Student

Пролеће 1947

... А пролеће развезло пролеће к’о хармонике на комишању земљом сунчано коло... По пролећу осећам ову годину победу наших жеља. По пролећу пишем за obv годину стихове скроман дар за земљу великих дела. Ове године, године ове нека се са пролећем разлије и наша снага да роди ioiu бујнијим цвећем земља наша рођена, предрага. Босном, ко муњом грунуће канонаде наше младости: бригаде, бригаде, бригаде.., Снова ће младост загрлити стазе, окуке, пропланке, стене. Снова ће младост трагом офанзива у јурише нове да крене. О. ала ће угља да буде! светлости еј, море рукама нашим, и ноћи ко зоре ће да РУде.

Пуниша Ђорђевић

Филм »Трагом четврте и пете офанзиве«

и „МЛАДИНА ГРАДИ" ФИЛМОВИ НАГРАЂЕНИ ОД СТРА НЕ КОМИТЕТА ЗА КУЛТУРУ И УМЕТНОСТ ПРИ ВЛАДИ ФНРЈ

Фиљм »Младина гради« приказуЈе херојска дела славеначких омладинск.их бригада у обнови и изградњи њихове земље. У првим сденама филма видимо страховита разарања непријатеља који у свом бесу руши све пред собом. Затнм на платну искрсавају речи друга Тита: »У даниua обнове ја се ослањам на нашу драгу омладину«. И заиспа Тито се није 'преварио. Омладина је била та која је одмах прнступпла делу. Уз звуке молодичног и борбеног омладинског марша видимо младе Словонцв на делу. Свуда где треба помоћи, где' треба изгра.ддтц и где треба обнављати ту је омладина. Граде се пруге, мостови, друмови, регулишу се реко, све то ради омладина враћајућц на тај начин дуг оним хиљадама палих бораца за слободу свнх нашнх народа. Иако је филм по дуживи кратак (траје око 20 минута), oih тохшички прстставља један велики успех. Докумонтованост овога филма и његова занимљивост лежи у томе што су сцене у њему необично живе, што има томпо иако нема радње. Сама музика у филму коју изводи оркестар Радио Љубљане под управом Бојана Адамдћа пуна је полета и младости и то ое oceha у ова. ком тону и у свакој мелодији. Други награђени филм је »Трагом четврте и пепе офанзиве«. ПриказуЈући данашњицу н оживљавајући У уопомени прошлост, овај филм је ннзом веома успелих и жнвописних сцена дочарао све оне херојске дане наших народа. Упечатљивим коментарпма, а нарочито лепим природним снимдима фшм је приказао херојство наших народа који су, под тешким околетостима, али уверени у победу своје ствари, водили неравну и велику борбу за слободу. Пред нашим очнма искроавају сва

места за која су везани значаЈни датуми историје наших народа. Бихаћместо Преог саотанка Авној-а Херојски Прозор, Дрвар, Дрнниће, Неретву, СЈтјеску, Прењ оживљава у нашој уопомени овај докумонтарни филм. Снимшјућ« трагове, попришта и остагке некадашњнх борби, филм нам приказује ток четврте » пете скђанзиве, највећих епопеја наше историје. Од кобног марша новомбарске ноћи када су се једпницо паlртизана послачиле из Орбије, па све до онога дана када су у пуној ратној опрсми и реду марширале јодинице Југословенске армије нико у нашем народу ннјо изгубио на ду у победу, јер нас је водио генијални оин и вођ наших народа, друг Тито. Сиенарио Тоодора Балка оригиналан је у својој поставци. Илустрацијом приче учитеља својим ђацима приказују се места сшавних догађаја прошлоспи. У својој режији Теодор Балк и Жорж Скригип држали су се утлавиом сцеиариа, али су низ сцена повбзилзлиl нагло н убрзано. Музика Николе Херцигоње добра је нлустрација току призора. Свакако Да су ова два фнлма неоумњив корак напред у нашој младој филмској производњи. Исправљање грешака којих мора бити у сваком почетку донеће нашој филмској Јшдустрији достојно место мсђу индустријама осталих земаља. Не виђен напредак који је код нас учињен за релативно кратко време сведочи да иостоји велики елан и жеља за успехом. Ови последњи филмови довољан су доказ да смо способни да дамо стварна уметничка дела, што ђемо у будућности још бол>е показапг. К. Ц., студ. филозофије

ИЗ МАПЕ ОМЛАДИНАЦА УМЕТНИКА

Дечан

Хуоеин Хаџић из V бихаћске бригадв

О социјалистичкој садржини и националним облицима совјетске културе

Остварајући џиновски рад на обнови и развигку народне привреде, совјетски људи су уз то у послератнои периоду широко развили културну изградњу у нашој земљи. У свима совјетским ренубликама постоји нови полет у обласги културног рада. Обнављају ce и граде ноие школе, научие установе, позоришта, клубови. КЈвнжевни радници и уметници прппремају нова дела, позоришне комаде, филмове; научни радници раде на решаваљу важннх проблема теорије, пнтања привредне и културне изградње. Културном изградљом наше земље управља бољшевнчка партија и совјетска држава, које се прн томе руководе генијалним лењпнско-стаљинским идејама о социјалистичкој култури. Основа лењиноко-стаљпнског учења о 'говјетској култури састојп се у томе што је то култура ссцијалистичка по садржају п нацнонална по облику. Националнн облик културе при условима које пружа спцгјалистичка држава претставља начин да се изрази њена социјалистпчка садржина. Познато је да је Партнја морала да води борбу против скретања у crpaну велнкодржавног шовнн.чзма и локалног национализма. Носиоци скретања у страну великодржавног шовинизма тврдили су да се нролетарпјат, који изражава ндеологпју интернационалнзма, не би морао интересовати з:х иаццоналне облике културе н подржавати њихов развитак. Жонглнрајући уобичајеннм фразама о интернационализму ови људи су у ствари проповедалн полнтику запостављања неруских националних култура, полнтику њихове ликвидације. Друг Стаљин је дао одл.учап отпор носноцима великодржавног шовиннзма, раскриикавајући антлиролетерски и протииародни карактгр њихових погледа. Друг Стаљин је показао да запостављање националннх облнка културе у совјетском друштву значи наношење штете ствари изградње социјализма. Иза политике одрнцања националинм културама, стајало је у гтвари одрииање чролетерске, соннјалистичке културе. Буржоаска култура претгтавља фотографију буржоаских друштвенпх односа, који претстављају односе господарења буржоазије пад трудбеницима своје нације и других националиости. Буржоаска култура слуи«и приватно-подузетним интереснма, чи тав њен карактер, сав њен дух и склоп су ocßeheine и апологетика тог приватног егоистичког интереса, експлоатисања човека човеком. Као карактернстнчне црте буржоаске културе јављају се: индивилуализам и национализам. Капитализам, заснован па приватном власништву, на експлоатисању човека човеком, раздваја људе, ycab.vје националну распру и непрнјатељство национално угњетавање. Бурвладајуће нације остварује политику угњетаваља народа и угушнвања „инородних" култура. Бур. жоаоки полнтичари и идеолози шнре лаж о томе, како су империјалистичке државе расадници културе и цивилизације у заосталим земљама. Али стварност вапије нротив те лажи. Па примеру ма које колонијалне земљс може ла ce види како капиталистнчка држава која влада њоме не спроводи само економ ско и политичко господарење над народима колоније. него и у улози угушивача културе тих народа, не дајући им да стану на своје ноге и ла се развнЈају. Национални облик културе под влашћу буржоазије, постаје у њеним рукама оруђе за заштиту користољубнвих класних циљева и интерега. Буржоазија искоришћава национални облик културе за замрачнвање класне свести трудбеника. Она ое користи наиионалним обликом културе као оредством за насађивање психологије националне изузетности и националне мржње. Идеолози разбојничког империјализма фашнсти довели су идеологоију нациокализма до расног и мржње према људнма. Совјетстаа, социјалнстичка култура, разликује се по самој свсјој прнроди у основи од буржоаске културе. Социјалистичка култура је одлучни непријатељ национализма. итгдивндуализма, којн претгтавља душу буржоаске културе. У совјетском друштву, где не постоји приватпо власннштво средстава за производњу, где нема антагонистичких класа, где се учврстило друштвено. оонијалиггичко власннштво средстава за производњу, како у граду тако и на селу, где радници, сељаци и интелигендија заједно, у пријатељском

савезу, граде комунистичко друштво срушене су основе психолотпје u идеологнје нпдивидуализма. Социјалпстичка култура то је култура стављеиа У службу друштву, општеиародним иитерегима. Она васпитава људе у духу прпјатељства народа, У свеоиостп о заједничким интересима трудбеиика н нсопходпост сталног уједнњавања шнховог напора за постизање заједппчког цпља. У сагласности са прнродом социјалистнчког друштва насталн су новп односи између националннх култура. У условпма совјетског друштва националне културе стоје у односу узајампог помагања, јер је 'говјетско друштво непријатељ национализма, шовинизма и градн одноое између народа на бази прнјатељства и братства. Та главпа разлика прнроде, карактера и намене социјалнстнчке културе од културе буржоаске, чини паролу иационалне културе у совјетском друштву револуционара, напредном паролом, која нма највећи значај за светско-нсториоку ствар изградње комунпзма. Друг Отаљнн је објаснио у свом говору „0 политпчкнм зададима Универзптета источнпх народа“ како да се споје изградња нхцпоналне културе, развитак школа и курсева на матерњем језнку, и стварање кадрова од месних људи ca нзградњом социјализма, изградњом пролетерске културе. Да нема ту непролазне противречиости? Наравно, немл. Ми градимо пролетерску културу. То је потпуно тачно. Али је тачно и то, да пролетерска култура, соцнјалнстичка по својој садржишг, узпма разне облике и иачнне нзражавања код naзличнтих народа уведенпх у соцнјалистнчку изгоадњу, у завигности од разлике у Језицима, начину живота итд. Пролеторска по својој садрлсшш, национална по облику таква је она општечовечанска култура коЈој стремп ооцијализам. Пролетерска кул тура не укпда иационалиу културу него јој лаје садржину и обратно. Пационална култура не укида пролетерску културу него јој даје облик. Парола пацпоналие културе је била буржоаска нарола, док је на влагти бпла буржоазија, а консолпдација нација рршила се под влашћу буржоаског поретка. Парола националие културе постала је пролетерском паролом, када је на власт до. шао пролетарпјат, а консолндација нација почеча да се вртпи под влашћу совјетске властн. Ко није схватио ту принциппјелну разлику ове две различите околности, тај никад неће 'гхватити ни лењпнизам, ни суштнну национаЛпог питања са тачке гледишта лењнизма" („Маоксизам и иацнопалио-колопијалпо питање“, стр. 202—203, 1939). Образложење тврлње о томе да j'e совјетска култура сопијалистнчка по садржшш и национална по облику, бнло је уперено не само против скретања ка великодржавном шовинизму, него и против скретања ка локалиом национализму. Они којп су,*гкретали у страну локалнот нашгоналпзма и одржавали интересе нмућннх експлоататорских класа своје нације. тежили су за тим да одвоје и ограде народе једне од других, од општег потока социјалистичке изградње у пашоЈ земљи, да ј откину националну културу од општесовјетске социјалистичке културе, да скрену националну чултуру на пут буржоаског националнзма. Бољшевичка партија је уништила и скретање на страну великодржавног шовшшзма и скретаље у страну локалног националпзма, што Је било од огромног значаја за учвршћивање и развитак совјетске културе, социјалистичке по садржини, пационалне по облику. Сам живот je доказао истинитост лењинско-стаљинског учења о ооцпјалистичкој култури. Саглагчо са тим учењем у нашој земљи је сстварена културиа револуиија. Чиљеница огромног пораста културних установа: научно-истраживачких института, виших школа, школа за општу наобразбу, штампе, биоскопа, позоришта, јасно показује успон и процват културе у нашој' земл>и. Огроман бројшг пораст совјетске интелигенциЈе јагно показује развитак културе. Насупрот буржоаској култури, општи културни успон читаве народне масв карактерише развитак социјалистичке културе, Тај огроман пораст културе утолико је значајпији, што је радничка класа, дошавши на власт, мсрала ла ствара нову културу. и то v неупоредиво тежим условима него они у којима -гу се налазиле пређашње друштвенв клаое када су долазиле на

власт. Дошавши на власт, буржоазија је већ имала своје кадрове у разним областима у полнтици, науци, техпици, у кљижевности и уметности, јер је до доласка на власт била имућна класа, и људи из љене средине ималп 'зу сретства и времена да добију образовање. Пролетаријат, трудбеници, нису то имали нити су могли да имају. Тек после социјалистичке револуције појавнла се код радника и сељака могућност стварања својнх кадрова у области управљаља, у области технике, наукв и уметиости, могућност стварања своје миогобројне нптелнгенцпје. Даље, буржоазија се бринула и брине за то да нрипрема образоване људе само из среднне своје класе, која сачињава мањи део становништва. Пред радннке и сељаке, који сачињавају огромну већину становннштва, поставио се задатак увлачења у образоваље и културу многомнлионоких маса. Решити те задатке значпло је извршити културну револуцију. Под руководством партије бољшевпка била је остварена та револуцпја. Огромно уздизање догодило се и догађа у нашој земљи не путем смањивања и изумирања националних кулгура, већ путем њиховог снажног процвата. За десетине народностн првн пут је у оов.јетско доба бпла створена азбука и књижевност на матерњем језику. У свакој нацноналној републици створени су кадрови националне интелигенције, нацноналне културне и научне установе. Широки развитак еу добилв и национална књижевност и уметност. Такав процват националних култура могао је да буде само у условима совјетског поретка, ча основу лењинско-стаљннокот решавања нацноналног питања, лењинско-стаљинске идеологије и нолитике пријатељства међу народнма. Само су бољшевици поставцли и решилн питање о националној равноправности као пнтање 'зтварне а не само формалне рапноправно-сти. Без оне огромне помоћи коју је руски народ пружно другпм народима СССР-а у развитку привреде и културе, био би кемотућаи опај процват иационалних култура којп је дапас постигнут. Руски народ је помагао друге националности СССР материјалнлм оредствима и кадровнма, иокуством, и знањем овојих научника, ипжењера, ма.јстора уметнооти, напредних ра| дпика, војних стручгвака. Та је играла и игра велпку улогу у стварању и порасту нацноналне интелигенције, у стварању националннх кадрова и на свим отсецима изградње културе, Водећу улогу руске културе у развитку соцИјалнстичке културе одређује то да -је руски народ пајнгтакнутији од нација које улазе у састав Совјетскот Савеза, да је рускн народ заслужио опште прнзнање као руководећа снага Совјетгког Савеза међу свим народпма наше земље. Основ совјетске култуое сачињава лењинско-стаљинска идеологија, лењиннзам. Зато сви покушаји да ce национална култура удаљи, отуђи од општесовјетске културе означавају тежњу за тим да се национални ‘облик културе, одвоји од њене ооцијалигтичке садржине, од лењинизма. Познато је да су у своје време ј најватреннјц поборници украјннског [ национализма, који су се маскиралн i звањем чланова комунистичке пар! тије, изјављивали, да су им „идеје I нролетаријата познате и без московске уметности". Та непеијатељска теорија, која је противугтављала украјинску културу руокој култури, водила је ка одвајању украјинске културе од општесовјетске културе, од њене слшјалнстнчке садржине, од општих задатака изградње социјализма. То је водило ка отцепљењу културе од бољшевичке, лењинскостаљипске политнке. У -говјетском сонијалистпчком друштву, књижевност и уметност, сва култура уопште. неодвојиве су од борбе за комунизам коју воеи совјетскп народ под руководством партије Лењина-Стаљина. Тнме сс одређује и соцнјалистичка садржипа културе која је јединствеиа за све напионалне културе Совјетске Јединство социјалистичке салржине културе и њене националне форме то су израз јодинства полктике и културе. Отцепљење националних облика културе од њене социјалистичке салржине. отцепљење културе од бољшевичке политике, отвара ввата буржоаоком национализму. Бооба против појава националигтичких нредрасу(Наставаи на 10 страни)

БРОЈ 17—18

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 9