Stražilovo

595

Јсогод нашла ма Каква разјашњева. Но господин (!' ЕББа био је у својој строгој умиљатости час озбиљно, час ведро неномичан као сфинга, а Сесилу, бапт са лакомислености јој, нисам могла ни толико да схватим. Друштво се чудило особеностима тога брака и почело је чак да се злобно и руга. Једаред је командант 4' МЉ био код мене а дође и кнежевић <1е Уггапе. Господин (Г ЕГНв, по што је с њим пријатељски проговорио неколико речи, повуче се, тако рећи, одмах, по свом обичају нешто и сувише учтиво. Чим је он изашао, рече ми кнежевић: — Тај ми се Ваш рођак ванредно допада, али је права загонетка за мене. — А што загонетка? — Што се, при свим заслугама својим и свом чашћу својом иред светом, канда заверио, да ће упропастити своју дивеу женицу. —• Ја Вас апсолутно не разумем. — Шта?! Зар не видите, како је све већма и већма иушта да ради што хоће? Да, што је још дрње и горе, пустио је да се дружи са госпођом СгосМгеу. — Ко је та госпођа (ТосГгсу ? — Госпођа СгосШ-еу, милостива госпођо, била је некад веома лепа и —• да не кажем више — многи су облетали око ње; данас је то звезда на заходу па како не може више рачунати на директно удварање, гледа да до тога дође индиректним путем те у ту сврху купи око себе младе пратиље, у чијем се сјају она огледа. — Хвала Вам, што сте ми то саопштили, рекох ја; можете се ослонити на то, да ће Сесила, ако је друштво госпође СгосИтеу опасио, нрекинути с њом. У осталом Вам могу једном речи разјаснити, што Вам је тако неразумљиво у понашању госнодина сГ ЕћНв: господин сГ ЕБНа има поверења према својој жени, а дозволите ми да додам, да такво поверење још никад није било умесније, но што је овде. Ја познајем Сесилу од њена детињства амо и уверавам Вас, да она, при свем том, што изгледа лакомислена, пије кадра рђаво што и помислити. — Свакако, тако је! До сад бар! рече на то кнежевић. Све су жене с почетка ваљане... но кад тако живе, јаве се зле мисли доста брзо а зла дела јога брже. То звони чудно, ал је истина. — То су, драги кнежевићу, успомене из старих времена, из времена, кад сте Ви сумњали, да у опште и има честитих жена на свету. — Душе ми, данас као и некад мислим, да једва да их има ... опростите... ја говорим само о тим распуштеним обесним светским женама, које се не-

дахнимице бацају сједНог уживања Иа друго. Верујтб моме искуству, милостива госпођо, а искуство је моје велико за моје године. .. Ви имате ћерку . .. од Вас рођена и васпитана може постати само добра, честита жена ... ГГа ипак, верујте ми, не будите никад толико слаби те јој не дозволите, да се баци у велики вртлог друштвенога живота ... Звониће Вам грозно, што ћу вам рећи ... тешко је, готово немогуће, да се жена, која живи у том вртлогу, одржи чиста ... но да се вратим Вашој кузини, на Ваше уверавање, ма да је она већ прилично запловила том струјом, радо ћу веровати, да ће и она бити један од оно мало изузетака ... но то ће онда бити велико чудо ... и забележиће се у историју. Бестидним тим назорима нисам приписивала више важности, но што су заслуживали, али то, што је рекао кнежевић, и ако у мом срцу ни најмању сенку није бацило на Сесилу, ипак је потврдило оно, што сам ја лично опазила, а то је тајанстени и помућеии одношај у том браку. Догађај, који се збио на кратко време после овог разговора са господином <1е Уггапе, са свим ми је разбистрио целу ствар. Сесила и њен муж били су код мене на ручку; у вече Сесила, која је у сјајној тоалети изгледала дивно, оде на игранку са госпођом 0-ос1&еу, која је по њу дошла у пола десет. Моја је мајка била нешто слаба те није смела излазити из собе, те тако остадосмо сами нас троје, моја ћерка, ја и господин сГ ЕТзНв. Моја мала требало је већ да леже, но како ју је увек ваљало молити, док се одлучи на то, а и на заузимање стараоца њена, била сам јој одобрила да мало дуже остане на ногу. Еако сам се осећала нешто збуњена, што сам насамо са господином сГ ЕННз, то сам села за гласовир, чим је Сесила отишла. Господин сГ ЕБНа сео је био на другом крају собе па док сам ја свирала неку мелодију од Шопена, дотле је он полугласно ћеретао са мојом ћерком, коју је веома волео и мазио. Није прошло дуго а обоје заћуташе; ја погледам у огледало, које је висило преда мном, па видим господина 4' ЕННз, како се подлактио на столу а чело наслонио па руку. На један час после тога повуче ме моја мала за рукав; не прекидајући свирку нагнем се мало до ње а она ми птапне у уво: — Мати ... он плаче! Кад ми је то рекла моја мала, свалила се на мене нека неодољива чежња. нека врста заноса. Такови су тренутци опасни у животу младе жене. У то се отворе врата; дођоше по моју ћерку. Ја је пољубим а она оде до господина сГ ЕБНв, да и њему пожели лаку ноћ па опда изађе из собе. Ја сам свирала и даље и ии по што иисам смела