Stražilovo

178

СРЕЂА И ЉУДИ ША.ТА У .ТЕДНОМ ЧИНУ НАПИСАО И. И. ВУКИћЕВИћ

О С О Б Е : Макса Нои01!и1>, чиновник у контроли. — Рокса, његова зкена, — Ада, њихов син. — Екнца, њихова кћи. Зорка, њена другарица. — Мита Митровић. — Гаада Марко, сеоеки трговац. Догађа се у иаше дане, код Поповића. II Р В А II 0 Ј А В А Макса, Рокса и Евица (Соба врло скромно намештена. Рокса и Евица седе) Макса (скида наочаре и меће их у кутију, јет-

ко). Зар је само једна брига, те кажеш ћутим! Та мене већ зној од брига дави, а она зна само: ћутиш, ћутиш!... Ето прво за ту меницу... . Рокса (шије и не гледа Максу). Ах, и та твоја меница! Акојеручак: меница; ако је вечера, опет: меница (оставља брзо рад и погледа попреко на Максу). Ти мислиш: само се ти бринеш, а ја овамо седим на свили и кадифи! Зар се ваљда ја ие бринем?! Макса (тихо и замишљепо). Та бринеш се и ти, ко каже ?! Рокса (устаје). Те још како се бринем !. .. Ето, зима на вратима, а ја већ .. . није због година, но веруј Богу, довде ми је дошло (показује грло), а све велим, шта да плаћам млађе, 'ајд бар то да уштедим. А ти то ие видиш!. . . Па ето и месојеђе за који дан, а знаш шта ми је на врату? Евица (тихо). Од данас још месец дана до месојеђа. Рокса (брже говори). Да бо'ме, да је још месец дана, зар то није брига? . . . Девојка је већ . . . брига сама . .. Макса (хода зловољно и шапуће). Како, како! (отреса рукама) Мани, ие говори више! (стане) А замисли само, да је неке среће... то јесг, да нам нешто сад од једном падне изненада пет стотина динара! Рокса (уздахне). Боже мој, кад би то било! Макса. Или хиљаду. Евица. Или десет хиљада! Макса. Десет хиљада, десет хиљада! Та то је новац! Овако лежи десет хиљада динара, а чији су то, на пример, десет хиљада динара?... Моји . . . А смем ли да потрошим? Како да не смем ... Смем. Ево, на пример, три динара за бурмут. Рокса ) ( ПОД ру ГЉИВО ј_ Бурмут!?

(подругљиво). Пршуте! ?

Евица Макса. Молим, молим, то је за на пример. онда два динара за иршуте.

II а

Рокса 1 Евица ј Макса. Ама молим, молим, то је све за на пример. Евица (гледа преда се). Какви су то примери! Рокса (љутито). Ти даде све паре за . .. за којешта (устане нагло). А шта би ти, брајко, радио са твојим примерима, кад би сад од једном добио сто хиљада динара? (вишим гласом) Сто хиљада динара! Евица. Јест, шта би радио са сто хиљада динара? Макса. Ја ? Рокса. Јест, јест, ти! Евица. Ти, отац, ти ! Макса. Ја? (заврти главом) Е, то не ћу да вам кажем. Рокса. А ја бих овако: и млађе да имам, и без брига да живим и да знам, где пара иде, и да знам кад ће пара доћи. Нико не бп казао: ова кућа нобеспе, од кад паре доби. Све бих ја то знала. . . све! Што бих ја учинила, то би било најбоље, чујеш, најбоље. Ми бисмо но мени били одвојени од осталог сиета. Не бисмо били обични људи, него нешто друкче ... са свим друкче. Евица. А тек ја . .. иа Аца!... Све би то вредело, све би то било нрво. Макса. А ја? Рокса. Нема сумње, и ти ... Само би требало да се мало измениш, да се мало дотераш. Макса. Лако је, брате, све то, само .. . Рокса. Шта само ? Макса. Само нема сто хиљада динара. Рокса (уздахне). Право кажеш ! .. . Мало фали. Евица (уздахне). Врло мало. Макса. Да је бар десет хиљада! Евица. Или хиљаду ! Рокса. Та да је само оних пет стотина, оиет, опет би било боље, много боље. Д Р У Г А II 0 Ј А В А Аца и иређашњи Аца (улази нагло. У левој руци држи новине и маше њима, али за прво време не може ништа да говори. Код свију осталих немо чуђење). Во ...