Student
ОСВРТ НА НАШЕ ДРУГАРСКЕ ВЕЧЕРИ
Многе лаше приредбе и другарске вечери, др сада спремане су на брзину, често су биле безидејне. пре>lашале су наше -знаге (дилетантска секција II године медицинара спремала је »Просту довојку«, студенти Техничког факултета покушалц су »Туђе дете«). За њихово извођење није било техничких могућности, доеољно времена ла се темељито спреме, пуне одговорности другова који су учествовали у њнховом иовођењу. Због тога је био успех че:то дели. мичан. Показало се да оваква форма културно-просветног живота на факултетима, у овом тренутку не одговара нашим потребама, да је потребна промена у раду, нове форме које ће бити у складу са осталим сскторима нашег рада. Оне треба да учине да програми постану прикладнији, имају вшпе васпитни карактер, не ангажују непотребно много снага. , То наши факултети осећају. Медицинари и техничари већ су учини. ли прве кораке у том пчавцу. Литерарне взчери медицинара Шантцћево вече, Вече Тургењева, Вече Чајковског привукле су пажњу студената. Цил. таквих вечери је да упознају, заинтересују студеите, пруже им основне појмове о стварима које као културнн људи мора да знају. Пре петнаестак дана и културни одбор Техничког факултета дао је приредбу у част Совјетске армије која је, у основи свота извођења, носила клице те нове форме. Тежило се, да се јединством радње, кроз различитв културне манифестације (текст, рецитација, фолклор, музика, сцеиски приказ) да иеловит приказ развитка прве социјалистичке државе! И то је оно добро, позигивло, што стварно показује да ће наши културно-прооветни одбори поебродити кризу у коју су запали. И-» начин рада још није устаљен, има лутања, некад и непотребних, нема (а тота није било ни досада) довољно конгроле културног одбора над оним што треба да се изведе. И отуда драмска секција својим нескладнпм, слабим сценски и глумачки слабим извођењем умашује узпешан рад литерарне секније нз, вечери Тургењева. Комедија „Без преби. Тене паре“ пзгубпла је много ОД своје заморно је деловала на гледабда; н>ено извођење није било у' с&јџШ' Ј са прочитаним реферагом. И отуда слушамо, на одлпччо посе. ћеном вечеру Чајковског, од стране предавача киз непотребних ствари ( .. Пету симфонију можете да слушате преко радио. Москве ... „трубе г<> оу онп инструменти који се развлаче“; „Гудачи то знате хвала sогу шта Је! Оно у облику осмице") који су одвлачили нашу пажњу на детаље, допринели развлачењу приказа, прегераном губљењу у ширину. Приредба техничара претстављала 'П тежак, сзбиљан, одговоран. покугпај. Ради тога је ангажовано готово гводлансгзо културно-просветне секције. У припремање је уложено доста напора, неоспорно да се тежило Ја уметничкнм приказом којц ће одговарати садржини. Било је добрих
момената, добрих сцена (неке игре фолжлора: »Вест о Лењиновој омрти« снажна. проживљена,,, потресна; рецитација „Партија"). Но приказ као целина није успео. Тсме је свакако допринело сиромаштво у техничким средствима. Аљи нешто више од чега пате оео наше севције је:те прецењивање својих снага, недовољна контрола припрема од стране културно-просветних одбора. И отуда онолико мрачних сцена, слабих свзтлосних ефеката, оне лупе и нервозе иза позорни!це, као последице малог броја пдоби, отуда онако неубедљиво објашњене сцене првих корака у социјализам, бледе слике објаве рата која, меото да разбуди мржњу према непријатељу и разгори љубав према отаџбичи делује мртво, наивно ... Стога у нрипремању другарских вечери коге нмају овакав карактер, у одгајању ове нсве форме, треба бити пажљив, искористити досадашња искуства. У томе ће нашим факултетима свакако помоћи и одлука о централизацији нашет културнот рада, донета на пленуму Универзитетског одбора. Она ће опречити, ни мало скромне тежње Економског факултета, који неће да се прихвати извођења ни једне друге ствари ако нема најмање три чина, која жели да буде и послв централизације, припајања Академлсом позоришту нека екипа за себе, ради тста што: „Ето, то другови желе!“ У своме раду, наше секције по факултетима морале би да се угледају на позориште које, и поред тога што је комад „Фон Плашке“ спремало вигае од месец дана, увидевши на својој генералној проби да комад није добро постављен скида га са репертоара, не појављује се пред отуденте. Такав правилан однос, одлучност, високу свест није показала до сада ниједна наша секција на факултету. НА ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ ИЗВРШЕНА ЈЕ АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА КЊИГА ЗА БИБЛИОТЕКУ Већ месец дана говори се на састанцпма група о овој важној акцл.- ; ји Дата је чак и обавеза од стране појединих другова, група и кружока за доношсње књига. У тој акцији развилп се и такмичење пзмеђу актпва, ели како ћемо вндети из статистичких података и у овој акцији пбјелиие групе и актпзи су добро схватчли такмичење, док са друге сгране пОједине групе нису. Треба на прнмер истаћи II актив који јо дао 814 књига, док је I акткв дао дамо 375. Као групе истакле су сс XI грхпа II актива са 178 књига и VII група 1 акгива са 104 књига, док са друге стране II група I актива дала је само 27 књига и XIII група II актива дала је само 8 књнга. Даљс троба још истаћи у тој акцији поједиле кружоке као ва прнмер кружок друга Певе Чолановића VIII групе II актива који је донео 105 књига.
ВЛАТКО ВЛАТКОВИЋ „БЕЛЕШКЕ СА ПРУГЕ"
Ик>јава кљЕге бележака значајна је као прилог сразмерно молом броју писаних ствари било уметннчког или документарнот карактера о прузи Брчко —Бановићи. Изградња пруге била је неисцршго врело окупоценог и значајног материјала за уметничку и публицистичку обраду, који није у потпуности био искоришћен, збот недовољног антажовања писаца. У предговору бележака, нагладпено је да књига претствл>а докуменат о херојству народне омладине, и да може послужити као граћа за уметничко одликовање. Данас, када су паше мисли обузете мислима да код Врапдука одјекују детонације мина које крче пут новој Омладинокој прузи, да полазе стотине бригада из свих делова наше земље у Босну, белешке В. Влаткдвића поткрвпљују снажно и докумечтовано сва наша решмишљања, и оживљавају блиска и драга осећања на дане проведвне ш пру. зи Брчко-Бановићи. Није једноставна ствар градити пругу. Она тражи пгго краћи пут до свога циља, те све што јој се супроставља треба отклоиити. Десило се је да је пут прузи препречила п кућа удовице Руже. Дошли инжењери и рекли да се кућа заједно га воћњаком мора срушити. Мало је времена прошло и Ружине куће нетгало је. Удовица је кукала за старим, истрошеним зидовнма јео је остала бев дома. У одбору су јој рекли ца ће саградити лову кућу. алн да причекаЧуљи бригадири Мариборске бригаде, да је некој удовици срушеиа кућа, к договорили се, да јо-.ј саграле нову. Брзо је кућа израсла на опрат. Рада, оитно дево.јче тамгаих очају, чудила се причању иижењеоа да тре-6а п.реместити режу где 1е брдо. „Реку овде брдо тамо“ изговд|рала је. Многи оу ое тгиталн ка.ко могу омладипцп премештати реке, градити Пругу гпитали су се и сами омладинци не знајући колика велика сна-га у њима лежи. Алп река је савлада-на и: „Чини се човску да је планинска река престрашека и отерана из свот корита, као јегуља нападнута на свом лежају, увукла се и и сакрила у рупчаге и стење, а напољу су осталн и виде се још само пекблико са ње одераних сјајнЛх крљушти-зеленкастпх барица. и црнз рупе између белих степа.“ У белешкама -зе прича и о малој Добрили која скида ципеле и даје их онима којима су потребније, ■ о Мехи који нрви пут силази са платагне, о стл г дентима који бесплатно лече стоку сељацима итд. Како се омладипа борила за тунел Мајевицу, описано је у виду дневника једног бригадира. Они раде по осам сати под земљом утпли у тукел кад је сијало сунце, а излазе кад је ноћ, и зкао тш је да иду у лсгот), још би радиоти-.. Ето какви су били напш минори. Прута двојако изграђујз живот младих људи. Лепша сутрашњица, то је први плод, а други је духовно буђење, ралосно ступање у жнвот многих младих људи, који су пре тога знали само за израбљивање и крвожедно истгијање њихове младе
снаге. Сељаче из Помнице рано је осетилм шрчину печалбе старе Југославије. Најмио се да ради у циглани и то за „лакши рад“. Савијаш со две хиљаде пута од изласка до заласка сунца. Пренесеш трчећи шест хиљада кила земље. и то св зове „лак ши (рад“? Дошлји су далги слободе и изградње. Отишао је на пругу и тамо много научио. Био је један од најбољих у чети, те га послаше на курс. Решио је да остане сталпо на прузи где је осетио први пут да има права на живот, и да може много стварати. Многи мотиви описани у белешкама опомпњу нас да је цела књига збирка утисалса и догађаја, које треба уметничке уобличити, карактере
и радње снажније оцртати, јгзихолоппса запажања продуфгти, па да се збирка занимљивих бележака претворн у збирку снажних пгиповедака о херојству омладине на прузи Брчко —Бачовкћи. Неопхотно јв да сваки омладинап прочита ове белешке. Они који су својим рукама градили насипе, оживеll© сећање о нашем нрном великом делу нзградње, а они који ће тек поћи на пругу Шамац —Сараје. во, осетиће шта је пруга, г-аћи ћв примере херојства бригадиоа, који дају онажног потстрека, и говоре да ми много можемо и да ћемо још мнојч) дати, ј|вр су наше снаге, радни и стваралачки лолет огромни.
Данон Јаков
СРЕДБА НА ПРУГАТА
Војници сме. .. Разбери. .. Јуришот дневен иормата је наш. На страж! Будни! ... Горите в бакар горат. Небото сина блузка растегнало гради. И димат набујали ниви на босанскиот крај. А долу ко штурци количките пејат. Звонат лопатите. а со кркот младински гргорат вагончиља уз полетен жар: За норма! А » прелазното« се веје над ридови цигли. цемент и бетон. Јуриш на кубик! Ко бојен крик разносује ефир и мравско-човешкн труд распнал снага. Дамарите бијат, раците коравејат. Уз песма и младост јакне нашата воља и крепне пред нови барикади низ босански гори. ..
Одломак од поема/
I Сред младински огин, низ слепени веги од песок и цеиепт. во безгранична борба на у пор и труд за норма за посрекна наша иднина! При иостот на Вишча што растеше на крила, пред рубинен ден што отвора гради и плиска импулсот набујала крв те сретнав. Запливаја мисли 1 по асфалтиран пат. Времето надвор злато. 7 напна младост чиз капилари ко лава ииз кратер. | Упорност влива бригадниот ек. на слејени грла мокен хор пази.. Војнипи сме... Нормата денес е нашиот вис!. ■»
Гоце Стефановски студ филозофије
Са нашим будућим глумцима
Кроз ходник зграде поред »Мањежа«, улази се V мало двориште. V коме увек, иако је прошло две године од ослобођења, стоје огром. не гомиле влажне. старе грађе, ве. ровагно заостале |ош од бомбардовања. У учионици, око столова поређаних дужином одаје. седе студенти друге године драмског студи(а. Ушла сам на час практичне глуме г. Гошића, професора овог студија. Изволите само, љубазно је ре. као г. професор. Врло ми је мило вдто сте се заинтересовали за наше студенте, Никако да нам напишу нешто о- себи... 4 Значи да су скромни. Нерадо о себи говоре, извињава г. Гошић сво.ј глумачки подмладак. Један друг из првог реда међугим. схватио Је ствао црукчије. И ја чујем сашаптавање; Срамота за нас, да други за ч> Студента« пишу о нашем животу. Чини ми се да сам поцрвенео... Загледала сам га добоо: хтела :ам да видим да ли је збиља поцрзенео. јер то је ипак глумачка вдкола. Ми вежбамо интерпретацију Једне сцене из »Родитељског лома« од Валентина Кага.јева. То је гек почетак рада на овој ствари.
о- себи.
Отуд ће данас бити читалачка проба. објашњава г. Гошић и настав. ља: Седите, Недо, молим вас. тако да вас видим добро и почните! Гле! Ту као да неког има! почела је девојка, а на лицу јој се јавио озбиљан и зачућен израз. Студенти драмског студија прелећу погледом са једног друга који чита, на другог. Професоров прст клизи по тексту за њиховим речима. Он пажљиво слуг&а све. Он редовнс исправља сваки рђав акценат »Две године под Немцима ч седам месеци у подруму« ... одје. кује дубок и пријатан алт, и звучи тужно и трагично, »Седам месеци у подруму?» .. Питање је прожето ужасом и саучешћем. Нкко се не креће. У сали нема шума. Студенти слушају по први пут текст ове спене. Њихова су лица врло озбиљна. Мени се чини да сваки од нас дубоко проживљава ту реченицу. Рећају се типови обични, блиски људи сваки са посебном психом, коју је створио оат. Неко је отворио врата. Коља, то си ти?« са пуно наде и нежности говори другарица Вепа. уносећи се у личност Олине Николајевне. » Не, ветар фијуче напољу. л
Другарица Нада снажиим и отсечним гласом совјетске девојке Зине, разбила је Олинина надања. Робустни Васја. млад и плах, јавља се на крају сцене и претставља посебан тшт. По завршетку читања долази ди. скусија о типовима и карактерима, о идеји ко ја се V делу огледа, о ци_ љу овога комада. Детаљна анализа воши се над најтананијим деловима свих личности, тражи се прави смисао сваке речи, разговара се о свакој мисли. Професор се уноси у излагање, студенти учествују V дискусији која тра.је све дотле, док личности не постану јасне и блиске сваком младом глумцу. а онда настаје поновно читање при новој расподели улога. У лрутој соби. код г Страхи:ве Петровића. проба се »Нора«. Посматрам девојку ведрих и насмејаних очију, са рукама скрштеним на коленима, како неуморно говори текст напамет. без застајања и замуцкивања, лако и течно, као да чита. Кад она заврши. из угла допире други глас, па онда трећи и четврти. Ово преслишавање текста често доводи до општег смеха, ко. ји би можда и дуже потрајао. да није озбиљног лица професора. Знате г. професоре, тако ми је смешно кад овако напамет говооим. као нека машина. правда се насмеlчна девојка. Нора, зашто си се закључала? прекида I'е колега. Ах, да, Торвалде.., И преслишавање се наставља Нора и Крогстат су одлични ДРУ*
гови, али у комаду су, силом прилика. »на ратној нози«. Нооа окре. ће лећа Торвалду, да се не 6и поново насмејала и говори о самоубиству. После завршетка ове пробе, професор каже: Данас није тако интересантнр,. вошили смо само контролу текста. То је врло важно, да глумци знају текст напамет. Наше стварне пробе су збиља занимљиве. тт би већ имали шта да видите. Пооба је била завршена. али са њоме не и час. У драмском студнју има 32 студента, и они живе као велика породица. Скупљени око г. професора. студенти воде дуги разговор о улогама, о начину глуме, траже савете и настављају примедбе. Ми имамо сво.ј актив НСО-а. Сваки има своје задужење. Радимо колективно, имамо кружоке. седам на броју. Сваки кружок има по неколико чланова, који се редовно састају код куће или V учионицм. после предавања. Две другарице чине нашу штампарску секцију. оне редовно откуцавају текстове и деле их кружоцима. Имате ли јаких. изразитих талената? Ми то не бисмо могли ла кажемо. одговарају студенти Драмског студија. Не тежи се томе ла се ко истиче. већ да сви, колективним напором дамо максимум од себе. Ми не смемо допустити да једно лнце буде носилац тежине комада, него да сви, колико год нас има, дамо добру глуму. Без колективног
залагања V нашем оалу се не може замислити успех. Засада су наставниии задовољни постигнутим резултатима. Студенти Драмског студија имају наставу свакога дана. после подне, а три пута недељно и пое подне. Ти поподневни часови су најпријатнији, јер се тада врше редовно практичне вежбе. Теоретски предмети, ма да су занимљиви. претстављају тешкоћу пошто студенти овога студија располажу врло малнм бројем књига. које бн могле да им послуже као уџбеници. Липломски испит из теоретских предмета полагаће студенти током месеца марта. Да би се правилно оценкло знање сваког појединца, професори су V заједници са студентима донели одлуку да унесу неке новине у погледу ових испита. Тако ће месец маот бити време испитивања без фиксираних датума. Тридесет дана трајаће непрекидно испитивање целе групе, за то воеме професори ће поставити низ питања сваком појединцу. и дати оцену на основу општег утиска. Испите из практичне глуме студенти ће полагати тек V јуну. А после... бићемо глумци. Неки ће остати V Београду. а други ће отићи у позоришта по унутрашњости, да својом стручном спремом допринесу подизању квалитета позоришних претстава мањих позооишта. То су планови за будућност студената Драмског сг\ ? дија.
Верs Ненадовић ст. медицине
6
НАРОДНИ СТУДЕНТ
БРОЈ 19