Stražilovo

505

књигу Орозијеву, али је веома замрсио историју. Он је криво разумио Орозија а заваран сличношћу Даније (ђе су заиста живили њемачки Готи) и Дације, једиоставно је словепске Гете претворио у њемачке Готе, за које булазни, да су се у Мезију доселили. И овај изрод историјски постао је посвећена наука, у коју се не смије дирати. Унраво је за дивно чудо, како је историјска наука могла усвојити нешто, што не одговара истини. Ако је ишта смијешно, заиста је смијешна наука о доселењу њемачкијех Гота у подунавске земље, јер о томе не говори ниједан сувремени писац, осим будаластога Јорнанда, нити се овђе налазе трагови нијемштине. И послије Јорнанда називају се Гети Готима, али увијек у словенскоме смислу. Тако каже Прокопије, да подунавски Готи говоре истијем језиком, којијем и Сармати а то се може рећи само за словенске Гете, јер су и Сармати Словени (Види „Јавор" 1892, бр. 30). То се потпуно слаже са онијем, што ијева Овидије: Ехегсеп!; ЈШ аоиае соттегсја Нп^иае; рег ^евШт гев езЂ в^тНсапск гш1и. Па и сами Јорнанд назвао је књигу своју о Готима „Бе геБш Ое^ша". Као год што је неистинита догма модерне историје о доселењу њемачкијех Гота у Мезију, тако је исто неистинита и наука о досељивању Словена. Сувремени писци, као гато су Ирокопије, Мисцелан, Теофилакт, Теофан, Кедрен, Зонарас, па и сами Јорнанд приповиједају, да су Словени са оне стране Дунава почамши од Јустинијана (527—565) па све тамо до Константина Погонате (668-685) проваљивали у византијско царство, али не за то да се у њему населе, него да оплијене царске градове. А сваки пут враћали су се натраг било од своје воље, било прогоњени византијском војском. Да се забагаури истина, вели се једноставно: Гета је нестало а овамо се доселигае Словени. Данагања историја није кадра доказати нити једно нити друго. Кад би то било, свакако би то записали били сувремени писци, који су забиљежили војне провале прекодунавскијех Словена и неколике насеобе прекодунавскијех Гета и Сармата. Сувремени онда историјописци нијесу насељивање Словена забиљежили просто с тога, гато га ни било није; нијесу нестајање Гета записали управо за то, нгго Гета није нестало, него и дан дањи живе у својим иотомцима на балканском полуострову. А кад су се Словени већ досељивали у Мезију од 527 до 685 год., јесу ли могли за тако кратко вријеме, за 158 година, пословенити све оне прасједиоце, које су овђе нашли, да су Бугари, када су овамо год 679 дошли, нашли овђе саме Словене.

Ако оставимо на страну теорију о досељењу Словена у Мезију и узмемо непристрано изучавати старе и византијске историјописце, опда ћемо се примакнути иуно ближе истини, но што смо јој сада на домаку. Тако ћемо наћи, да је у оно доба, када су вислански Гети год. 375 дошли у Мезију, дошло с њима овамо и име 8скт, 8с1аутј, Словени а да старога имена Гета нестаје из историје, као што је нестало и многих другијех имена, којима су Словени прије тога називани. Име Словени преноси се на балканске Гете ле с тога, што су били истога рода и племена, којега и вислански Гети. Теофилакт, писац VII стољећа засвједочава то. Он каже изрично: „Римљани поставпш ближи сусједи Гетима, а ово је старо име впрвара, не усуђиваху се борити се с њима." Познато је, да су Византинци по примјеру старијех писаца називали Словене варварима, Па кад Теофилакт вели, да је варварима старо име Гети, не признаје ли тиме, да су Гети Словени? Ну осим овога индиректнога свједочанства даје нам исти писац и директно свједочанство, јер вели: „ Гетн пак или Словени пустоптаху сусједне крајеве Трације" а још директније: „Гетн или што је исто Славини". А таково свједоча.нство вигае вриједи него ли све ипотезе модерне историје. Мојсије Коренски, јерменски историк (370 - 489) и ако је старији писац, знаде овђе само за Словене. Он вели: „Земља Трачана лежи источно од Далмације; а Тракија има пет мањијех и једну већу провинцију, у којој живи ие *г словенских илемена, у чија су сједишта доселили Готи." се Та велика провинција јесте Мезија, јер и јесте највећа од свијех провинција, на које је тада исток балканскога полуострова раздијељен био, и у коју су год. 375 дошли не Готи него прекодунавски Гети. Мо.јсијеви дакле Словени нијесу ништа друго до стари Гети. Мојсија потврђују Теофан и Никефор, који кажу, да су Бугари, када су год 679 дошли у Мезију, нагали овђе седам словенских племена. Према томе истинита је ријеч старца Нестора, да су се Словени први доселили у подунавске земље, другима ријечима: они су овђе аутохтони. Јер су Гети били само један огранак срнскотрачкога племена (Иродот IV, 93) а Теофилакт их изрично назива Словенима, јасно је, да су исконски Гети били Срби. Па то свједочи њихова ногања, њихови обичаји и топографија Мезије. Овидије и живот св. Паулина свједоче, да су Гети носили кожун, то обљубљено одијело српско, а Јелинима и Римљанима бијаху гетски бревенеци (уске хлаче, какове носе војници и какове Срби од