Student

СТУДЕНТ - БОРАЦ - ДЕПУТАТ ВРХОВНОГ СОВЈЕТА СССР-а

ППВЧДПМ зо- гпдишњиав совјгтске армије

Већ петнаести дан трајао ј рат Совјетског народа са Хитлеровском Нсмачком. Студент дриге године Мехаиичко-математичког факултета Педагошког института у Синктивкару. ГеоргиЈ Федоровић Тимушев, јавио се у мссни.војни комитет с молбом да буде примљен као добровољац у Совјетску арми]у. „(Јтаџбина је у опасности, писао је у својој патриота. Имам оса.чнаест година, и хоћу с пушком у руцида браним совјетску отпџбину. Часно ћу носити назив совјетСкОг борца". Када су Георгију Тимушову прсдложнли да настави студијс, он је одлучно одбио: „Ја ћу се опст вратити у институт, сигурно ћу Ла се вратим да бих наставио студије, говорио је младић, срце и дужност зову на фронт. У Стаљпнском уставу поред права стоје записане и обавсзе гриђана СССР-а. С чистом савешћу и с вером у скОш ру победу иад иепријатељсм адсм на фронт . На фронт Тимушев није Д°спео одједном. Најпре су га распорсдили у војно.иижсњсрско учи.шштс. У пролеће 1942 године, по завршсном учењу, Георгиј Ти.чушев је доспео у прсдње линпје као командир пионирског вода. Бнли су тада тсшки данц за Совјетски Савсз. На гигантским ратиштима од Ларенцовог до Црног мора рсшавала се судбина земље соцнјализма. Тимушеву је пало у део заједно са осталим борцима да искуси сву тежину н горчину повлачења од Харкова до Дона, да учествује у Iешким одбранбсним борбама на прилазима ка Стаљинграду. Али рушећи за совјстскнм трупама које су одлазиле мостове, минирајући путсве, Тимушев је знао и веровао: побсда ће доћн, ми ћемо победити. Започеле су \>орбе За уништење немачких трупа у ста.гмнградском „котлу’\ У то време, када су совјетске армије завршавале ликвидацију опкољених немачкофашистнчких трупа, на зидовима стаљинградских кућа могао је често да се прочита следсћн натпнс: „кућа очишћена од мина. Млађц поручник ТимушсвМладн официр са својим храбрим тшонирима је чистио град од непријатељских мпна. Послб Стаљинграда опет на Дону, затим на Дњепру , Јужном Бугу, Дњсстру, Пруту, Серету, Тисн, Дунаву. Од обала Волге до Дунава, тако тешки ратнички пут прсшао је херојски совјетски борац Георгиј Тимушсв. ...Пролеће 1944 године. Совјетска Армија је уништавала и про. гонила нспрнјатеља на југ, сти. гла до реке Прута. Пионири под командом Тимушева, не обзирући се на тешку ватру непрнјатеља, саградили су понтон преко реке и обезбедили продирање Совјетске армије на запад. После мањег предаха пионири су се опет нашли на ратном занимању. На путу се нашла река Серет. Ратни задатак је био кратак: „поставити мст ш . На обалн Серета су се још нала. зиле знатне снаге непријатељских трупа. Немцн су припремнли мост за минирање. Поручник Тилушев донео је дрску одлуку освојити мост, задржати га н омогућити прелаз совјетским механизованим одредима. Георгиј Тимушев је о тоЈ узбудљивој ратној епизоди говорно уздржљиво н кратко. „У глувој ноћи то је време за пноннре ми смо допузнлн до реке, Немци су нас примстили тек онда кад смо били на мосту• Пресекли смо водове н онеспосо- 1 били експлозив. Затнм су уследили бесни про т ивнападц Нема- 1 ца, али ми смо се одржахи. Стигли су совјетски тснковц и преш- 1 ли на западну обалу. У тој борбн је командир лио . нирског вода , поручннк Тимушев био тешко фањен.

Совјетски град на југу. Овде у војној болннци оџорављао се рањсни официр Тимушев. Његов млади организам је издржао. Тимушев је поново намеравао да се врати на фронт, к својпм ратним друговима. Али лекарска .ко.нисија је донела рсшсње да га се демобилнше после потпуног оздрављења. Искрено огорчен демобилизацнјом, Тнмушев се вратио у родно место. И т ада су се поново џ свести Тимушева јавиле речи: ,Ја ћу се вратити у институт, сигурно ћу се вратнтн, да би наставно студије и . И он ‘се стварно по>ново нашао у Студентској клупи, али сада на Московском државном универзнтету ,ЈЛ. В. ЈЈо „ моносов у> . Није било лако после дугог прекида, за време које је провсо на фронту, вратити се књизи. Миого је тога ишчезло из памети, за време док се лечио од задобијених рана. Алн Тимушев је стекао на фронту драгоцене ква. литете: упорност и издржљивост у извршењу постављеиог задатка. То је омогућило да се савладају све прспреке и тешкоће, и сада је Тимушев јсдан од најбољих студената Московског државног универзитета. ...фебруар 1946 године. Узбудљив и рад Остан дан су проживља вали трудбсници СССР-а. 9 фебруара на скупу бирача Стаљин Ског рсона града Москве, гововорио је велнки вођа Совјетског народа Ј. В. Стаљин. Он је говорио о факторима победе над непријатељем, указао на перспективе послерптног развнтка земље, указао на прави пут новог брзог уздизања совјетске народне прнвреде, културе и благостања трудбеника. Историски говор је одушевио совјетскн народ. На

ретко високол политичком нивоу прошли су избори за Врховни Совјст СССР-а. Међу изабранима је и верни син отаџбине , човек с великим и пламеним срцем Георгиј Тимушев, студент Московског универзитета, дсмобилисани совјетски борац. Почиње нова страница у живо . ту младог совјетског човека. Одговорне и озбиљне дужности депутата Врховног Совјета. Геор. гиј Тимушев је водио живу пре. писку са својим бирачима. Свакоднсвно му је у стан поштар доносио велнку количину пи . сама. Депутату Тимушеву су писали о испуњењу плана у фабрикама, о изгледима жетве, о изградњи школа и много других ствари из живота Аутономне републике Кони. Дспутат Врховног Совјета СССР-а Тнмушев много воли свој родни крај и добро га познаје. Иа сва писма , која је добијао од својих бирача, он је одговарао. Депутат Тимушев је чссто одлазио међу своје бирачв у колхозе, у фабрике и објашњавао је послеДње одлуке и решења Владе, говорећи о њиховом значају. Много писама је добијао демобилисани официр и од војника -пионира, с којима је прошао заједно по тешким путевима фронтова. Многи од њих су у то време већ билн у фабрикама , у колхозима, а неки су остали даље у Армнји. Такав је био животни пут мла дог Совјетског човска, студента, депутата Врховног Совјета, демо „ бнлнсаног официра Xероја Со„ вјстског Савсза Тсоргнја Феодоровича Тнмушева. С руског превео: Пушан ПОДУНАВАЦ Економског факултета

Рођеиа у огњу битака протнв иепријатеља отаџбине Совјетска армија прешла је велики и славни пут. 1918 до 1922 године она је уииштила армију иптервената н белогардејску контрареволуцију у Русији. 1938 и 1939 год. херојска Совјетска армија супротставила се јапанскии агресорима који су се дрзнули на границе совјетске земље. Својим ослободнлачким походом 1939 године Совјетска армија спасла је од фашистичког јарма западну Белорусију и западну Украјину. Совјетска армија часно је одбранила интересе отаџбине у рату против финских фашиста. Историском победом совјетског оружја завршио се велики Отаџбински рат. У условима мирне изград н»е Совјетска армија будно стоји на стражи државних ннтереса наше отаџбине. Створена од Лењина и Стаљина, надахнута иде Јама партије бољшевика, Совјетска Армија је армија новог типа, армија ослобођених радника и сељака, армија братства међу народима. Она стоји на стражи мира међу народима. У том је њена сила, у том је узрок свих њених великих победа.

На слици: Битка у Стаљинграду

Телеграм маршала Тита генералисимусу Стаљину

ПРЕТСЕДНИКУ МИНИСТАРСКОГ САВЕТА СССР ВРХОВНОМ КОГIЛНДАНТУ ОРУЖАНИХ СНАГА СССР ГЕНЕРАЛИСИМУСУ ЈОСИФУ ВИСАРИОНОВИЋУ СТАЉИНУ МОСКВА КРЕМЉ Поводом тридесетогодишњице стварања херојске Совјетске армије, придружујемо се на тај дан општој радости народа Совјетског Савеза. У име народа и Армије нове Југославије упућујем Вама, друже Стаљине, и славној Армији ослободитељици најсрдачније честитке и поздраве. Претседник владе ФНРЈ Врховни командаит оружаних снага ФНРЈ маршал Југославије ЈОСИП БРОЗ ТИТО

Поздрав маршала Тита совјетским ратницима

РЕДАКЦИЈИ ЛИСТА „КРАСНАЈА ЗВЈЕЗДА« МОСКВА Совјетским ратницима упућујем у име народа Југославије пламене поздраве и симпатије приликом тридесетогодишњице постојања херојске Совјетске армије. Користим ову прилику да још Једанпут изразим дубоку захвалност ратницима Совјетске армије за велике заслуге на делу указивања помоћи при ослобођењу 'ћ народа Југославије од фашистичких окупатора у тешким данима великог Ослободилачког рата. Желим даљи процват великоЈ земљи социјализма ш учвршћење моћи Совјетске армије, за очување тековина Октобарске револуције, за заштиту мира и демократије. Нека јача вечито пријатељство народа Совјетског Савеза и варода Југославије! Нека живи херојска СовЈетска армија и њен Врховни коиандант генералисимус Јосиф Висарионовић Стаљин! Претседник министарског савета ФНРЈ маршал Југославије ЈОСИП БРОЗ ТИТО

2

„НАРОДНИ СТУДЕНТ*

БРОЈ 3