Stražilovo

270

Али када и Карађорђе удари »помољев се вишњем свеовлатцу« (а180 ће!епс1 ии с1ет ћбсћк!еп Неггзсћег), прекиде их и у клањању и борба поста још јача. До вечери не беше још одлучено на чијој је страни победа. Кад то виде Карађорђе, Зграби своју крџалинку вјерну, Сам у поље истаче се најпре, Шкрину зуб'ма и покличе цикне: ,,Ам' тко ј' Србе и јуначна срца За мном живље и мужемоћносно! Ваздан ли је титрат' нам се с враз'ма ?... Та то није досле било српско, Већ овако разгрухују с' Турци!" Пак скок примче уза хитац сваки. (Еавз!;' ег војпе 1геие КгЉсћаНпка, ЗсћгЈи Лег Ег81е уог 1п'д Б1и(;'§е 8ећ1аећ(;1'е1с1, Ки1Г8сћ(;е тј(, с1сп Хаћпеп, §'е11еп(1 ги&пЛ: „Шећег, \\ г ег ејп 8ег1>' шк! ти(,1и^'еп Неггепв! МЈг пасћ, гив11§ ип(1 пи1 уо 11 сг МаппакгаЛ! 2Гет! 81сћ'8 т1(; с1ет Ееик1е ипг /и врШеп? 1 )а« \уаг гпттег пасћ (1ег бегћеп 8асће;

Аћег во пиг већ1а^е(; тап сће Тигкеп!" 1Јп(1 ће1 јес1ет бећизве вргап^ ег уогууатЧа.) За њим полете остали, а с тоновима и Павле Тоиџибаша, десиа рука Карађорђева. У сред боја чу се глас, којим позива Турке да се спасавају »бјегом суноврат'це«, јер ће овако лудо изгинути, што само иде у корист везирову »да паче себ' ограби више (\У1е ет Еаиђег Нађ' 1111(1 0 и) еисћ гаиће). Кад то Срби чуше, а они онда још »слепимичније« (ти(;ј§'ег) јурну и отерају их преко Дрине. Бративши се захвале небу на толиком дару благодати, на што им одзив с неба стиже: Мен' зовеће ја спасавам вазда, Сакрушавам сву надмјеност силе, И мјерилом разликујем цјену. (АПе сће гшсћ гиСеп ге(,(;' 1сћ ]'ттег, 1сћ гегвсћтеИеге (Пе Масћ! <1ег 8(;о1геп ТЈпс! ћеиешћп' ег\уа§еп(1 пиг Дав УУегЉе!) После молигве Карађорђе нареди видарима да припазе што могу боље на рањене.

(Наставиће се)

Ђор!,е С. Таорђеви!.

ОСВЕТА ИКОНИЈЕ КАРЛОВИЂА НАРОДНА ПЈЕСМИЦА ИЗ ЛИКЕ

У дјелима Радослава Лопишића » Г)\ 7 а [пта!»ка јипака« и »ВШас 1 ђјћаска кгаЈ1па« наномиње се на много мјеста бан (или кнез) Иван Карловић, »носљедњи од рода Курјаковића, који је бранио ванредним јунаштвом свега свога вијека свој завичај, постојбину својих дједова; али напокон подлегне премоћи, те остави (год. 1527) иослије многогодишњега л>утога боја, у којем је сваки педаљ земље наквашен драгоцјеном крви хрватских мученика, родбинска своја имања. У посљедње дане живота био је на толико осиромашио, да није имао камо смјестити старице своје мајке, која се, јадна и невољна, од немила до недрага потуцала по туђих нрагових. Бана Карловића спомиње по Лици и Крбави још и данас и камен и жива ријеч«. Рушевине двора Карловића Ивана показивао ми је прсгом у једној странчини пријатељ мој, када смо се поодавио заједно возили из Плоче на Удбину; а причао ми је он о њима доста, јер је и сам био тамо. Вјероваћемо, да »нјесма и ирича слави јунаштво Карловића бана« ; али нам је жао, што нам није и ту

казано, гдје ћемо наћи те доказе. Сами да их тражимо, било би доста дангубно, све кад бисмо и имали све књижевне творевине при руци. Оно што је Вук писао 1814 године, то се тек у иолак испунило. Осим народних пјесама, што их је он издао, имамо доста другијех збирака, а и премного пјесама по различним белетристичним и политичким листовима. Али по што се још није „који" нашао, „ којега је Бог даром Цјеснотворсгва обдарио,... да покули сва ова собрања и прсгресе... и тако од свију они мали собрања једно велико цијело начини", то је тешко данаске знати за све те пјесме, а још је теже прикупљати и објављивати пове народне пјесме. Поуздано ће и наши потомци лијегати у гроб, а да им очи то „велико цијело собрање" не ће видјети, јер ми ево ни за тридесет година послије Вукове смрти не можемо да добијемо ново издање само његових одабраних пјесама. Е па шта да радимо са пјесмама, о којима мислимо да још нијесу метнуте на хартпју? Ја се у овој невољи испомажем са »Кјесшкот ћгуаћзко^а Ш вграко^а је/лка«; па тако сам