Stražilovo

504

пружи кроз прозор; ја их дадем госнодину сГ БЉНв а он их стане метати тако, да иодупру руку и ногу рањеникову; но био је веома невешт те га ја сганем у шали корети па рекнем господипу с!е Еоиуегсу: — Допустите, господине! Па онда удесим јастуке, како то већ женско чељаде уме боље него мушкарад. Госнодин с1е Еоиуегсу мало ми збуњено захвали а господин (Г ЕМјв јој весело довикне: — Да веште ли двориље? Је ли, Рожеру? Господин сГ ЕБНз као да више признаје такве

мале иажње него онај, коме су памењене. У таквима ме случајевима иогледа некако замишљено и, као што мени изгледа, некако чисто гануто. У осталом се то, што господин сГ ЕБНв за ме осећа, одаје само тим знацима захвалности и радошћу, са којом као да тражи моје друштво и забаву са мном . . . Мили Боже, је ли то довољио, да смем с разбором иустити срцу на вољу те иодрањивати ту симпатију, која је до сад можда само пролазан сан, но која се, ако јој се подам, већ сутра може излећи у бескрајну страст?

(Наставиће се)

ПУ У КА ПРАДОМОВИНА СРБА (Наставак)

III Орби у Мезији Земља међу Дунавом и Балканом звала се Мезији (Моема). Њезине обитаваоце називаху најчешће Гетима, јер су се бавили земљедјелством (Ггјтгјд, земљедјелац). За Гете између Дунава и Балкана знаде већ Иродот, који вели, да су Гети најхрабрији и најмирнији од свијех Трачана; знаде и Тукидид који приповиједа, да је 8ка1сев, краљ Одриса, када се побунио против Пердике II (454—414), краља Македонског, позвао на оружје и Гета између Дунава, Балкана и Црнога Мора. Страбон и Птолемеј означују шире границе Гете. Птолемеј вели, да Гети живе међу Карпатима, Скордусом (Шар-планином) и Црнијем Морем. А Страбон каже, да живе са обадвије стране Дунава као и Мизи, који су такођер Трачани. Ну од искона дијеле се на Даке и на Гете; Даки живе на сјеверу а Гети на југу Дунава према Црноме Мору. Дачанима назвали су Гете Римљани, као што вели Плиније и потврђује Дијон Касије. Овај вели: „Наддунавске пребиваоце називам Дачанима, као што се и сами називају(?) и као што их називају Римљани, макар што знам, да их Јелини називају Гетима; јер ја знам, да су оно Гети, што живе уз Дунав нреко Балкана. Све до Римљана бијаху Гети слободни. Испрва покоре Гимљани западне само Гете, источни остадоше слободни. Али су Римљани умјели и овамо иренијети своју власг и од гетских владалаца начинити своје намјеснике, који су свакад радили у цорист Римљана, Ради тога употребљавао је гетски

народ сваку згоду, да се отресе римскога господства и Римљани имађаху доста посла са побунама Гета. Да отклоне побуне, приме римски цареви множину Гета у војску. И један од њих, Максимин Трачанин, попе се на пријесто римскога царства. 0 њему приповиједа Капитолинус, да се родио у неком трачкоме селу и да је у младости разумијевао само гетски језик. Гети су га као свога сународника веома вољели а и он се с њима најрадије дружио. Ето исгоријописци старога вијека зиају у Мезији за трачко племе Гета. На почетку пак V стољећа називају се Гети и Готима. Први их тако назива Павао Орозије, који је писао око год. 417, и који је Гете добро познавао. Његова је ријеч: Ое1ае, е! пипс ОоИ, али у исти мах додаје, да су ти Готи потомци мезискијех Гета и да су исти народ с онијема Гетима, који су били чувени већ год. 1184 пр. Хр. и судјеловали у тројанскоме рату, који су ратовали с Александром Великијем, који су нослије год. 375 посл. Хр. били страшни Гимљаиима а за Аларика и за Атаулфа живили у иријатељству с Гимљанима. Шта више вели, да су прекодунавски Гети истога нлемена, којега су и мезијски Гети, јер обоји сачињавају један те исти народ. Рашта су исконски Гети иазвани Готима, не може се сада још докучити, тек је из ријечи Павла Орозија јасно, да та два имена не значе два него само један јединцати народ. А то изрично свједоче св. Хијероним, 1 ) Прокопије 2 ) и Шпартијан, 3 ) јер кажу, да се Гети и Готима називају. Јорнанд, нишући историју Гота, употребио је