Student

ПРВИ КОНГРЕС ФИСКУЛТУРНОГ САВЕЗА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Тридесет првог јануара завршио је ,рад Први конгрес Фискулгурног савеза Југославије. Студентска омладина, као и остали фискултурници, пратила ј.е са великим интересовањем рад Конгреса. Конгрес је за непуних недељу дана колико је трајао кроз реферате и дискусије изнео прошлогодишље пропусте и успехе и указао на непосредне задатке који претстоје у будућем раду. Омасовити фискултуру, наћи могућности да се фискултура одрази у сваком човеку, да постане својина широких радних маса, то су конкретни задаци којима треба да се руководе фискултурне организације. У разговору са делегатима I конгреса ФИСАЈ-а потпретседник владе друг Едвард Кардељ је истакао да „наша физичка култура управо због тога што је народна, што је демократска, не може бити друкчија него борбена, офанзивна у смислу одбране тековина народно - ослободилачке борбе, у смислу изградње наше земље и борбе за благостање и срећу појединаца". Зато нре свега треба унети у фнскултурне организације полиггику љубави према земљи и своме народу, политику развијања свих физичких и духовних способности да би им се што боље служило, политику мора.тне чистине развнјену у току народно-ослободилачке борбе да 6и задаци који се постављају пред нашу фискултуру нашли своје пуно оформљење. Да би се правилно спровеле одлуке Конгреса у дело треба уклоНIИТИ извесне недостатке у досадашњем раду. Контакт са организацијама фискултурни одбори су остваривали махом преко састанака и скупштина. То је једна од крупнијих грешака. Додиром у свакодневном раду фискултурних организација овај ће се недостатак уклонити. Недостатак кадрова дошао је као плод недовољног разумевања појединих спортоких стручњака, који се нису укључили у рад фискултурннх организација, који нису испунили ову велику спортску дужност. Међутим и поред недостатака који су се појавили ту и тамо наш фискултурни покрет донео је велику славу и достојно репрезентовао нашу земљу. Успеси у иностранству подигли су углед нашој домовнни, показали да сзмо фнскултура која почива на здравим основама може дати онакве резултате кзкве је дала наша фискултура. На постигнутим успесима не треба се успављивати већ са још већим задовољством приступити јачању фискултуре, што ће се тгостићи у правилном постављању и извршавању задатака. На Конгресу је као задатак за целу ортанизацију постављено следеће; У свакодневном раду наше организације треба да се доследно и упорно боре за циљеве и зздатке кој.и ће (произилазити из Стагута и да те задатке у пуној мери остварују и проводе У живот. .Погрешне поставке појединаца који су покушали да изолују фискултуру од политике доказуј-е сла-5у свест тих људи. Из реферата друга Рате Дугоњића на завршетку Конгреса јасно се истиче да фнскултура не сме.да буде изван наше држзве, већ да постане једна од подршки у снажењу наше државе, да свестрано допринесе да наша домовина свакога дана постаје славнија и јача него што је досада била. Празна ,4>искултура ради фискултуре“ не може да ре-

ши тај задатак и ми ћемо да развнјемо фискултуру која ће свакоме да служи, да јача и наше људе, да јача одбранбену снагу наше државе и да помаже да њена изградња тече радосно и весело. Највећу пажњу треба поклонити такмичењу за фискултурну значку „За републику напред“. То је нова појава у нашем фискултурном покрету, кроз коју ће се искристализовати нов лик фискултурника, храброг, спретког и упорног борца здравог и снажног градитеља нашег живота. Због тога се такмичење за значку ЗРЕН не сме схватити као тренутан и пролазан задатак већ оно мора да нма изражаја у свакодневном раду нашег фискултурног покрета. Ти задаци, јаано формулнсани иа Конгресу, аахтевају како од фискултурних организација тако и од сваког фискултурника несебично залагање за њихово нспуњење. Само ће се на тај начин у нашим редовима појавити фискултурници који ће у сваком тренутку имати пред очима љубав према земљи кој,а ће се огледати у борби за изградњу земље као и борби на свнм спортским теренима где се брани част и утлед наше земље. Појава оваквих фискултурника треба да носи карактер масовности. Ови ови задаци очекују наше друштво и наше фискултурне огранке по факултетима. Омасовљавање, на.ћи могућности за што веће ангажовање фискултурннка у раду секција донеће добре резултате. Наше фискултурно друштво „Црвена звезда" добило је похвалу и награду на Конгресу. Та је Нlаграда дошла захваљујући раду овог фискултурног колектива. Та награда као и похвала истакнутим фнскултурницим.а Рајку Митићу, Станковlићу и Небојши Поповићу даће потстрека фискултурницима нашега друштва за још снажније ангажовање у свим спортским дисциплинама. У наредном семестру кроз популарна предавања истакнутих фискултурника треба обухватити свакога студента у фискултурне огранке наших факултета. Услов да се испуни најосновниј.и задатак, тј. омасовљење, јесте 'Изградња нових стадиона нашега друштва. У томе раду треба мобилисати све студенте нашег Универзитета да нам што више помогну како би се створнле могућности за нспуњење свих контресних задатака. Наши фискултурни одборн ло факултетима треба добро да проуче материјал са Конгреса, да са истим материјалом упознају и све остале необухваћене студенте како 5и се одлуке Конгреса правилно спровеле у дело. Главни залаци захтевају побољшање квалитета фискултурних огранака наших факултета, затим рад на формирању фискултурне бригаде за одлазак на Омладинску пругу Шамац —Сарајево као и припремање друштва за претстојећи фискултурни фестивал који ће се одржати ове сезоне имајући увек пред очима оне основне циљеве којима тежи наш млади фискултурни покрет и којима тежи борба и стремљења наших народа. Дочекајмо други конгрес Фискултурног савеза Југославије са испуњеним задацима и још већн.м успесима на учвршћивању и популарисању наше фискултуре.

Делегати на Конгресу ФИСАЈ-а

ИСПИТИ у ЈАНУАРСКОМ РОКУ

У времену од 15. I. до 1. 11. одржани су испити на свим факултетима Београдског универзитета. Исход испита показује да нису постигнути, очекивани резултати, и у исто време указује на сву озбиљност с којом треба приступити организовању стручнога рада, н а неопходност повеКања броја кружока, као једне нове и добре форме рада. Чињеница је да су другови, који су радили у кружоку, дапи много боље резултате. Неспремност појединих студената довела је до масовног одустајања, као и до великог броја слабих оцена. Случај где је у једном дану од четрдесет студената медицине друге године положило хемију само три, позива нас да уложимо све снаге, да појачамо стручност н убрзамо рад на подизању кадрова. Омладинска пруга Шамац —Сарајево, на коју Ке поКи студзнти нашег Универзитета, тражи од нас да питању редовног полагања испита посвзтимо још више пажње и напора. ПоправљајуКи грешке из прошлог семестра, гледајући на испцте као на наш први задатак, испуниКемо обавезе, одговорити постављеним задацима. У овом броју износимо делимичне резултате испита са: Медицинског, Фармацеутског, Ветеринарског, и Правног факултета. Испити из физике на Мед. факултету: 9,2 средња оцена на колоквиумима из остеологије.

НАШ ПРОФЕСОР 0 ИСПИТИМА

На нашу молбу професор Економског факултета Ненад Поповић, претседник комисије за акумулације и цене послао нам је чланак о својим утисцима са последњих испита из статистике.

Иагшти. Тол'ико значајан догађај ко(ј и има да покаже уопех 'наших студија, учења и напора. И природно је да |је очекивање Iиспита, а исто и сами IНOПИТИ, иоиуњено извеоним страховањима 1И нероозом. Међутим, Iморам да 'гар-из.нам, у знатиој мер:и то се догађа и са нама наставницима, Јер испити имају у ствари да Iпокаж | у и резултат наших напор-а, да нам шокажу у молико смо до-принели да -студенти стемну IПотребна знања. Зато овака добра оцена радује и нас |настав.нике. И свака слаба оцена 'болна ј-е и за нас. А слабе се морају даватн студиј е -оу зато да се учи и научи, да се онање награди, а незнање Кlанстатује, а самим тим, и казни. Јер има |још увек студената кој-и в-ерују да се испити могу -спремити за 5—6 дана. Такви студенти по атравилу не успевају а најчешће -одустају о-д исгхита.

Извеаним делом у слабим оценама учествују и они који се труде и уче али „отсутно". Уче све од речи д-о речи, а не но-кушавају да схвате што управо уче, не улазе у суштину; говоре формуле и ствари које су им мејаоне :и које одмах по испиту заборављају. Ни то није знање. Так-о, иапр. из статистнке се у -јануару пр-ијавlИЛ-о за испит укупно 416 студената. Од њих се 168 шије уопште -појавило на испиту. Одустали су. То значи две петине. Бро(ј је ванредно висок и свакако лретставља озбиљну појаву. Изузев ванредних случајева, то су по правилу , они који су сами успели да своје знање оцене као недов-ољно. Пра. в-илно Је што су то _урадили, али I не би било правилн!o да се само - на том задрже. Други део- њихове сопствене оц!не треба и мора да

буде: апремпти -се -солидно, и добро научити за следећи и-сгогт. Укупно је полагало 248, а од њих је 37, тј. 11,5% доб-ило слабу оцену, и није задовољило. То знаЧIИ, без мало, сваки шести. Не бих хтео да нарочито коментар-ишем ову ставку. Само толико да слаба значи п-онижење за оног мо*ји је Iполагао, у&реду за наставника_, а штету за целу нашу заједницу. Не сме се никад заборавити да бити данас студант и омладинац, зкач-и имативелике обавезе према свим .нашнм народима; а једна од таквих најважнијих дужЈНости јесте: учити и -стицати знање. А научити је могуће. То не доказују само они к-оуи добијају десетке, него и они- (а тих случајева било је и сада) који оу на претходном нспиту добили слабу, а сад 8,9 илн чак и 10. Од оних који су полагаши пол-о-жило је са успех-ом 212 тј. 85,5% (а нешто преко 51% од укуишо лријављених). Код опромне већине оних IМоји су положнли, запажа се да су заиста унели 1 у своје студије пуну озбиљност, да су радили и да су се уlно-сил!и у студије. Они доиста репрезентују данашњег прав-ог народног студента. Био је један дан (25 јануар), када је прloсеч!на оцена положених и-огаита износила чак 9,4. Иначе, Iпросечlна о-цена оlНихlМојису положили у току целих испита, износи 8.25. То је несумњиво уопех. Али то није дов-ољно. Не сме се зазаборавити да је од пет студената по два одустало од испита, а о-д оких који су полагали да је сваки шести добио слабу. А то је несум-Iвиво неуспех. Неуспех ко-ји нам у толико теже пада што су нама да(нас потрбни стручњаци, потребни су нам градитељи у нашој 'нов-ој плаиској привреди, борци за напредак, благостање, бољи и лепши живот.

УЧЕЊЕ НА ВЕТЕРИНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ СЕ ПОПРАВЛА

Крај семестра на Ветеринарском факултету обележен је сјајним успехом на испитима. Успех је угголико већи што је наш факултет прилично слабо стајао са учењем. А у децембру десио се преокрет. У великом броју при|јавл»енlи су испити јер многи студенти су желели да ликвидкрауу заостале испите до ноВIOГ семест|ра... Приликом учења имали су стал!НО обавезе које су чекале испуњавање; то их је праггило до момента при(Алања Иlндекса. У данима испита осе+на се на институтиlма велика живост и нервоза. Код неких се трема и несређеносг манифестује у шетњи од угла до угла сале, у којој се врши испитивање, ба ца|ју+«и при том летимичан поглед у књигу, преврКуКи странице као знак последње припреме; други су сталоженији и убеђени да Ке овим деоном њихове обавезе бити испуњене. У том периоду „испитних офанзива“ било је дана, када се на четири разна места полагала истовремено хемија, ботаника, хисгол огија и физиологија. А онда су се окупљали у удружењу студената. живо препричавајуКи своје утиске о часоаима испитивања. Резултат >је сасвим позитиваи. На табли наставне комисије имамо одличгн преглед испита свих година. ЦупкајуКи од хладноКе у ходнику читали смо имена студената и оцене, а ретко смо наилазили на непријатну петицу. Друга година... хемија успешно пре-ђена. Група од 52 кандидата постигла је средњу оцену 7,5 која је далеко премашила средњу оцену из истог предмета у јулском року. Ботаника је такође предмет прве подине на ветерини, коме су многи олако прилазили и наравно падали. Додуше, ни овог пута средња оцена не отскаче много (6,9). Средња оцена студената треКе године на испитима из анато!МИlЈе и хистологи|је нзноси 7, док су испити из физиологије показали следеКи резултат; 11 полагало ниједнз (оцена испод 8. Друг ЈзнковиК Живорад, ударник са пруге, је један од највреднијих студвната у раду НСО-а и у учењу на тре Кој годиии'. Његово име је истакнуто меЈуу ко|ји су добили 10 из фи!зиологиl]'е. А њих је било ААало. Ни четврга година нмје изосгаша. На њиховој години формиран је курс из патологије, којим је руководио Др. Б. ЈакшиК. Курс су посеКивала два кружока (по четири сту-

дента у кружоку). Та два кружокг као геолектив и-зишла су на исп-ит и својим оценама показа-ли ои-лну помоћ коју пружа курс студентима (четири осмице и четири -оедАЛИ'це доказ оу за то). Испит из физиологи-је на четв,рто|ј годин!и дао ј-е солида!н резултат као и на трећојј. Средња оцен-а друтова оа четврте годи-не из фи-зи-ологије |ј-е 8,6. Студенти ко-ји су полагал-и по-сећивали су курс. а залагање Др. Б, Н.иколlИ+lа одразило се у резулт-ати-ма и-спита-. На испит из паразитологије изашло је пет студената. Четири осмнце и једна седмица сведоче о успеху испита. Одличну оцену из паразитологије добио Је претседник удружења, друг Воја Магазиновић, који је скоро дошао на факултет из ЈА. Другови са старијих година пола-

гали су пропедеветику. Пет кандидата пет деветки. Сарадња г. г. професора и студената испољила се у великом напретку студената на пољу учења. Г. г. професори радо су се одазивали позиву студената, у погледу одржавања курсева. Курсеви су трајали и по месец и по дана (патологија) и на њима је темељно прерађено градиво предмета. Помо Кг. г. професора дала је могуКности да испити протекну у на]лепшој атмосфери, где су одговори студената задовољавали, а студентима дали потстрека да још интензивније приступе раду. ПродужујуКи ову сарадњу између професора и студената успех на испитима биКе још бољи. А. С. студ. вег.

На Пољопривредном факултету пријављено 2289 испита

На Пољопривредно-шумарском факултвту у јануарском року при • јављено је 2.289 испита. Ови испити показали су( с /едне стране д)обре резултате, а с друге стране «©довољнlo припремање и одустајање. Испите из зоологиlје при!Јавило је 177 кандидата од кк>ј|иlХ је 120 полапало, а положило 96 студената са средњом оценом 7,7. Из IГ©одезиlЈе при|јавило је испите 175 кандидата и до 26 јануара полагало је 65, од коуих је 55 гк>л!ожило Iоа средњом оценом 7,3. Из агро-геологнје пријавило је испите 250 отудената, од који« је полагало до 26 јануар а 173 кандидата, а положило 164 са средњом оцеНОАА) 7,9. До 27 полапало је неорганску хемију (код Др. Шолаје) 225 кандидата, од којих је 185 положилlо са срдењом оценом 7,8. У првом реду морамо се осврнути на недовољно припремање и доста велико одустајање од испнта. НајвеКе одустајање било Је на хемији и политичко) економији. Током испита показале су се многе неправилности од стране студената. На испиту из неорганске хемије код професора ЈовановнКа, као и на испитима из геодезије примеКено је преписивање н дотурање цедуљица студентима који су добили питање н спремали се за одговарање. Ови испити су показали недовољно спремање. То нарочито важи за машинство, где веКина студената излази на испите са два-три дана учења, те стога не знају основне ствари нз математике. Исти случај је и на испитима из ботаннке, тако да је било студената који нису знали ни шта, Је протоппазма.

9,2 СРЕДЊА ОЦЈЕНА НА КОЛОКВИЈУМУ ИЗ ОСТЕОЛОГИЈЕ

Ужурбаиост и интензнвно учење бруцоша за време распуста показало је заиста да се избиљно схватила директива: „Учити то је наш главни задатак“. То је дало своје праве резултате на колоквијуму. До 30 о. м. су полагале три анатомске групе и то I. II и Ш. гали су другови који су остали за време распуста у Београду, Испити су показали следеће резултате: на првој групи пријавило се за

полагање 67, положило је 60, од испита је одусгало 7, палих нема. Средња оцена је 9. На другој групи пријавило се 62, положило је 58, од испита је одустало 4, палих нема. Средња оцена је 9,2. На трећој групи пријавило се 59, положило је 55, од испита одустало је 4, палкх »ема. Средња оцена је 9,6. Досад се показала као најбоља трећа група.

НИРОДНН СТ9OЕНТ

СТРАНА 3