Stražilovo

440

и за материјал од »папируса« имали и име »сћаг!е$« (латински »сћаг^а«), па од те ријечи да је потекла и наша »хартија«. По гато нема, доста прња, особито пртених, ту су свакојаки сурогати. Осим траве, која се зове халфа или еспарто (сродна је с нагаим ковиљем, а од лигаћа њенога јесу оне »сламке« у »вирђинкама«), најважнији је сурогат »дрвени гатоф« и »дрвена, целулоза«. Почетком друге половине овога вијека ударише у шуме тога ради, а гдје се иначе не могу старе гауме уновчити, ту би требало радити о оваком сурогату, јер њиме се тргује и преко мора. Од свакога дрвета ^не да се изрезати светац, па тако свако не ће ваљати ни за тај посао. Фојтсбергака творница хартије прави сама себи »дрвепи штоф« у Либоху, и то по уре хода од села, у коме је гробље одмах уза нову школу. По Штајерској има доста шума, у којима је смрча (ПсМе) главно дрво; иа и ту се »бруси« смрчевина. Окресана и огуљена стабла испилају на пањиће, који су дугачки онолико колико је дебео млински камен, који ће их послије раскидати на танка влаканца или нити. У иањићима има вржова (чворова), па да не би кварили камен изврте се сврдлом ван. Који је предебео, расцијепи се на двоје на троје. Сад се пањићи дижу па горњи таван, гдје су и млинови. Од гаест каменова два се окрећу на вретену, као какав тоцио, а четири опет као горњак у млину или воденици. Сваки камен ограђен је околишницама и покривен је поклопцем, само су у околишиицама остављени отвори, куда се пањићи мећу унутра. Удегаено је већ да се овај пањић притискује на обод камена, а то ради потег на једном крају синџира, држећи га непрестано у затегу. Испод крова велика је вододржа, из које —

се наводи вода у ове млинове, да се не запали дрво, да спира откинута влаканца или длачице и да их низа заједнички жлијеб снесе у двије велике носуде. Уз пут се заустављају подебље длачице, да буде »дрвени нггоф« једначнији. У овим посудама раставља се вода с -длачицама, јер у свакој се окреће гаупаљ ваљак, којему је облина пуна малих јамица, да у њ вода улазити може а влаканца да се хватају по њој Из ваљка отјече вода на посебну руну у ријеку Кајнах, а влаканца са ваљкове облине приањају за ткање што се окреће око ваљака, и с њиме долазе међу два ваљка, да . се ту сваљају или збију у лист и прилично изажму. Од оних пањића поставши лист навија се на горњи ваљак, као што се п. пр. на навијаљци навија основа на стражње вратило. Овај лист бива сваким окретњем дебљи, па кад је навитак дебео као хартија за корице од књига, онда се уз дуж ваљка разреже коштаним ножем и скине се. Од више оваких навитака савије се на дасци пред ваљком печа или труба, те се ове трубе онако мокре отпремају у Фојтсберг. У овом »дрвеном штофу« све је гато ,је и у дрвету било, па с тога није без замјерке ни хартија, у коју је мање од половине овога сурогата, а камо ли јога кад је од сама њега начињена. Велика јој је мана, што на свјетлу изгуби своју бјелину, т ј. постане жућкастосмеђа. Али кад се с помоћу хемикалија од дрвета направи сурогат, онда се овај хемијским начином добивени за разлику од онога механичним начином начињенога дрвенога штофа зове »дрвеном целулозом«. У дрвеној целулози нема оне примјесе, с које дрвепи штоф губи своју боју, па за то је тај сурогат много бољи; а и хартија, у којој има дрвене целулозе, дужи ће имати вијек и не ће се лако крхати. Мојо Медић

В А С I I. I 1Ј б Е К 0 Т I С II 8

Естетика је данас признана као наука. Као таква има она своја научна правила и своје законе. Као таква мора и она бити истинита и егзактна. Своја правила примењује она највише у лепој књижевности. А ова опет ослања се на све друге науке редом Цртајући живот

и људе, долази у додир са социјологијом, са правом, са религијом, природним наукама итд. Но највигае укргата се лепа књижевност са једном граном природних наука, са медицином. И једна и друга имају за предмет својих студија човека, његову спољаганосг и ње-