Student

0 СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ САДРЖИНИ И НАЦИОНАЛНИМ ОБЛИЦИМА СОВЈЕТСКЕ КУЛТУРЕ наставак са 9 стране)

да je најважаији састаннн део рада на савлалаваљу бсшака ИЈпаталазма У ceectn Друг Стл.ћин укааујб, ja „осг.lll и Капилализма у cftecni лулн миогб ДУже Нагве у областн иапионагног питања. нвго у ма којој jpy»’oi области. Онн лужв жнве. je.v нмају могућност да сб добро маскиоају У напиона ihom бдблу" („Питања лсн.инизма“ стр. 474. 11 иал.). СбиНЈДлНсТичка ку.лтура јаЧа у борби Са ОсТапи.ма капнгалнзма у свбстн љули са сваким исиоЉаван.см иаппоналистичкиу нрелрасулб. Ilojnaio је ла c.v у низ.у КlИ!жевних и уметниЧКНх лела, у неким књпгама иј исгорије, постојале озбнл.не нлеолошке nieuiue н изоиачтања иаиионалистичког карактера, које су ce оглсдале у баиању у засеНак класне борбе у »лоријн народа, у tipćћуткиван.у заједннчке борбе наших Народа против царизма и странид поробЛ.ивача, у прећуткиваљт зајСДНнчких напора нароДа СССР V изгради»И социјализма, у хвал,ењу сваких ханова ћ иарева без обзира на њихову двлатиост, у илеализоваИ,.у исторнске прошлости у духм иаПиоиал.шовинизма, v полвлачсн.у тенлеиција буржоаско.наниомалистичке фаиифпка>иије исторнје ианола. иа слушбу илеологије испријатсљства паролима. Одлучна бо|>ба против свих грешака и изопачавања нацноиллистичкбг карактера претставља нвопхбЛни vcлов за успсшан развигак Сбвјетске со-иијалистичке културе. Друг Стал.ин и ЦК партије су внше пута указивали на оиадиост бграђивања националиих облИка културв ол сошгјалистичке салржиие, на опасност отпспљења културв од ttoлитике. Бо.Ђшевичка партија је иепрбстано водила борбу sa повишење илејносги, за учвршћење социјалистичкв садржиие културе иарбда СССР. ПК ПКП (б) је у својим одлукама „0 ЧасопиЈИма „ЗвезДа“ и „Лењииград“. „0 фнлму „Велпки ;ки&бт“, „0 penćpToap.v Лрамских пОзоришта и мерама за његово побољштње 1 ' лао бЛлучан отпор покуШајпма да ее у сбћЈСтску књшкевпост и уметност провук.у совјетској соцнјллпсгнчко-ј култури tyfjn утииајц аиолптичиог и безидејног, иокреиуо Питањв уздизања соппјалилпчко ftvjiivpe иа оpf>OMHy виеину и заоштрно jć бољшевнчку будиост и паагљу у борби са сваким Ттокушајима Идеолошких избпачавања. ОдлУке ИК зЛуже етва. ри учвршћпвања идејпв соиијалиСТичке салржиие совјетскв културе Соиијалнстнчка култура се развија н моиге да се раавиЈа само v хармоничном ујелињељу иаииопалннх tpaдиција народа са Општим жквотним интересима свих тр.удбсника СовјетcftOf Савеза. Развитак наииопалног Језика, напноналне књижсвности, наиионалне самосвестн иарола којн уме да иеии. поштује и крсће иапред иајбољо траДиције своје историске прошлости и Да ствара СвОје нове иапредие традиИИЈе, прСТСТаВља сиашан чнннлаи соИиЈалистнчког иапрстка. Али само У нераздвојпои Јединству наиноналног облика културе са њеиом соиијалистичком Садржииом. у неразлвојном Једннству к.ултуре са полнтиком бо.љшевичкб партије и совЈетске Државе, нашгонаЛна култура све дубље, све Јаче испољава своју про. греоивну снагу, своју Стваралачку моћ. Лењин је још до Октобарско соПИЈалИЈтичке ревОлуинје писао: ~..,ми 6Д Сваке иаиионалпе културе узимамо ra мб њгне лемокрлтич-ш и њгие

социјалисТичке елементе, узимамо их Са м б и безусловНб каб прој тИвТСжу буржоагкој К.ултури, буржозском нацибиалпзму свакб иаЦије“ (Дела, I. XVII. стр. 137). ј Ту тезу је Лењин браниб v борби ' проТив непријатеља радннчке класб, I кбји ćy теШилн за тп.М Ла унаказе радпичку Јредину либерално-буржоаскнм наинбнализмом, да раздвбје ралнпке, Да разјблинв трудббникб, замраче њихбву класну самосвест rioмбћу маСКИраЊа кТаоИОГ Карактера културе. Нз лењииског указивања из отсуСтвб, у ЛОСбпНЈаЛи :ТичкбМ друшТВу. ЈединСтвенеи аиИОНалне КУЛТУОВ, Прб. излази одређеии олное совјетске културе према псторискоЈ прсшлоети иаинбналннх култура. CofiJcrcKa к.уЛt.Vpa, узнмајући бЛ сваке ншшоналие културе само њепе демократске н сбИијалистичКо еЛсменте, одбаиује еве и сваке њеие рбакиионарне елементе. 3atd cofljćfcKif истбрнчар мара да бдваЈа v историјн сваке нацпопалне КуЛТуре напрсЛИо од рбаКИИОнарноГ, Да пОказује евс ШТО је њој Иапрелно, оЛлучно раскриикабајући реакиИОиарне установе и све Оне који ćv им злужили. »Нсторнја, учи друг Стаљпн, не можб Ии ла сб поббљти пи лл се погорша. Оваки пбк.ушај Ла се прекрши иоторискл ио;иид, сакријб нлц мзскира реакиионариа Улога у истори.ји овнх или оних уСТанова и љулн, ирегставЉд чисто скретање бл лоњинизма. Iloto је иодозвбљено отступзње оД пстбриске и-диие и v оиим случа.јевима кала се рали о Иапгедиим делатСЉима који су ипак дозвољавалп У свом жнвоту ова или она скретања 6đ иапрелних илеја у страну реакИиоИарне илеблогнјо, Лењнннзам б-Ућује јСдностраио оиењНвање тих Напрелних истописких делатеља. ако се забележн само оно што је пбзитивно у њиховој борби н гледишту иа свет, пропуштају и ретушираЈу негативне страие, истогшска ограинченоСт њихових пбглела. поеђуте се Њихове заблуло и чнњеииив њиховог срозавања на позиииЈе реакнионарне илеологије и политике. Друг Ста.љпи је указнввб f свбјим рани.јим говорим.л на неНравплко.-т јелностраног прнлажењл оцењиВаЊу историеких лелатеља. ЛруГ Гтаљни је писао: „Ис.увишпо умрлнх лругова уобичаЈило сс у иашнм партнским круговнма. Tlpčh уткнћање слаоих страиа и пг'еувелпчавањс позитнвних карактеристнчнл ie бСобина даиашишх некро.тога. То је наравцо гл.уи обпчај. Ми но Жслимо ла слсдимо тај обичај". Изопачавање лаљег ра.звнтка збниЈалистичке културс %aXTega.if иесиа. њеиу богкзу против аполитнчнбсТи у свим п.еиим облшшма. И6ЛАМIМ и* Деолошког рада свим мерама, васпитавања трудбеника v духу веЛиКнх идеЈа лењинизма које прет Стављају иеразрушиви основ совјегске соиијалистичке културс. Партнја бољшевнка позТавила jč велики залатак поДкћи културпотехпички ннво радинх Mača до иивоа ннжењерско-техничкпх ралннка. уЧиннти еве раднивв н све сељзке културиим п образованим. У пбстизању тбг Циља огромна улога прапада совјетској интелнгенинји лелатељима СовЈетске науке, техннкс. културе. Совјетска ннтелигенцнја која Је израсла из иарола, зајелно са ралииинма и сељаиима, v тесном прпјатељству ca њнма гради комунистичко друштво, уложиће све своЈе сиаге и знања за остварење задатака v ббласти културне изгралње, које Је поставцла партија Лсњина-Отаљина. Ббљшевик. бр. 33. 1946 г. Поввела 0. Ж cty« г-ава

Југвсломнсни втудвнти у Жељезничксм ииституту Лењинградског универзитета

ВЕЛИКИ ИНТЕРЕС СТРАНИХ СТУДЕНАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ

Реферах Л. Живуља, члана Студентског одељења одржан на конференциЈи Студентског одбора

У Hetfeproj тачаи дневнога реда о. држао је друг Jlftaip Жив.у.г рефераТ: ,Дlеђунар6Лие веде РТудената“, у коме нагласиб да с.у међународпе студентоКе везс опале наоочнто пб. сле Кбнгрега у Прагу. ма да је Конгрес трбОало v ствари да Иојача и учврсти та вРзе. На првом сасТгзнку Н.збршиоТ кбмитеТа, олржанбм у Прату V врбие за:едањд ПнтбрпацпонаЛиоТ сТулентčKOr кбигреса, дОнсза је оДлука о формнрању разних одје.та, ксји бп служили остварешу и учвршћсИ.у међународиих студеитскнх всза. -Досада су основани слелсћн f - ' ли при Извршном комитету; f, за интелектуалну саралњу, олјсл за размену и путо Ваља за публикацнје штамиу, о:дел за радио и филм, одјел за иомођ стулентима, за, -зпорт, одјел за економскс, социјалле и здравствене услове студеиата. На састанку су иретресанн расходи учињсни за времб заселања Конгреза и ЛО краја 1940 голине, а ујслио је прстресаи буџст за 1947 годину. Извршни комнтет je такође донео коначне Иланове и упутства за рад и лао персиективс за рад у бУдуће. Друг Л. Живуљ ; е између оста Лог. у вези рада Извршиот комитета, рекао: »Haiećha пажња /е посвећена njJanv за рАзмену и путовања У tokv овога лпта. Размсна и путовћња греба ла омогуНе штб всћи контакт и боље упознавање студената Разних земаља Састанак је исто Тако посветио велику важњу Омлалинском феСтивалу v Прагу и студенТским играма. које he се одржати v Паризу. После овог са* СТанка пбједини Олјели разралили cv и поелали свим нациоиалннм ОрТанизацијама своје пЛаиове за рад, како би нациоиалне оргапиза _ unie проучиЛе ове Рланове и стапнле примелбу на њих. Одјел за pasMenv и Путовања упутио ic наmoi организаци'lн низ предлога ко . !и се односе иа ФОрме кбјима би требало да се Одвија Размена и путбвање за време овога лета. Кпо основно. Да би cć омбгућила што боља н што лакша Размена. Kdjv за сада кбчи забрана циркулисања девића из једне земт>е v ДРУгу. одјел нам ic пбсЛао предло - фн. нансиског поСловања при размени и путовању.« КОлпко јб вслико ингсреодваље међу свима стулептскпм ортанизаиијама света за нату стуленТскУ Ор. гапизаиију. нагау земву и Обнбву кдја ле извоЛн у љој. каб п леиоте наше земл>е, поТврђује велики број лдппса. а нарочито енглеских и амрричкнх Студената. v Којима се иитересују за зтогуђиост осниваља иитернанноналних лотора u лсТдвалишта по разнпм крајевима ВлШе земље. Заједно са овнм преллоТом vnvђен је натој сТудснТској бгганизаuiijir Ол стране стулентгкпх брганизација, чланица Уније. и преллог за орТани.зобаље нзлета крбз срелњо. европске и балканске земље. Са излетницима бн дошла и једна шПернационалиа студептСка радна боигаДа Од око 800 сТуленаТа. за ралове иа Омлалннској прузи. , Лелатнбст блјела Уније за фис. културу се До?ада ограндчила на прпкупљаљу података о Фискултур. ном жпвоТу разних’ сгудентскнх ор. ганЈТзаипја И фискулгурној активиоети У љихови.М земл>ама. Ол>л за фнСКулТуру је тражио да тз иаша студентска орТанизација обавести. у Bealf међунаролпих студентскнх zy* cpeta d томе, у које земље желимо ла илемо, и са каквим фискултур« ним екипама за поједпне гране спорта. такође и које би страие студентске екиПе прнмили и за које Спорт. ске лиспиплине. Сва ова пптања је ФитулТурни олјел решио v гајелниии сл Фпскултурним савезои Југославнје. Везб са осталпм блјелнмд cv биле Слабе к свелепе саМб на лописиваље. Вага 3(iof rdfa. пбмођ натој земл>и ол разнпх стуЛенТсКих брганнза. пија. а IпеипјалНо бл ФСВЕ бпла Је сЛаба Нлн скбоо никаква. Јелнну ббмдђ коју смо ПРНмплн био Је познв за 10 стулената Ла НЛу на Лечење у ТТЈваЈпарску. До сала «ма послзЛп 4 лруга. Ла бн се Везе пролуби.l6 и уЧћрстиле. Ла бн помбђ би.Лл ефикаснија н ћпавовремрна. потреб. нО је Ла Иотзљемо Лелеганнју на га. JtaHaK ралн чега би свп Нашк унивебзнгети ТребаЛО лз пветреcv в пошаљу Списак ндјпоТребНијиХ ствари за Учење н лРуго. v лмегацију би vfii.Ttf прбфеСбри и СтуленТи. Ма Ла су се v ттбсЛеЛље време разтранаЛе везе ća раз Ним светскнм лтулбитскнм о-рганнзапиЈзмч прекб чбпнса. ттампе и боошуРа Рбза ćb PpaTcKfiM СЛбвенсКЛм čfV.lefttcKfiM брТаВизацИЈама je прпЛпчнб елаба, а дарочиго са студентима СССР-а и

Пољске. Нешто живља и боља веза је са 'Зтудентима Чехословачке, где је њихова секцнја за евегску сту. дентску помоћ примила 4 Дру fa иа лечење. Словачкн студенти су У фе. бруару организовали лоТброваље и позвали наше студенте, али смо моралн да олбијемо због учења н материјални.х разлога. Задља лва меоеца обележепа с.у појачаном препигком са енглеским и америчким студентима. ЕИТлОЗи су пок.ушалн ла организују англо«сЛОвенску стулентску конферепцију, коja се коси са Статутом и задацнма Уније, због чега су претставшши словензких ст.удентскпх оргаииЗаиија одбили да узму учешћа на ТоЈ конференцијн. Иптересовлље међу енглеским студентима за нлшу земљу је велико, што нам потврђује пнсмо друга Рајка Томовића, у коме шгше да се само на Jf'i'iOM лонДинском универзигету с 'а впшс од 200 студената да дође .ia градњу пруге Шамац —Сарајево. Иретставиици три стотине колеџа и универзитета Америке 'Застали су се у Чикагу, где су одлучили да привремепи цеитар за све нифОрмациЈС буде Харварлско веђе. ло осниваља националннх савеза. Претставшши Харвзрлскбг већа уиутплп су нам допис којим траже ла им по. шаљемо изцрпне сугестнје шта! би све могли да учине амерпчки студенти за студенте Југославије; уједно их интересује колнко амернчкпх студената може ла учествује на обнови fi изталљи наше земље.

Та-кође смо добили позив од нордиских Студентских организација з к излек кроз Норвешку, Шведску и Фин:ку, Осбрћући се на везу са навдим студеитима који студирају на стра. ним универбитетима, друг Жпвуљ је нарочито наглабИб стање студената у АуСтријн, КојИх има око 120, у koји брбј урачунавају бецке школскс власти и оне •зРуденте, који нису дб. били дозволу за студије од Комнтета за внсоке школе н науке н који до данас иису регулнсали питање др/кавл>анства кол нашег политиЧког претставништва у Аустрији. У врло живој дискусијн, која је настала по завршеном друга Жнву.ња, узес зчешћа и друг Славко Комар, reu. ални ;е. кретар Централног већа Народне омладине Југославнје, који је по пита. њу припремања за летбваљс за пностране студенте рекао, да наша Иародна студентска омладина припрема разна опоравилншта само за оне студенте којн су најисцрпљонпји са здрављем, док је за осталс студснте најбољи и најздравнји лоrop Омладинзка пруга. Стога и нашћ пријатељи студенти из иностранства могу да дођу на Пругу и да O'prann. зују такмнчење између својих брпгада, те да тако доиринесу сгвариби и дубљем упознавању НаШб OtV. дентске органнзације и наНбрима нагаих народа на обнсви и изгРадњН зеМље.

У ЈАВНОМ И ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ ДАНСКЕ СТУДЕНТИ УЗИМАЈУ ВИДНОГ УЧЕШЋА

ПолнтиЛку оитуацпју Данеке карактеришу три сЛелећа бсиовиа моменга: немачке иЗбеГлнЦб, ЈужиН ШлезВНг и економска ситуанија. За време окупат;је у Далоку се преселио великп број Немаиа коЈи cč још ло ланас нпсу враТн.Ти Кући. Њихов боравак у ДанТкоЈ претставља ПбрОЛ осталих проблема и велнку тникбћу Ла лржавне фннансије; до сада c.V коштали Државу прСко Збо МнЛпбна круна. С обзнром ла Датт нс желс да се љиХово сТановнишгво меша са Немпима. мсђу који.ма нма много ctaраиа и деце. оии се не могу употребиТи каб радна снага. Што зе тиче Јужног де.та Шлезвн* ra. у коме сс развнб изразито дан* ски нокрет чнје су намере нре csefa раскндање веза са Немачком и Холштајиом. а затим. иослС извесног времена приса.јелиљеље Даиској, ситуапиЈа је лоста компликована. У :а-мој ДанскоЈ већи лео становпиштаа не желн да узме нокраЈнну ни пбл каквим условима. иасупрбТ малбм броју који жели ла се ова пбкра.јнна олмах бкупира. Између ових крајиости налазе се сва мбгуђна прелазна глелишта. У свбјбј приврелноЈ пбЛптпцп Даиска пастојн ла тмаљи луг ол милиjap.lv круна које лутује Енглегкој; међутпм. V томе fifije имала до сала успеха. пошто преговори који су вођени у циљу зак.т,Учеља трговпнскнХ утовбра пбмоћу којих бн се повећао ДанСКи пзВоб у Енглеску. нису дпвелн ни до каквог успеха и прекинути су. Главии разтог за ирекндаље утовора je што Жиглези нису хтели дати

за Данске произвбде опу цепу, кол 7 Дандн добнјају у другнн земљама за своје прбнзводе. У јавном л полнтичком животу Данокв студвнти узнмају еидиог у* чешћа. ПостОјс два УниворзнТета, Један у Кононхагену са 7000 студената н другн у Архус.У који није Нотпуп. са lOO студенвТа. Затим у Кбпбнхагену има ТеХПичНн, Ветерппар* скн, По.Д.Опривредпн, Фарманеутски, Дентистички н ЈвДан ТрпВачки ко■ I|'Чг, (увн опн нмају Савете које бн* рају студенти ц признати су бд Мн* иистарства просвете. Свакн од овоР савета шатве нрегставннке у за.јелннчкн савбт, Којн има сиецнјалне НбMHfete у разне сврхе, На прнмер За међунарблна стУдентзка, Iштан.а, Сви овн саветн Нмају мсђуТнм само опецнјалне стулетггске проб.теме за Свој делокрут. Општнјп заланн остаЈУ На Улружељу студената v КопенхагеНу (нбје излаје новине) и олговарајуће улружеље у Apxycv. Члаиови улружења плаћају Иланарппу која изпоси 24 круне голишње. Удружење има свбј зо-пствсни дом са рестооаном, библиотеком, (око 90.000 -звезака) чнтао ннцама са данским и другим новмна* ма, музичком салом. салом за картање итД. За време ссзОме суботом се одржавају са политичкии и лругпи днскусијама, прнредбе чувених уметннка. Програм улружења је иајмоболннји у He.ioj земњи. У Саиом улруЖењу има миого фракција са разипм по. ЛНТПЧКИМ И лругпм ЦИТ.РВПМЗ. У УДружењт је обухваћено око 40% ctj’дената КоНенхагена.

ПРЕПИСКА БЕОГРАДСКИХ И НОВОЧЕРКАСКИХ СТУДЕНАТА

Пре крагког бремена стиглб е т Hf вочеркаоки итшустрплки инста.тт имена Орџоникидзе. Тптмо са оштанскнм жнтом „Београд“. У >всм писму ЈуТосло-венски студентп. чтанови tICO-a елрктро-млишиоке т 'хнпке на ћсбграЛском ■унИнервнтегу обрати.ти су се Студевтима Новочс’ каског инЛУстриоког иИстиТУта са предлси»м да успоставе другаоску везу. Попттб су совјетскн студегнти иопричали 0 сВбме жнвоту. о свотм студијама. Јурословони ćy их модилк ла нх УпознајУ са љиховим ставним протрамом. са стеченим искуством v л-чРљу. са начмном На f.eЈи совјетски сТудр-ити кЛлрдЈгнимају сг.ојв теоретско образовчве сгоучним пРактитним радом итд. Писмо се завптпава печгТма: Сг гдентскз омладтгна СССР-а нам ’e служила vb©k за пример. Ми *-мо желели још врло лавно да се иов* 1 жемо са вама али полптичке при »и-ке Itofe ev ире Пата itoc.toja.le оетале су- Сада Јв наша дазна ж >ља остварена.*

Студентн индустри«.ког шстиј via одгбворили оу СВО.ТНМ друговима иЈугославије колектитним писмом и оллутпли cv ла иошаљу у Беогплд албум са фотографијама, које обухватају жигвот пНститута. (Совјвтснов студвтчество)

ДОПИС СТУДЕНАТА ШВЕДСКЕ СТУДЕНТИМА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Другоби. Ми. долепотписани шведски ctyденти Гетеборског уамверзитста. шаљсмо сВбје срдачне позлРаве нашнм колегама на уииверзитетима Ј\тослави!е и уједно тиме изрзжз. вамб наше искрСне жел,е за повећање Kv.iTvpHHx олноса изисћу Југославије и Шведске. Наше cv жел»е Ностигнуће 6ли_ ског и тесног контактз 4 измећу ббеју земаља као и vaaЈамна Размена студената v нзјбЛиЖОЈ 'бУЛУћнОСТИ. Ми вам жеЛимо cpehe и Спсха У вашем падм v изсралњи ваше зем.ђс. кбја le тако много пострадала од оата. Затим следе потписи 68 шведских студената.

СТРАНА 10

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ tT— lB