Stražilovo

460

Илире на западу и Трачане на истоку. Осим тога називају Трачанима специјално обитаваоце између Балкана и Трачкога (Јегејскога) Мора, у које рачунују и Македоњане. Кога су и каква су рода и племена били Трачани, не кажу нам стари писци. Данас се држи, да су засебно индоевропско племе. Али биљегаке, које о њима доносе стари писци, нијесу у прилог томе тврђењу, шта више свједоче, да су Трачани били Словени. Тако налазимо, да су обичаји и живот древнијех Трачана истовјетни са обичајем и животом Словена. Они су погативали Бога баћасНова, 8аБапоза (Ошпу8Ш8). Римљани наиме то име преводе са ТлБег (слободан), значи, да је словенскога поријекла. Обо?кавали су и богињу ВепЉв, УепсНа (АгЧегшв), коју су називали и Ко(ув, Ко^уШ), без сумње Ко1;е, КобЈска (мачка, која је и представљала а и жртвована јој). ТТродот (IV, 4 — 6) приповиједа, да Трачани не чувају дјевојака, него допуштају да се друже с мушкарцима, с којима им је воља. Али жене чувају веома и купују их од родитеља за велике новце.*) Када се ко роди, сједу рођаци око њега, те стану јадиковати, колико му је невоља поднијети, а кад ко умре, закопају га, уз шалу и радост спомињући, коликијех се невоља избавио и гато је у потпуноме блаженству. Кад ко умре, стану се жене препирати а пријатељи се њихови живо старају, ко.ју је од њих муж највећма љубио. Ону, која добије ту част те се одабере, стану благосиљати људи и жене, а најближи рођак закоље је над гробом и закопа заједно с мужем.**) Тако исто говори о њима римски географ Помпоније Мела. Страбон вели. да се Трачани тетовирају, а то је био обичај у свијех Словена у древно доба, а сачувао се у неколико све до дана данатпњега. ТТа рукама многијех католика „ходочасника" види се пушчанијем прахом исписано „име Исусово или Маријино" а около њега почетна слова имена ходочасникова. — Римски историчар Ливије свједочи, да су имали жупане и саборе.***)

*) Уцјена дјевојагса била је у обичају код Срба све до дана данашњега а и данас постоји, само под другијем видом. „Обично су укућани уцјењивали свој.у цуру нри удаји од 500 до 5000 гроша. Чим је љепша била цура, тим је и уцјена већа. Ну год. 1873 кнез пећске нахије Михаило искупи скуп и реше, да за девојку нико не може тражити више од 500 гроша". Срећковић у Летопису Матице СрпсЕ^е. К 132 с. 82.

>х "*) Жене су прекраћивале обичрт послије смрти мужевље живот свој, јер нијесу могле без својих мужева живјети. Мацјејовски-Крстић, Историја славенских права. Стр. 75.

***) Со^у§, Тћгах, (Мгубагшп гех. 1ду. ХБИ, 29. Рори1ит Еотапит теттгвзе аппсШае, диае сит Со^е та1огИтз^ие етз еЂ §;еп1:е Тћгасит 1лу. ХЕУ, 42.

Нијесу ли то обичаји и уредбе, којима одговарају обичаји и уредбе Словена? А кад Теофилакт, писац VII стољећа, Гете, једно племе Трачана, изрично назива Словенима (Сге<;ае, веи ^ио<1 11;ет ев(;, 8с!аУ1т), близу је памети, да су и Трачани били Словени. У тпме нас нај јаче утврђује топографија древне Тракије и Македоније и животопис св. Димитрија. Једно племе Трачана зваше се Ви§1, Вге§1; дошло је по свој прилици из Фригије, јер Страбон вели: Рћгу§1 е! Вп^ез е1; Вге§е» 11с1ет 8ип<;. Ако су исти који и Плинијеви Вгувае (Брези), наставали су између Месте и Марице а именом својијем значе народ, који обитава на бреговима мора — дакле Брежани. Класични писци записали су много топографскијех имена, која без сумње имају словенеки коријен, као што су имена племена: СогаШ (НогаН, Горштаци), Оо1опс1 (Дољани), Мотеш (Катога, Приморци), Таи1ап1;1 (Дољани); — имена гора : Вогеа, Вога, ћтагиа, 81Љ0П; — имена градова: А§ога, Аз^гаеиз (оштри), ВИагога, Вгу§Јоп, КаБу1а, Сећсгиа, ВоНсће, Сгагогив, Ногта, Месућегпа, Муега, Регпа, 8апа, ВауасНа, 8егсНса, итд . ; — имена ријека: А §г1апе8, Веисо8, Не88и8, Рап188а, 8а.§ - аг18, 8(;гутоп, Тгиги1из, итд. Познији су писци записали више таковијех ,имена и земљу од Балкана до Сињега Мора изрично називају 8с1ау1ша. Шафарик је пронашао, да су и ова имена словенскога поријекла : у Тракији : Аггоз, Рашка ; ВепП1са, предјел Бањско; 1)е1>ге, Дебра; Т)о1опс1(ае), Дољани; Сгеипап, Чрмен; 8ата1ка, Самоков; Тгауив, Трева; УЛеЂгт: Еегпае, Жппае, 21пша, Црнец. У Македонији: Сауе(;иа, Кавица, суточица Брегалнице; МеНсШга, Малешево; КевШа, Места. Поводећи се за модерном историјом, коју су сковали понајвише Нијемци, ти велики пријатељи словенски, данас се на сва уста говори, да су стари Трачани били огранак иранске гране и према томе нијесу могли бити Словени, нити су словенскога поријекла она народна трачка географска имена, која су занисали стари писци. Ми, који вјерујемо, да су Трачани Словени, вјерујемо, да су и имена та словенскога поријекла, макар тто знамо, да су се друкчије изговарала у старо доба, но гато се данас изговарају, и да су многа од тијех имена стари писци криво записали а многи њихови преписивачи нагрдили.*) Славни Шафарик намучио се истина *) Напоменуо сам већ, да етари циеци нијееу тачно записивали народнијех топографскијех имена п]»осто с тога, што су била тешка аа њихов изговор. Што се догађало у