Stražilovo

331

1 О ? II - -ф* 0 ПРОШЛОСТИ БЕОГРАДА (Иаставак)

Не може се порећи, положај Екгенијев био је одвећ критичан. С десна и са лева опкољавале су га веће реке, преко којих се на доглед пепријатељској војсци није дало прећи, Иред сооом је имао јак град са многобројним гарнизоном, за собом непријатељску војску, која је од његове већа о више него половину. Уз то је још турска вијска била одморна, Евгенијева пак услед болетица свакојаке врсте била је изнурена и смањена. И сам он је био оболео, но набрзо је оздравио и одмах се латио посла. Свежа иницијатива чинила му се да је најбољи, шта више у оваким приликама једини начин, да се изведе решење ситуације. „Или ћу се ја докопати Београда, или ће се Турци докопати мене!" говорио је обично у шали, кад би га ко упозорио на несигурни крај његова предузећа. Решио се, дакле, да непријатеља предвари, да га из небуха нанадне те да га — као што у релацији стоји— „са божјом помоћи побије". Битка буде заказана за 16 август 1717. Ноћу од 15 на 16 наместише се чете у највећој тишини. Седам регимената кавалерије под фелдмаршалајтнантом Вијаром и осам батаљона са четир гренадирске компаније под фелдмаршалајтнантом Броуном имале су задатак да чувају контравалацијону линију према вароши.*) Само четир батаљона и неколико пешака драгона имали су да остану у стану и да га чувају. Сва остала војска била је одређепа да ван циркумвалацијоне линије нападне војску великога везира. Чете су биле памештене у две бојнице, пешадија под заповедништвом принца Александра Виртембершког у средишту, коњица под заповедништвом фелдмаршала грофа Палфије на оба крила, што се наслањала на Дунав и Саву. Нод принцом Виртембершким командовао је у првој бојници фелдцајгмајстер гроф Старемберг и гроф Харах, у другој

*) Ова војска, чији је задатак био да мотри на град, стојала је с оне стране контравалацијоне линије а пред неким омаљим турским утврђељима близу Батал-џамије, која се тада налазила на отворену пољу изван вароши. Ова турска утврђеља освојио је Евгеније одмах иосле свога преласка. Ово је место од прилике на данашњој Марковој пијаци, где се још пре више година налажаху остаци Батал-џамије.

принц од Беверна. Под Налфијом су командовали генерали кавалерије Ебергењи и Мерси на десном, Монтекуколи и Мартињи на .левом крилу. Фелдмаршалајтнант барон од Секендорфа стојао је са петнаест батаљона тик на циркумвалацијоној линији с налогом, да буде приправан, да га употребе онде, где буде нужде. По бојном плану, који је издао Евгеније, имало је лево крило задатак, да уведе битку. Да нодједнако продиру и да чврсто стоје један уз другог, било је заповедницима наређено као прва дужност. Још пре по ноћи изашле су чете, избегавајући сваки шум, из циркумвалацијоне линије. Наместили се брзо и, ма да је ноћ била ведра, нико их није оназио. Кад је свитало, дао се знак да се продире а у истом се тренутку спусти тако густа магла, да се на десет корачаја ништа више није могло разликовати. У магли се нико није могао да нађе те се тако десило да је коњица деснога крила нромашила пут, наједаред наишла на шанац, који су Турци од скора ту били ископали, те на тој страни започела битку са доста живахним сударом. Турска коњица полети да помогне својим друговима, турски се стан алармује те сад наједаред у најгушћој магли стоје око у око Турци и царска војска. Магла као да ће постати кобна. Како је пешадија имала строг налог, да чврсто одржи свезу са коњицом на десној страни, држећи се ње толико оде на десно, да се с леве стране одели од осталих те Турци продру у ту празнину. Но гроф Мерси брзо поправи ствар, пожуривши се са коњицом друге бојнице грофу Палфији у помоћ и нотиснувши Турке, које сад пешадија спопадне с чела а коњица с бока те их отерају у бегство. На левом су крилу дотле чете продирале лагано и у густу реду. По најгушћој магли стигну до непријатељских шанаца и освоје их са ванредном храброшћу. Ипак се зачудили, кад су са стране и с леђа видели да продиру иове гомиле Турака. Тада се у осам сахата у јутру наједаред дигне магла. Евгеније соколовим оком брзо прегледа бојишто па на свој ужас опази, да су оба крила сувише