Stražilovo

384

имају отуда велике, врло велике користи. У Србији не само да се тако не ради, већ се још нађе жалосних синова, који шаљу лажне гласове у иностранство о Финансиским приликама Србије, те Србија губи и оно мало кредита, што га још има. □ У Наризу изађе ту скоро Шзкпге (1е 1а Ниега^иге соп^ешрогате сћег 1ез 81ауез, раг 0. Соигпеге. Ми је још нисмо имали у рукама; „Србобран ' је у 59 броју у српском преводу донео одељак, где се говори о књижевности „малене словенске Швајцарске" — Црне Горе □ Е1#аго у своме 147 броју, од 27 маја ове године донео је чланак кнеза Божидара Кара-Ђорђевића, Неигез <1е ра^пе: еп 8егМе. Кнез Божидар, како он то сам прича, по повратку своме из Палестине, бавио се прошле године у Солуну у тренутку, кад је краљ Александар, путујући кроз Србију, походио и Тополу и положио венац на гробу његова претка. Жеља да походи своју отаџбину, да види родно место свога деде, нагнала га је на пут, који је са великим ризиком био предузео. Знајући да је његовима забрањен улазак у Србију, он набави лажан пасош и као путник-туриста уђе у Србију преко Врање. У Тополи се бавио два дана, а походио је и снимио све оне знаменитости, које су га интересовале. У своме чланку изврсним Француским стилом описује српску народну ношњу и обичаје о свадби, на којој је присусгвовао. Кнез Божидар је, како нам један друг рече, врло добар пријател» познатог Француског књижевника Пјера Лотија, са киме је врло често путовао ио Азији. 0 1 ј а беттпе ИИегагге донесе у своме 23 броју изврстан чланак од Раи1 8е1рре1-а: 8ег1зе8 е1з Ви^агез. Ми смо проговорили у једној прилици, приказујући часопис Ба ВгШгоНгеугсе ТЈпгиегзеИе , о једноме раду овога књижевника, који је у више прилика показао да је одан пријател> српскоме народу, у чијој је средини пробавио скоро две године. Он је још зимус у истоме часопису написао један чланак о Српском народу , поводом зимушњих промена у Србији. И данашњије чланак наиисан поводом последњих политичких догађаја у Србији и Бугарској. У њему поређује Србе са Бугарима: указује на битну разлику између његових карактера као озбил»ан и беспристрастан посматралац. Ево шта вели о Србима: „Риге гасе в1ауе, е1е^апке е! Епе, (1ез р1из зМшзап^ез зиг1ои1: а 1' 6ка1: 1е то!п8 с1уШбе ј}ге8 оиуег^е (I 1 езргИ;, а\ т ес ип 1зоиг <!' 1та§1па1:1оп па1:иге11етеп1:. ро&вдие; гасе пегуеизе е^ р1ете <1е ге880г1з, (1оп1з оп реи<з аиеп(1ге с!е ђеаих тоиуетеп<;8 1паиеп(1и8 (!' ћего18то е1з (Зе со1еге 1<е8 Угапдагз с1ез Ва1капз и . Госн. 8е1рре1 познаје врло добро најновију политичку историју Србије и са врло много љубави указује на погрешке, а хвали лепе особине српскога народа, којима се диви. 0 У последњим бројевима париског недељног листа 1ла V1е 'раггзгеппч почео је излазити низ чланака од Оиу-а, Еп ра88ап1з раг Ве1#га(1е. То су Но1:е8 аи сгауоп, као пгго их њен, чини нам се, анонимни писац назива, а у којима износи своје успомене из Београда. Он је походио многе нолитичке личности у Београду и забележио њихове говоре; уно-

знао се са многим српским државним и јавним установама, прошетао Београдом лево и десно: уживао на Калимегдану и давио се у блату код железнице; гледао у народном позоришту „Јованку Орлеанку" . . . једном речи прокрстарио кроз Београд и о свему томе нанисао неколико редака час подругљиво час озбиљно. □ За оне, који се баве женским иитањем изашла је пре кратког времена интересна књижица: ^е §;гап(1 са1зесћ18те (1е 1а Гетте, раг Г јошз Егапк. Писац је један од повнатих ветерана на Феминизму у Белгији. Ои је наиисао и превео неколико ваљаних студита о женском питању. У овој најновијој књижици, катихизису, у виду иитања и одговора, а у двадесет и више лекција, нретреса данашњи положај жене у држави и породици, нападајући модерно законодавство у опште због нечувених неправда, које се чине жени. Књига је изашла у познатој ВгМгоГћедие СгИоп , где изађоше неколико ваљаних сгудија из моралних и политичких наука, а где су иоред лепе књижевности заступљене и све друге науке. Н. Ш. Д. Римска „ЈЧиоуа Ап1;о1о^1а" у броју од 1 фебруара ов. год., доноси чланак под натписом Ј^а ^иез1лопе (1е11а Шиг^а з1ауа ие1Г 1б1г1а (Нитање о словенској литургији у Истрији). Овај је чланак приказ двају књига о истом предмету, једне од каноника О -шу . Резап1зе, друге од доктора В. ВегиМ1. Иремда се ствар тиче нарочито Хрвата и њихове ироиаганде, која је, буди узгред речено, дозлогрдила Богу и људима у Истрији као и у срнскијем земљама, не би било с горега да се когод и у нас осврне на ове књиге. Написане су у духу чисто латинско-талијанском, и на то би могло бити нриговора с општег словенског гледишта. Али писци признају да у Истрији има и досељеника Срба (док нас браћа Хрвати нигдје ни за лијек не налазе) а баве се опширно Тшрилом и Методијем и словенском литургијом, нитање, које је о трагу неколико година било толико усиалило у нас духове и о ком би ове књиге могле пружити новијих података. ГЈ Берарово дело Г^а Тигсцпе е!з 1' ћбПешзте соп1:етрогат наградила је Француска Академија. Кажу да је Берар очарао Академију познавањем прилика на Истоку, а нарочито бесиристрашношћу. [7] Ји'аг§;о1; рапз^еп, тако се зове етимолошка упоредна студија о једноме парискоме говору, који то име носи, а коју наииса Ап^пеп Т1ттегтапз. Многи Француски дневни листови и књижевници изразили се похвално о овој књизи, нарочито нознати Француски критичар Ег. 8агсеу, који рече: „да је ово озбиљан рад из лингвистике и Философије". Књига изађе трошком књижара КНпскз1еск-а, а стаје шест Франака. — У броју енглеског месечника „Сеп1зигу" за мај ове године има чланак с натписом .,2гпа1 Јоуап ЈоуапоУ1сћ. Тће Сћ1«Г УегУ1ап Рое1;, ћу Шко1а Тез1а" а осим тога и енглески нревод Змајевих песама : „Три хајдука" („Тће Шгее СтЈаигз 1 "), „Цигании хвали свога коња" („Тће СКрзу рга^зез ћ1з Ног8е"), „Тајна љубав" („Муз^еНоиз Боуе 14 )- и „Два сна" („ Т \уо Сгеатз"). Песме је те превео Коћегб 1Јп<1егт)0(1 Јоћпзоп, и то онако, како му их је Тесла усмено нревео и иротумачио.

САДРЖАЈ: Песништво: Борис Годунов. По тшпини. — Поука: О ирошлости Београда. — Књижевност: Владимир Короленко. — Ковчежић : Књижевни прикази,, Кгвижевне белешке. „СТРАЖШШВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фр. 50 новч. за по године, 1 Фр. 25 новч. на четврт године. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а ирегплата књижарници Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижарница В. Валожића у Београду.

Издаје књижарница Луке Јоцика.

Срп. штампарија дра Св. Милетић.а.