Stražilovo

218

рење да опшчег њима лека бити не може, а за ово њега ни једно нитко непита, то мање пак имаде ли и може ли бити један свеопшчи лек свима болестима, и једа ли је Присничева система за основану признана, него: „Је ли полза, или не, роду човечијем од водолечења?" Даље шта Присниц Винценц у Шлезије Грефенбергу ради, откуда ли о чему ли, како ли сви лечише другима лековима болести он самом водом лијечи, и да је због тога самога 3 зрока Присничева система неосиовано, и зато нитко исти Санитет непита, него: „ Је ли полезно, или не роду и здрављу човечијем водолеченије ?" Али на то јопгге никако у томе писму не одговара наш Санитет; него нам казује, шта су системе, шта ли Магнетизам, Хомеопате и „Моритона" пачели Морисона пил} г ле, и како лијечи један Француз у јужној Францији, и да су то све моде, које постају и нестају, него да само Ипократова система је разумна, и зато већ оно три хиљаде година свеистоветна једнако траје. Али некаже нам и то, да је и сами онај Ипократ у млогим и баш у оним Случајима, кад би све своје знање лечења, и сву своју Апотеку исцрпио био, приклањао смиреномудрено самога болесника гласу природе ухо своје, и тај би свагда исти бивао: „Дај ми воде пити, дај за бога, пак ћу одма оживети, та оздравити!" И овим би он чешће како болесника, тако и себе и своју лекарску чест и важност, пак и саму алопатију спасавао, но ев' и ово је одатле и видно и јасно, да и тај велики и најпрви алопат није могао и преко свега тога својега искуства увидети, и признати тако просто и понајближе и понајуспешније у млогим болестима средство, и то пак од самога својега мнимога свезанија, како и наш Санитет, него је овако зар препросто средство предостављено само профанима и бездипломш.цима и самим болесницима? Да! Ирисниц и његова неоснована нашим Сантетом система то исто сведочи задовољно, што и саме докторе лијечи, баш ако су то и алопати, како и други који му драго, а својом једином елемент-медицином, т. ј. чистом водом. Преко свега тога пак ово једино међу тим (премда једва и сад) Санитет исти припознаје, да је вода најздравије пиће за сачувати здравље, и да је у млогим случајима кућевни, т. ј. ириватни лијек, него и опета да не може бити свеопшчим; а не вели, да и сваколика алоиатија и сва њена апотека јошт није свеопшчи лијек, како ма друга која му драго система лечења до данас поставша. Него нека ми тај Санитет изволи објаснити ово само, једа ли је домаћи живот негде изван онштега, што ли ваља и ползује здрављу дома, зар оно у публики топрв' излишно и противно бити може? Једа ли је свачија природа рачија? ... ? ?

У другом пак пункту одговара и објасненија својега Санитета исти повторава своје мненије о системи водолеченија, да је неоснована, и за то је и само водолечење непоуздано, пак и водолечиште мора бити недостаточно. Али се не опомиње иаш Санитет, да преко све непоузданости самога водолеченија пак и преко свеколике недостаточпости водолечишта, да у самоме Бечу о један пут су два такова водолечишта, по системи Присница допуштена и подигнута и благоуспешно дејствују У ком пункту наш Санитет даље овако говори : „Но и онда би водолечиште било излишно, кад би и сама система основана била." Овако изреченије шта друго у себи садржава нека се ми докаже, ако не ово: „Није слободно никоме барем овде подићи водолечиште никако, ма колико год на свет и разум и искуство туђе, а то ли српскост, за полезно бити доказивала. Ов'лико свом основанију и началу пак ево и какови узрок наводи наш Санитет: „водом се може сваки код куће лечити (ево инди једва једвице, ако и доцне и нехотично признање саме самците могућнос/ги водолеченија!!), дакле само треба начин водолеченија обнародовати, а водолечиште је установљавати излишно." Него кад би све дома могло се водом лечити по самим обнародованим начинима, зашто би дакле у Грефенберг а и к истому Присницу болесници стотинама ходили, те се тамо лечили?. ..? Пак зашто баш и различпе болести тамо како и свукуда иста сама вода лечи? Зато ли, што није вода свеопшче лекарство (ХЈшуегааћМ^е!) или зато, што и без те свеопшче силе превосходи вода сама сва досад извесна и употребљавана лекарства, како и Ирисници искуство и опит све досадашње лекарије системе?...? А и нашег Санитета чланови незнаду ли лекарства и сами правити, како и апотекари, иак и не ходе ли по приватним кућама болеснике лечити, но и опет апотеке не потребују л', па и шпитаље толико не препоручују ли? И то зашто би друго чинили, него за већу згоду, болника ли, своју л' и апотеку ? ... ? И зато ли је излишан завести водолечиште, што немора са њиховима рецепгима крмити?...? Шта ли пак друго исти наш Санитет доказује овди, овим својим изреком, премда и то нехотично: „У сваком доброуређепом шпитаљу н сваким разумним лекаром употребљава се вода, као помагателно средство у свима оним слабостима, у којима помоћи може, и то у различитом виду и пр." ако не ово: да су водолечиште „(премда ми на њи вичемо)" прави правцати шпитаљи а за то једино, што не може сватко дома имати онаково предусретање, снабдевање и лечење, Јкако у шпитаљу; иак јошт да вода номазке у различитим слу-