Stražilovo

251

и за то хвала, гнто ме послужи), то ћу на овом месту и о садрлшни његовој две три рећи. Пре свега ово нам писмо тврди, да је »Србијанка« била већ почетком иовембра и повезана и да именик нретплатника љених није у свему тачан. Многи од поменутих у »Србијанци« иретплатника није претилатник, јер је Сима њихова имена својевољно уписивао и то једне »спомена ради, други су удвојено, нешто их је обнадеждио и неки почести ради«. Од штампаних примерака ставља сто на расиоложење кнезу Милогау, две стотине од сваке свеске посла у Хрватску преко браће Владислава у Бечу, негато одвоји за Одесу и Бесарабију, а остало за продају. Ово писмо нослао је иреко Копитара Вуку, пославши уз то »Србијанку« и Копитару и кнезу Милошу, кога је требао Вук да моли да номогне Сими. Ово чини преко Вука с тога, што му кнез Милош није ни одговорио на раније писмо, којим је тражио допуштење да му посвети »Србијанку«, с тога, вели Сима у писму, »нијесам крив, гато нијесам брез његова допугатења сам себи то позволио, јер сам као правно вољан чуват' се дужан пустовоља, како ватре, барем к другима, телигае почитајивима«. У овом писму наглашава већ, да је намеран до пролећа 1827 остати у ЈГајпцигу, а после или у Србију преко Беча или из живота. Из »Србијанке« превео је Герхард две три песме. Толико могох рећи у својој радњи, јер при изради не беше ми при руци Герхардова збирка. Како је сада имам, а Павловић о том не рече ниједне вигае, намеран сам, да овде и о том коју рекнем, јер се надам, да ће ово упоређење осветлити дајбуди три иесме, нарочито имајући на уму, да их је Герхард превео уз припомоћ Симину. У другој књизи »Србијанке« на стр. 53 до 60 је песма Истреб сопершка, у којом иам износи сукоб Карађорђев с Теодосијем из Орагаца. Песма је одвећ интересна; садржина њена одговара иотпуно истини, ато јеособина махом свих његових песама. У немачком преводу натпис јој је 2егпу Сгеог^ (стр. 64—60). Почетак у оригиналу гласи: Склони с' ђоко у самоту честе Изван свега мложествена друштва, Газаглед'о по небесам дивност, Чит'о сву ноћ из чудеса чуда, Ни чем краја, као ни почетка И мртвило текар васкрсење,

Кад и цветак непомјестан живи, Јасногласје нигда не престаје, Како тварца славопоје виси Уз обвитке свебезбројне љестве, Од бездушна чак до бесплотнога; Кад и роса наспорава звездам И сјајање и значење вишње. Те да чоек узалуд је овђе! У животу на празнику Творца, И у храму свога свештенич'ства!.. . ? Не зна, кад је не бивао нитко И одзнаје да не биват' вјечно!. .. К, себи с' вратив пак у прси тјесне, Расматрао ђе се помјестило То његово . .. чему ј' свијет мали, Луч светога у гнојазно замк'о Зар осинув да дивније сјаје, И увјери, да свуд свагда јесте. Герхард је пак ово превео: веог^ §т§ шп етватеп О-еТзивсће Аиз с!ет ^гозвеп Кгеве (1ег УегваттНшц, бсћаике с1ог1 сНе НеггНсћке11; с1ев Штте1з, Газ аив (;аи8епс1 \Уипс1егп с1огк сПе \\Чтс1ег, Ппс1 с!а88 АПеа епсПоз оћпе Ал1ап§', 1)а88 1111 То<1 сНе Аи&гв^ећип^ ке1те, "\Уап<1е11о8 80§аг с1аз В1итсћеп 1еће, ТЈпс! <1ег ^апгеп 8сћор1ит1§; Гоћ^евап^е ХЈпаиЉбгНсћ ии <1еп "\Уо1кеп 8(;е1§еп. АиГ с1еп ЛУс'пс1е181;и1еп е"иг'§ег Ве1<;ег, Уот ВезееНеп 1)18 гит Когрег1о8еп, 8еП)8(; Аег Егс1е Тћаи с1еп Сг1апг <1ег 81егпе Мећг' ипс! 1ћге ћеггћсће ВеЛеиШп^;. 1Јпс1 (1ег Мешсћ пиг луаге 1пег уег§ећеп8 1п с1ет Већеп, 8С1пе8 8сћбр &га Ее8Ш,§;, 1п с!ет Тетре1, с1ет ег Ет§едуеЈћ1;ег? КеЈтапД ^уе188 ез, лтепп ег п1сћ1; ^елуевеп, Кхстаис! 1еи§пе1;, <1а88 ег е\^1§ с!аиге! 1п 81сћ кећгепс!. јп с!е8 Вивепв Еп§е, Еги§ ег 8ј®ћ, лгоћт 81сћ <1а8 1>е§е1зеп, "\Уаз ги к1е!и сПе ^апге ЛУеН 1ћт тасћГе, Јепег ће!Н§е 81гаћ1, уегаепк(; 1п'в 1гс1'8с11с, Вог(;еп ЛезГо ћеггНсћег ег^ћгагепс!, Кип(1ећс1, (1а88 ег ићегаП ипс! елуј§. Карађорђе помоливши се оцу свога ја, да му дарује да слуша његов глас, па ће и без крила прелетети сав простор, а преко океана проћи не уквасивгаи се (»сухотјешан«), трену и усни: Четири му се духа приближују са четири стране (»четверица и у накрст' духов'«) и кроз небесне трубе објављују смртнима, да