Stražilovo

383

ТашеМ и сиромахом, јавља се у Короленка у другој једној скици, којој је натпис „За иконом". Чизмар Андреј Ивановић иначе је беснримерно вредан радник, који од ране зоре до мркла мрака седи па ради. Но често наиђу на њ такви моменти, кад — као што сам вели — „постане са свим други човек". Онда стане кривити свештенство, како иде само за чулним уживањима, полицији замера, што јој чиновници пијаиу свету, који преноћи у полицијском ревиру, испремећу шпагове те им и онако мршаву касу још већма роваше. Највећма се љути на трговце. „Да сам ја министар", вели, „забранио бих им свима трговање." У безграничној својој мржњи на богаташе и силнике са свим је слеп тај демократа Андреј Ивановић те често насрне на са свим невин свет. Неправда, на коју наилази на сваком кораку, тако га уме да огорчи, да не може више да разликује, где управо лежи зло, па често постаје и сам неправедан. При свем том је он веома симпатична личност и стоји на врло високу моралну степену. „У свако сам доба готов умрети за истину!" једнако му је на уснама а те речи нису код њега шупља фраза, него израз најдубљег и најунутрашњијег осећања. Андреј Ивановић је лако покретљива скептичка нарав, тражи истипу и зиан>е, јер би то двоје могло ублажити његову узнемирену душу, а има јако изражен моралан карактер. „Можда је стојао хришћанству ближе", вели (Сврш

за њ Короленк), „него врло многи високо развијени људи." Инстинктивно је он истраживао ирави смисао човечности и љубави и тежио је да нађе највиши идејал онога, што је добро. У Короленка се према томе јављају пови карактери у руској белетрисгици, људи из народа, с вољом, с вредноћом, с активношћу и отпорношћу, а то су сие сама својства, која су до сад у народу дремала те тек у последње време почињу да излазе на видик. Пре Короленка нису руске белетристе додирнули тај тип. Руски су песници и романсјери иначе свагда најрадије описивали апатичне, слабе и пасивне карактере. Лени и непомични Обломов у њих је инкарнација интелигенције; а у приказивању народног живота искључиво износе читаоцу пред очи потиштене и јадне патнике, који никад не размишљају о узроцима своје невоље, а камо ли да дижу протест против силе, која им се чини. Зар одиста велики руски народ не нриказује ништа друго, до ли голему масу, која не уме ни критиковати ни мислити, масу, која тешки јарам сноси ћутећки и без роптања? Зар се ништа не креће у тога народа, који броји преко сто милијона? Заслуга је Короленкова, да је генијалним погледом схватио нове махове и врење, које је у народа већ настало, те с нсихолошком дубљином нознао витопере будућој бури у руском царству, витопере, који се јављају у руском народном животу. ]ће се)

«111111» ——~ . .

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ А 1гауегз 1а Кизз1е ћогеа1е, раг С1шг1ез ВабоГ. 1 књ. на 10-ни. 1894. Рапз, код Насћеие-а. Стаје дин. 8,50. — Кроз северну Русију, тако се зове извештај дугачка и тешка путовања кроз крајеве готово ненознате, до којих цивилизација није могла да допре, а кроз које ће, у екоро, пролазити један од најглавнијих трговачких друм.ова велике руске империје. Писац се нарочито ограничавао на изучавање разних народности, које насел»авају тај крај У исто време описује и земље око Болге и равницу реке Нечоре, Урал и Сибир. У околини Казана пробавио је нисац неко време међу Татарима, указујући са хвалом на ресултате руске администрације међу овим мусломанским елементом. Норед њих, у самоме срцу Русије, наилази на многа незнабожачка племена, чије је чудновате верске обичаје врло лепо описао. На северу Сибира говори о Остијацима, који потиуно представљају нреисториска племена, живећи од лова и риболова. — Они, који се баве изучавањем примитивних друштава, наћи ће много што шта интересна у овој књизи. Н. €• П.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ ОЈ У овогодишњој мајској свесци рускога „Труда" изађе студија о Књижевном покрету у Словака од Н. Филипова. \и а Неуие с1ез Веги»8 у свесци од I јуна, стр. 408—412, доноси у изводу ову студију, која није ништа друго до бијографска и библијографска скица словачких писаца и њихових дела од 1840—1890 године. [Ј Крајем 1892 године изађе у Л.ајпцигу, на немачком језику, књига: 0 економском и финаисиском стању Бугарске, од проФесора бечке трговачке академије Рошера. О овој је књизи проговорено у нас у пропглогодишњој јануарској књизи ^Цариника". Иста књига изађе крајем 1893 године и у Францускоме нреводу, трошком једне зкеневске штампарије. Књчга је израђена по званичним подацима те је за то привукла пажњу многих Финансиских кругова у Европи. Блгари се старају да о њима пишу странци. Они их сами доводе у Бугарску, ту их лепо угосте и награде, па им онда с.таве на расположење све оно, чиме би се могло објаснити њихово богатство и учињени напредак; и ми тврдо верујемо, да они