Stražilovo

269

К'о црв и мрав или гора мрачна, Правну раван сву закриље млоштво. (А1з сИе Тигкеп пасћ с!ег 8опп' ег\уасћ(;еи, НаИеп 81е сће Ки8(; всћоп ћаЊ уег1огеп, Аћег луе]1 81е ап „те СгоМ ту 111" ћап^еп, БЧи!,е1/ 111 сће Ећепе Пи- ЕибвУо1к, НшГег јћш (1је 8Шгш.18сћ №1к1еп Ке11:ег, В1сћ1; №1е \\&1с1ег, ЛУигтег ипс! Ате^веи.) Срби им стадоше на супрот; а Чамџија и запева »Ој Турчине, трице и кучине!...« (0 1ћг Тигкеп, сИе пиг \Уег^ шк! К1еЈеп!); на које речи би одговор од стране турске Постој, Чамо, мал' нричекај трто, Ет' и мене тер поблизке к теби Скуиа кликат ал' се натпјевавши !.. На што Чамџија: „Ходи, Туре, ти најбоље само На што хоћеш и од које руке, И ћуш — капе.. . да б' се поиграли, Не ће те се устиђети Чамо!" („\Уаг(; пиг, Тасћато! ћагг' елп \уеп1§, Егесћег ! Паће ћ18 1сћ паћег /и сћг котте, Оа88 \у!г 8т§-ен, аћег ит сће \Уеие!" „Котт пиг, Тигке! \У;и - 81; <1и аисћ 4ег Вен1е, В1П ћет!; лу1е ипс! аи! \\'е1еће \Уе18е. \Уепп луј г аиећ Ла8 М(Ииеп8рЈе1 уегвиећгеп, \Уиг(1е Тсћашо зшћ уог сћг П1сћ(; асћеиеп".) Борба отпоче па и умуче. Када по ново Гурци хтедоше ударити „Један од њих нег' и особени Од' ломчипа будалине Тала... Крајишниче на ђогину своме, Поистак'о с' и дружину чека Прекрстивши на ункашу ноге". („8рг.еп§1;е уог еи1 Тиећ(,^ег ии^ег Ишеп, бргоазћп^ с1еа ћсгићшкеи Јишшеп Та1е, Сггапгће8сћи1;2ег аисћ, 'аиГ §и1еш 8с1пште1, 8ргеп§(;е ши(,1н§ уог сће ТигкепГгопГе, Кгеиг\л г е18 (1ћег'ш 8аИе1 вејое Ешве".) Угледа га Динцар-Јанко и иозва на мегдан; на што овај приста. Пак потеже чибук иза врата, Л тутуна из кумашли кесе, Натрпа га у симсију грдну (лулу) Размагливши два три дима сркне; Док причестје с' по закону пуку, Облачина обузе га тмужиа, Тад прифати Пул-ђ )ги дизгине, А иовади демискију љуту, Те на Јанка, кубурам' га сретне;

Не лишје га, него г' не обори Већ окрену свега уклонит се. ( У ј о §' ћегуог (1а8 ИеИепгоћг уот Каскеп, Каћт 81сћ КаисћГаћаск аиа 8ат1пет Веи(;е1, 8(орГ(;е сће уегћап^гивауоПе РГеИе, ХЈлс1 уегасћћгскГе гаиећепс! илусл , с1геГ 2и§е, \\ г смће8сћ1иек иасћ 8С1пет Лиштеп Оћшћеп. В18 ег 8о1сћсп \УеЈће8сћ1иек ^епоттеп, На1 11 ш еЈпе Каисћеглуо1к' итпећеН; N1111 ег^гећк ег 8е1пе8 8с1нште18 2и^е1, / 1ећ(; (1еп Ватазеепег §е§еп Јапко. Оег етр1ап^е( 1ћп т1(; 8аскр18(;о1еп, Еећћ п1сћ(;, аћег 8сћге88(; Јћп аисћ 1псћ(; ше,(1ег, Вгећ(: ве1П Ко88 ипс! Гћеће(; уог с1ет Тигкеп.) Али Хрњица за њим и у српску војску зађе и сабљом му главу на пола расцеии. Када Срби то видеше, запуцаше, али му ништа не могоше учинити. За њим се тиште Чупић и коњу »одвракиу« главу; а Никић га копљем (»пихом«) удари у вилицу. Него ипак Туро с' боријаше, Прем устреме е' и навале на њга И опурци и кубура огњи, Расцавће се на све стране клета Под панцир му памуклија бивша, И он гмиз, гмиз четвероножећи, Док умаче и задрије к својим', Изнесао на рамен'ма главу, Оклен меса иерје не износи. (ћ)еппоећ луећгГе 81сћ (1ег кићпе Тигке, 01) 1 ћп §1е1С.ћ еш сћсћГег Ки§'е1ге§-еп ТЈпс! Р18(,о1епГеиег ћагГ ћеаГигтГеп, 8о (1а ,88 Пст сНе сНске ВаишлуоП ууезГе Аи8 с1ет РапгегћетЛе гт^в итћ1ић(;е. Е1оћ ги1е(;/(;, аиГ а11еп УЈегеп кгјесћегк!, М«1еп с1игсћ сће РГегс1е ул\ (1еп 8етеп, ћећенсГв НаирГ аиз <1ет Ое<1гап§'е ге(;(епс1, \У г о келп Е1е18ећ Јауоп сће Еес1ег (;га§е(;".) Тек сада отпоче жесток бој, »док већ Турц'ма ■гричаре загоре, — те се тада принуде устукнут'«. (1)18 <1ег Тпгкеп БЧпКепгоћге §1ић1еп, ТЈшЈ 7А1Ш \\ г еЈећеп 81е §еп61ћј§1; луагеп); али тада везир са Брањева, који је дотле на Србе из дванаест тонова нуцчо, опали и на Турке Да свакако гинути морају, Те да воле наиред, нег' ли на се, Шта л' је истим без нашега друго?..." (ћ>а88 81е јес1епГа118 81сћ орГегп аоШеп, ХЈпс! <1осћ ћећег \'ог\\'аг(;8 а1в 1111 \\е1сћеп; Оепи луак ЉаГеп 80118(; 81е ип^еглуип^еп ?)