвучним и обрнуто, међу „изузецима" иза а) требало је доћи да се д осим пред с пише и пред ш: одшалити, одшетати, одштамиати. У §. 21 речено је, мислим, све, што је потребио, о нагласу и количини. Не разумијем само, за што је г. писац за јаки, дуги акценат узео кукасти знак л према ономе у Вукову и академ. рјечнику облом ~, иа тај исти кукасти и кад значи само дужину. (У Вукову и академ. рјечн. и за дужину обли знак). Г. писац би најбоље био урадио, да је за дуги акценат задржао обли знак, а дужину да је означавао кукастим знаком. — На стр. 24, 4 в. могло је са свијем изостати, јер не значи ништа; међу енклитикама требало је још споменути: бих, би итд. у кондицијоналу. ПГто се код проклитика казује, да ријечи од четири или више слогова ипак задржавају јаке акценте, то држим, да није истина, бар за ријечи од четири слога не ће бити истина, јер кад је у нас ријечи од пет слогова па на петом слогу акценат, онда се свакако говори и н. пр на треиавицу. У Дивковића барем стоји: „могу остати", а овдје категорично: „остају". Други дио ,,0№ко81ол'1је" почиње „приступом". Већи дио тога приступа ја бих са свијем одбацио. дијелом са стварних дијелом са граматичних погЈ)јешака, у које рачунам и погрјешке у називима. Ту бих набројио врсте речи, па бих „ргУоуе" назвао нрилозима и казао називе за промјену имена и глагола; за „честице" (ријечце) не бих рекао, да се „пе аИапјаји 111 пе вргеги", већ да се не мијењају; код глагола бих поред времена, начина и лица спо-