Stražilovo

141

ограничи да мудро размиче ове оквире, он ће их поломити у својим смелим истраживањима. Он ће у животу да се бори са самим животом; заљубљен у нрироду, која уме да стави унутрашњу и прозрачну складност иза бескрајње разноликости у појединостима, он ће смело да жртвује јединство разноликости. Сувише богат у примедбама, да би своје богатство могао уредити, он ће пустити своју препуну душу да исцури, те после планова што боље смишљених, после најмучнијег премишљања његово дело извршиће се у њему, како делу буде воља, и при крају крајева биће само незнатна и дакле некорисна постава предмета, у место да буде одабрана језгра, цвет његових светлих дела. Германац се, на прилику, не слаже са правичношћу и са каткад извештаченом логиком француских трагичних карактера. Он ће покушавати да репродукује чудесну саставност човечјег срца. Какав ће бити успех? Тражећи карактере са свим истините, он ће најпосле да створи карактере нејасне и неопредељеие. Према ов<>ме се види, какви могу бити производи германскога духа. Према томе, како ће да буде у перијоду ропства, или у неком правцу ка независности, Немац ће да буде Готгаед или Гете; он ће писати убоштине педантичне, праве ученичке задатке, хроме и невеште, или занимљиве расправе, збркане али оригиналне покушаје. Он ће уметност прошлости убити смешним својим подражавањем, или боље рећи, он ће тражити и погодити уметност будућности. Али му није дато да какво дело доврши, да се задржи у уметности садашњости, нити да почине у стеченој савршености. Виђеније његових лиснатих растова сувише му испуњава душу а да би из ње игда могао изаћи нов партенон. Начело, на којем се оснива њихова естетика, може се овако исказати: У човеку, као и у свету, природа је једина лепа. Ми увек треба да јој непосредно подражавамо и да јој дубоким наредбама следујемо, у место да ми њојзи намећемо наше тобожње симетрије. Ништа није истинитпје од овога начела, ништа плодније за духове са свим изображене, који су били под добротворним утецајем противпога начела. Али и то стоји, да никакво правило није опасније по духове непотпуно изображене. Да ли су Немци били довољно развијени, кад су почели да презиру Готшеда и да се диве

Лесингу и Гету? Нису; »култура« је већ била у њихову разуму, али се још није била сишла у њихова срца и у њихове руке. И тако њихове максиме, које су Французи усвојили од педесет година амо, Французе су обновиле и увек ће их обнављати, а Немце су упропастиле и утопиле у теоријама и полумислима, као у гмизавој плими. Ајде де, кад Тевтони, да би престали са недоношчади, не би бар радили! . . . Али се опи више труде да би свету били досадни, него Латини да би му се допали. III Народ, који мисли, твори и осећа, као овај народ, зар не мора промашити у сваком делу, где се тиче да се пуштају људи да живе? Он, који се клони криза срца, или који, један пут обузет, у томе се понаша као животиња, зар може створити драмате, који ће се одржати ? Он, коме критично стрпљење прекида само овнујска јарост, кад се даде да изражава сграст, може ли учинити, да му на то не звижде сви људи, који имају укуса? Његов темперамент забрањује му драмат. Остаје роман. Рекао би човек, да је ова струка створена за то. Зар не ће успешно развити чуства, заплести обичаје, поташсо анализовати? Богме не ће; он и ту бива исто тако лош, као и у драмату. Тамо бар неки неизбежни обзири нису му дали да задрема; цакао је сам себе, да би колико толико пошао напред. Али овде нема никаква обзира, који би га овда онда гонио да се разгермани: ту може да буде свој на сав мах!.. Сплетка се развлачи у недоглед; у најпатетичнијим моментима иојављују се и шире теорије; незнатне ствари растежу се, кад се пе зна што боље, и описују се са таком емфазом, као пропаст какве царевине; све науке покушавају да замене одсутну уметност. То је мрачан потоп, а дух не лебди пад водама! . . . За »Велше« је то добро, дух, та празна и ташта ствар! А опет у тим производима, које тако строго човек осуђује, колико је ту сгвари, којима се диви! Мрак је у њима испрекидан величанственим зрацима. Тиче ли се извесних утисака мистичних и најивних, тиче ли се нарочито да се покаже живот твари — да срећних ли тада мисли! Да красних ли налазака! Ова дела у највишем су степену сугестивна (наметљива, намамљива, побудљива), како