Stražilovo

219

чајима и другим (зар?) лекарствама. и то је зато (премда то ев' овде Санитет наш не изриче) што је искуство здравога разума и срца доказало, да вода сама собом „(та и самом паром)" помаже и лекује и онде и оно, што никаква друга досадашња лекарства не могу —! Него и преко тога наш Санитет и ту своју мисао свога изреченија закључује овим сам' својим пресужденијем, да је свакојако боље подићи шпитаљ, него ли водолечиште, то ли зар и баш зато цигло што је досад — обични шпитаљ досадашњи, т. ј. систематическо-дипломатним докторима дућан произволни, како-но што им је и апотека подручни банкир и каиитал бескапитални ? Даље говори наш Санитет: „Овакове шпекулације (водолечишта ?!) свуда приватна лица својим трошком или акцијама заводе, а досада Попечителству внутрени дела ни једно Правителством подигнуто водолечиште није познато." И ово ја разумем овако: Ми, Санитет Србије, знамо и видимо, како се иста водолечишта свуда подижу, како и сами Мухамед, што је саму воду још негда и за свагда претписао, али опета недамо таково пгго у нашему кругу и власти никако и никим подигнути; што више ни Попечителству, под којим стојимо, не допуштамо сврху тога ни очи отворити; јербо кад смо тек ово заслепали, што можемо ласно како и кад хоћемо, то и по готову ће и сама врховнејгаа -Србија власт за таково нам неповољно заведеније бесчувствена постат' и остати, барем докле смо ми ово што смо, т. ј. Санитет Српски, иначе правије и јасније рекав само — Егојисте, и само Најемници. — Него нека нам исти Санитет објасни, једа ли он држи у тима приватним лицима и од целе ческе земље и народа чиновнике, који о своме трошку оиштем таково водолечиште заводе у сред свога столичнога града, које својом уредбом, ползом и наменењем сва досадашња благодејска у свем свету заведенија превазилази, какогод што и Присниц све докторе и докторе надвишава. Пак једа ли и велики херцог вајмарски такођер приватно лице и шпекулант, који је такођер присничевски водолечиште завео и свему и људству свом и туђему шчедро отворио? Или зар Лајпцига приватни заводитељи различни, топли, минерални, пак и хладноводни лечишта мисле и верују, да они самом ползом и угодбом општом свим' сочеловец'ма ползовати и не могу и не смеју и не морају. Зар што нису никаква публична лица и власти надлежно-моћне? Или су и они криви а за то јединито, што не морају за то искати одобрења од нашег Санитета, нег од свога, који је напуњен такође докторима, но и философима, који желе, труде се и траже дан и ноћ више и више (што-но је ду-

жност љубећима мудрост, колико и ближњост!...) знат' и моћи ползовати своје сочеловеке, пак онда топрв и себе ? . .. ? У трећему и најпоследњему свом пункту Санитет нам казује, да сваком ваља, тко хоће да лијечи најпре болест познати, а познавању болести сваке точном учити се мора, и отуда изводећи следствије утврђава, да Предлагатељ водолечишта ту науку никада учио није, пак не уме водом болести лечити, али нека нам каже исти Санитет, гди је ту науку лекарије и болести учио Присниц? И ако није из једине природе и сопственим неколиким искуством, а да откуд је и гди је другде и другачије? . . . ? Те и овога у Србији водолечишта Предлагатељу настоји ли и посад' као и досад' оно исто двоје на служби, природа и опит сопствени, пак' онда топрв и Присничевог лечења описанија? . . . ? Тад још и може ли знати тај Санитет баш тако све извесно, шта је и колико је учио и опитом својим искусио болести и лечења у своме животу исти овај Предлагатељ?...? Но исти Санитет и то каже: „да је Попечителству внутрењем нужно какво Свидетелтелство од Проситеља, којим би се осведочило, да се у којем водолечишту бавио и с учењем упражњавао, јер Попечителство без тога мисли, да се он само јединим читањем књига о водолечишту упражњавао." На ово проситељ има одговорити, само то толико, да исто свидетелство Санитету пак и Попечителству дати може Г. Линденмајер, ако му драго буде, који је видио, како је овај Предлагатељ боловао, и нудио му се да га лечи, по налогу бившег Књаза, и у друштву г, Загорице к њему је зато послан био, пак опета није онај хотео ништа друго употребити, окром што је по својој вољи пио све чисту и јакошњу воду, и с Божијом помоћи сам себе тако излечио од болести пречудне, т. ј. по сву ноћ грозница нападпе га студена и ломила га је, чини му се, све кости праштиле, пак у јутру за тим наизмене нападала га одма грозница врућа, која је тако јака и силиа била, да му је одма језик за језик припецала, и он га од четврт до четврт сата и чешће прстима растављати и чисто отцепљавати морао, а међу тим све воду пивпш уста водом разлађавши и плакавши. Ова га је болест читаву недељу дана тако држала, и дотле ослабила, да већ ни крокнути немогаше, али га је опет оставити морала, и то пошто је јошт два дни на самом Сопоту пробавио пијући ону здраву са чесме водицу. Он би могао и више своји на себи и на другима учињени опита показати, него иије нужно, кад је и Присниц сами једну своју козу, пак после и своју болест успео излечити водом, и само тим једним поводом