Stražilovo

Али се публика није само у куће на јавна мјеста позивала. Бјешњи пјесници умјели су и за трнезом досадити гостима; кад је писац који позивао на ручак, знао си већ унапријед шта те чека, кад је трпеза распремљена: домаћин је вадио свој рукогшс, а гост му је онај час своје задовољство изражавао, што га је онако лијепо „изненадио". Учтивост, која је у оно доба баш цвала у Риму (наравно у ондашњем смислу), није ти давала да ти се на. лицу појави ни најмањи знак досаде, тим више, ако си и ти у роду био с Аполоном. Било је пак и оних, који су по граду вијали беспослењаке и гладничине; њих би доматали у кућу, на објед или на вечеру; а најпослије и након обједа и након вечере, морали су пробављати но цијеле трагедије домаћинакњижевника. У том случају, што уши нијесу одобравале, одобравао је сит желудац. 14 ) За то, ко је имао своју кућу и своју трпезу, могао је избјећи тој опасности; али то нијесу сви у Риму имали, те је тако неизмјерно расла таштина у многога дилетанта — да премучимо оне, који су чак и туђа дјела као властита читали, и којима је Марцијал говорио: „Просто вам, што се туђим радом дичите та својим сте га новцем купили".' 46 ) Сам је Плиније чешће извенађивао госте за ручком; док су још онако заваљени лежали на јастуцима, улазио би у собу роб са рукописом, а писац би отпочео своје читање. 4 ") Напротив неки Лигурин, којега Марцијал често спомиње, није толико пазио на учтивосг; пјесник му овако пише: „Ти нас позивљеш на вечеру, само да нам твоје стихове читаш; са јелом изнесена нам је огромна књига; једемо даље, и ето друге, иа треће и четврте; али веруј ми, да ти није риба онако изврсна била, сједио би ти сам за вечером." У другој нјесми пак зак закључује: „Хвала ти, Лигурине; не ћу већ ни твоју рибу, ни твоје пужеве, ни твоје каменице; кад умукнеш, онда ћу ти на објед." 47 ) Наш је епиграматичар врло добро познавао своје људе, па кад је сам кога иозивао на ручак, јасно му је говорио, шта ће ту бити: финих јела чисто не, јер му то џен не допушта; али не ће ни дебелих рукописа. „Дођи", пише нријатељу, „ш1 гес11а1>о Шл." 48 ) Како је монархија постепено али без престанка све к себи привлачила и бивала средиште администрације и живота римскога, тако се мало но мало и моралне снаге царства склањале под заштиту оне сјајне моћи; у почетку само из улагииања и таштине, а кашње, за вријеме пропадања, да нађу користи и славе. Грчки обичај да се овјенчају нјесници, уведен је још за Августа у Напуљ (и онако већ грчки град). Ту је цар Клавдије својом руком но-

ложио вијенац на главу свог брата Германика; ту је и Марцијалов сувременик Стације стекао исту награду. У Рим пак ушао је овај обичај за Нерона; али пјеснички мегдан, који се је ту водио, није служио ничему другоме него прослављању Неронова имена. 49 ) Касније је Домицијан устројио свој капитолски а§оп, који се је, уз неке иромјене, сачувао скоро до пропасти царства. Ту је цар сједио, одјевен на грчку, а на глави је носио златну круну са сликама Јупитра, Јуноне и Минерве. На тим свечаним састанцима надметали су се у музици, у трци, у гимнастици, и особито у латинској и грчкој појезији. 60 ) Можемо сад лако себи представити како су и већи и мањи књижевници очекивали тај дан, и која је слава допадала онога, који је ту пред цијелим Римом примао од самог цара ловор-вијенац. Али затим које чудо ако је књижевност све то више постајала од владара одвисна, и бивала најпокорнији слуга „божанственога" господара! Улизивање је и онако водило књижевност у пронаст; оноје дапаче једно од нај јачих фактора сваког пропадања: кад је нисац једном ночео да ласка и да се ') Ер18(;. I. 13. — 2 ) Види за то и (ЈитШ. огак. XI. 94. — 3 ) Маг(да1. I. 118, 67, XIII. 3. — 4 ) Маг11а1. II. 8. — °) РгЈесИ. Саг8 (зе11. аие <1ег бШеп^езсћ. III. 419. 6 ) Ер1з(:. II. 3. — ') Зепеса С оп(;гоу. Ргоет. 4. В иди о њему у Раи1у: Ееа1епсус1оресИе. — 8 ) Ер1§тт. II, 88. — ") СЈитШ. II. 5. — 10 ) Ер1ЈЈгт. VIII. 58. В иди и Плинија: Ер181. V. 16, гдје наводи писма неке жене, која су била као развезани стихови Теренцијеви. Он је у томе уживао. и ) РНп. Ер18ћ. VIII. 23. — 12 ) Теи1е1, веаећЈсМе <3ег гбт. 1Л1;ег. 604. — 18 ) Ер18(ј. I. 13. — 14 ) Ер1б(; IX. 38; V. 13; VI. 17. — 13 ) Ер1з1. VIII 19. — 16 ) Ер15к. V. 3. - ■') ТасН. 1Ла1. <1е огак. IX. 15 — 25. — 18 ) Ер1з(;. III, 18 — 1б ) Ерхак. II, 14. — 20 ) Јиуеп. VII. 40. — 21 ) Обичај да се пљеска, уведен је из школе на јавна мјеста ((ЈшпШ. II 2.) па чак и у судове (Р1т. Ер1з(; II. 14). — 23 ) СЈшпШ XI. 3, 14; I. 10, II. — 23 ) Рег^шз. I. 15 -18. — 24 ) Ер^гт. IV. 41. — 23 ) Ер181. IX. 34. — 26 ) 8епеса, Ер1з(; 95, 2. — 27 ) Ер1С(;. Мапиа1е, 33, 11, у немачком преводу Штихову. — 28 ) Ер181. III. 18. - 29 ) ЕрЈ84 VIII. 21. - 30 ) Ер1з(;. VIII. 32. — 81 ) Маг(Ј1а1. Ер1§гт. II. 22, 10, 12, 23; 1.36: ћаз1а 8о1а сгерап!;. — 82 ) Ер18(. V. 17. — 33 ) Ног. А. Р. 472-6. Види и што пише Леопарди о читањима за његово вријеме (прва половина овога вијека): „и ако се пред њим слушалац превија од муке и зијева, поред свега тога он чита даље, дапаче све то бјешњи бива и лаје и дере се по вас дан и по сву ноћ, док промукне и док се публика онесвијести а он се срупш полумртав". ЕеорагсН: Реп81еп XX. — 84 ) Ер1#гт. III. 44. 35 ) Ер1§гт. IX. 83. — 36 ) Јтгеп. 8а(;. I. 17. - 37 ) Ј<3. III. 5—9. — 88 ) Виекоп. Вот. 2. — 39 ; ТасН. Нд8<;. II. 86. 40 ) 1паШи(;. ога(;. X. 1, 91. — 41 ) 8ие(;. Хего. 10 42 ) Ј<1. С1аисНи8 41. — 43 ) Ер1з(;. VI. 15. — 44 ) Еис1апи8. 8иг сеих <^ш 8оп(; аих §;а§;е8 с(е8 ^гапЗз. У преводу Рего1-ову. 4б ) Ер1§гт. II. 20. —■ 46 ) Ер18(;. VIII. 21. — 47 ) Ер1§гт. III. 45, 50. — 48 ) 1ћ1<1. V. 78 : XI. 5'2. - 49 ) Ег1е<Ј1ап<1ег III. 425. ;, °) 8цс1;оп. Еот. 4.