Student

Ево шта Горки даље о томе говори; „ТаЈ смисао (бајки, легенди, митоса, Р и ) своди се на тежшу древних радних људм да олакшаЈу свој рад, д 7 0B ekaW његову продуктивиост да се наоружају у борби против чмвороножних S пвоножних неприЈатеља, и уЈедно да снагом речи. начином „бајања и »уклиvZv na стихиске људима неприЈатељске природне појзвс. Ово поснl?у е св Ј о е Је Н речи ИТО а če° F по^пун^^реалноЈ ‘с? кГ P nnui, n MPhv ботове Бог v претстави првобитних људи није био апстрактан поlам створон.е! него потпуио реалан лик. наоружан Једним или позам, tpdHidLiji-чни *; Mai ~ on овог И ли оног заната, учитељ и сарадник Z поТавио У и е не бн* ако* ду х°љули да сполао његова разума и воље". Ово човеково стварање по законима лепоте, његово У” ет ”” ЧIСО ° „ ufu,au,p ппаћено 1е осећањем лепоте. Осећање лепоте постварности и њеш » Л р ПОте> Ј биолошком лепом, засновано искључиво на° Са sMrtgjS гГпспелством неког од овог предмета, изазива људско осећање. Осећање СЂеСГ „Г™?пl^мковог поетка имало Је ограничен смисао, спутан нуждом роЛпвања поироди МеђЈтим прелажсњем човека од природног бића на друштвено ољоомљењем са тиме и његове свести настаје „опредмећивање људског осећање престаје да буде биолошко. природно и постаје човечно друштвено. Тако „се створио човечији смисао коЈи одговара чигавом човечно, друштвеми. ~ с r тек - кроз предметно испољено богатетвГљудско? бића делом се изображава а делом тек зачиње богатство суб Јекsо sicsrss жж Ј. М ње Л Једне Ј од «п ђ што МО Ј и моћ к.о субlективна способност постоЈи за себе • Јер смисао јед**° поелмета за мене (има смисла само за њему одговарајуће чувство) иде док иде моје чувство. зато су чула друштвеног човека друкчи). na ч\ ла недруштвеног човека". (Маркс) . _ Овакво марксистичко. свести, иости, односно услова за њен н жоасlСЈ4Х д ек адентних теориЈа о пореклу ?м К ”но£и СВ и Н сГу СН њ е^ С ре&нарну Р и класну тенденииЈу „уметности ради умегмостм .

р. И. ИЛИЋ

ИНСЦЕНИРАНИ ПРОЦЕСИ

„Приписиватм противнику очш • гледиу тлупост а затим је побнјатн метод ј« ие батп много паметннх људн” Лењин. Није први пут у историји да судСки процеси служе као оруђе накадних реакционарних кругова у борби против напредног и револуционарног. Када је млада Марксова цаука крчила себи пут у живот а сам Маркс се, као истакнути револуционар борио за продиран»е револуционарне мисли у раднички покрет, пруска полиција је организовала процес против келнског одељења Савеза комуниста, Пруски агенти у Лондону почели су да фалсификују разне документе и протоколе Централног комитета Савеза комуниста. Фалсификовани су документи које је тобоже написао „др. Маркс”, Маркс је лако успео да докаже да су ти документи фалсификовани; фалсификати су били очигледни: седницама су, тобоже, присуствовали људи који у то време уопште нису бнли у Лондону; имена људи који су били на тим седницама нису одговарала њиховим презименима итд. У борби против немачке Комунистичке партије организован је Лајпцишки процес на коме је комунистима приписивана паљевина Рајхстага. Али и овде је истина продрла на светло; и овде је нашла свог извршиоца. Речи Димитрова су допрле до светске јавности. И овај процес се претворио од оруђа реакције у истине и прогресивних снага. Ово су два типична примера инСценираних процеса. Но, из њих, изгледа, нису много научили руководиоци СССР-а и земаља народних демократија. Без сумње, не може се у потпуности повући паралела између ових процеса и најновијих процеса које је организовала Совјетска влада и њена обавештајна служба у Албанији, Мађарској, Пољској и Бугарској и које he још, у овом или оном облику, организовати у Чехословачкој или Румунији. Али је карактеристично да је Влада СССР јер је свакоме на свету јасно да је она организатор и инспиратор процеса дозводила да у борби прстив Југославије употреби методе јункерске пруске владе из XIX. столећа и фашистичке Хитлерове партије, и то онда када нас оптужује као фа- * шисте. Методе борбе су свакако у нераздвојној вези са садржајем борбе. И зато што је борба ЦК СКП(б) против наше Партије и наших народа реакционарна борба, и методе те борбе су сличне методама реакције феудалне и буржоаске. Кад неко нема за своје поступке идеолошког оправдања у смислу hpoгреса и даљег развоја друштва а совјетско руководство то у даном моменту нема —, кад неко жели да оправда своје неправедне поступке, прошле, садашње и будуће, када је неко гладан само ради својих превеликих апетита, онда, заиста, нема ни мере ни довољно разума у задовољавању својих прохтева. Под тим условима могуће је да се роди замисао о инсценирању процеса, онда је могућа и упорна реализација те замисли упркос потсмеху читавог света. У чему се огледа инсценирање совјетско сателитских процеса? У првом реду у томе што се не изводе пред суд одређена лица да би била кажњена за законом забрањена дела. Напротив, она се изводе пред суд само зато да би послужила као средство напада на некога сасвим другог и на нешто сасвим друго. Зато не само да се учињена дела изврћу и преправљају већ се и измишљају. Чак на оваквим измишљотинама и лежи тежиште процеса. Зато што дела за која се оптужују или уопште не постоје или нису онаква каквим их желе претставити организатори процеса, читаво суђење и доказни поступак нису се одвијали у смислу изношења и доказивања чињеничког материјала, онога што јесте или што је било, него су се заснивали на причању оптужених. То потсећа на инквизиторске поступке у Средњем веку када су људе или жене спаљивали као вештице -само зато што су они сами, после мучења и Ullllttllllilllllllitlltllillilllllllll

дугог* „препарирања”, признавали да то јесу. Ко је, уствари, оптужен у Тирани. Будимпешти и Софији, и зашто? На сва три „процеса” оптужено је наше државно и партискф руководство и уопште наша Партија и наши народи. Зашто? Зато што се Комунистичка партија Југославије бори за равноправност социјалистичких земаља, за суверенитет малих, народа, и за равноправне политичке, економске и културне односе међу народима, против неравноправности и хегемоније, па ма долазили од Совјетског Савеза (од кога би најмање требало да долазе). Али с обзиром на то да експлоатација, хегемонија, агресија и слични појмови нису баш популарни међу народима, совјетским руководиоцима се учинило да је паметно да те своје тежње импутирају југословенском народу, оном народу који се против тих тежњи бори. Преведено на језик процеса и њихових „оптужница” то гласи: „Југославија је експлоатисала банију”, „Тито је спремао агресију на Мађарску”, „Југословенска влада жели хегемонију у Бугарској и на Балкану”, итд. И зато се на оптуженичким клупама појављују Рајки и Бранкови, Хаци Панзови и Стефанови, као некада Вандер Либе на Лајпцишком процесу, којима је једини аргуменат њихов по-г гани језик који папагајски поиавља научене одговоре. Овакве оптужбе и самооптужбе требало би да оправдају раскидање уговора о сарадњи и пријатељству, економску блокаду, избацивање Југославије из разних међународних оргатшзација, некултурни прекид културних односа и ко зна какве још будуће агресивне поступке. Смешно је али истинито: руски империјализам је дошао дотле да свој притисак на нашу земљу и покушај мешања у њена зшутрашња питања оправдава брбљањем својих властитих шпијуна, непоштених и сумњивих типова. Ово је офанзивни циљ инсценираног процеса, жеља да се дискредитује и изолује Југославија. Колико год је офанзнван, толико произлази из слабости свих досад предузетих мера притиска и неуспеле пропрганде. Као резултат притиска и лажне и клеветничке пропаганде у новом облику није ни овај покушај могао испасти толико вешт да се не направе грешке каквих је било у свим сличним: да се „установи” да је друг Темпо у Француској постао шпијун „Дезјем бироа”, иако тамо никада није био, да је друг Гошњак постао шпијун у логору у време када га тамо није било. Изгледа да се ни овде „нису слагала имена и презимена”. Не само да је требало оправдати империјалистичке претензије према нашој Земљи, већ је требало дати инјекцију унутрашњој пропаганди, која је све мање ефикасна. Треба пред масама земаља народних де-

мократцја правдати „руководећи” Совјетски Савез, његову политику експлоатације и мешања у унутрашња питања, треба објаснити лакејску улогу влада у земљама народне демократије као једино револуционарно и правшФо. Треба још једном доказати непогрешивост . неких совјетских руководилаца који када су рекли, написали и целом свету и објавили да је „Југославија прешла у империјалистички табор” онда то тако треба ла буле. Па ако то она није > г чинила у стварности нека бар учини У Будимпешти кроз признање Лазе Бранкова, или у Софиш, Хаџи Панзова. Софиски процес био је дакле једно од средстава да се угуши сваки отпор совјетској хегемонији у земљама народне демократије, да се убеди властити народ да нема другог пута сем пута потгчиљавања и слушања. Зато је требало стрељати народног хероја Кочи Дзодзеа. Зато се и амерички шпијун може у софиском про цесу приказивати као сарадник Југославије. Овај други, дефанзивни циљ процеса очигледно гцвори о томе да су руководноци Информбироа дошли у ситуацију да се бране од својих властитих лажи и да за ту сврху измишљају још веће и још глупље лажи, тако да их чак и сам Костов мора да пориче, на иајвећу жалост неспретних организатора. . Организатори софкског процеса, поред осталог, напрегли су све снаге да компромитују идеју балканске федерације, да је прикажу као тежњу америчког империјализма коју спроводи Југословенска влада. Зар су икада у историји велике империјалистичке силе биле носиоци ид£је балканске федерације? Суштина њихове политике свуда, па и на Балкану, заснивала се на подели народа, на уношењу мржње и заваде међу њих. Једино победа социјализма на Балкану могла је стварно и искрено да постави и реши питање балканске федерације. Балканска федерација била је на путу остварења, покренута од Југословенске владе и Партије, прихваћена од Димитрова и примљена са великим симпатијама од бугарских народних маса. Онај који је овде одиграо империјалистичку улогу ометања и ко- , чења стварања федерације био је C(tCP исто као и Америка и Енглеска. Редактори „Правде”, водећи руководиоци СКП(б), јавно су критиковали Димитрова и идеју балканске федерације. Али идеја федерације је блиска бугарском народу. Зато се на софиском процесу суди и Димитрову и бугарском народу. И баш зато ова друга страна свих информбироовских процеса, одбрана од властитог народа, показује снагу истине која све јаче продире и у земље народних демократија, истине која се не може задржати и осудити никаквим процесима.

Соња Орегачанин

Фискултура и спорт

ПОСЛЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ ДРУШТВО „КОПАОНИК" НА ПОЧЕТКУ СМУЧАРСКЕ СЕЗОНЕ

Јуче је одржана годишња скупштина Планинарско - смучарског друштва студената Београдског универзитета „Копаоник 1 , које је основано 17 марта ове године од студената-љубитеља планинарства и студената који су прошле зиме били на смучарским курсевима на Копаонику. Скупштини су присуствовали претставници Плаштнарског и Смучарског савеза Народне Републике Србије и око 200 студената. Реферат о досадашљем раду и будућим задацима поднео је Александар Бајац, претседник Друштва. Иако скоро без традиције, у току свог шестомесечног активног рада Друштво је постигло велике успехе. Главни задатак, омасовљење Друштва, одлично је извршен; око 1400 студената учлањено је у „Копаонику". Тај број из дана у дан бива све већи. Резултат успеха овако брзог омасовљења лежи у томе што су новоуписани чланови одмах извођени у планине. Одушевљени природним лепотама наше земље они су следећих излета доводили нове студенте. Учињено је укупно 30 излета, тура и маршрута и посећено 30 разних планинских објеката: Триглав, Дурмитор, Ловћен, Тара, Ртањ, Гон, Сићевачка Клисура, Злотска и Боговинска Пећина и др. Циљ ових излета није био само јачање телесне отпорности и упознавање студената са природним лепотама наше земље, већ и њихово васпитавање на тековинама Народноослободилачке борбе. Обиласком терена, где су вођене борбе за време Народноослободилачког рата, студенти су детаљно упознавани са самим током и значајем тих борби, које су наши народи водили за своје ослобођегве. Да би ова одлажења у плантше што више користила студентима, оспособљена су на савезним течајевима три планинарска инструктора (на Велебиту) и један алпинистичн ки (на Борачким језерима и Прењу). Такође је 12 другова завршило основни планинарски течај у Београду. БИЋЕ ОСПОСОБЉЕНО 500 НОВИХ СМУЧАРА У ТОКУ ЗИМЕ Као непосредни и први задатак Скупштина је поставила омасовљење смучарског спорта међу студентима. Предвиђа се да ове зиме око 500 студената стекну основна знања из смучарства на течајевнма које ће

Друштво организовати на Златибору, Букуљи, Руднику, Бесној Кобили и Копаонику. Оспособљавање ових иових смумара, Друштво he извршити својим сопственим снагама. У том циљу, сутра полазе за Словенију 30 другова и другарица (инструктори и помоћници инструктора), где he под стручним руководством учитеља смучарства стећи још веће квалификације за тшструкторе. Проведено време у Словенији истовремено ће им послужити као петнаестодневки тренинг за претстојећа такмичења: међуунИверзитетско смучарско првенство на Шари, првенство Београда, београдск е области и првенство НР Србије. Оспоообљавање нових смучара помоћиђе и 230 смучара-студената, који су завршили прошле године курсеве на Копаонику. Ради извођења овог задатка добијена је помоћ од Комитета за фискултуру Владе ФНРЈ у износу од 400.000. динара. Остатак трошкова подмириће се из буцета Универзитетског одбора ФИСАС-а. У току ове зиме извешће се у планине и неколико зимских тура qa смучкама, што претставља нову форму у раду Друштва. Стари, искусни смучари одлазмће сами у групама од s—lo на Проклетију, Тару, Бесну Кобилу и друге наше планине. НОВИ ПЛАНИНСКИ ДОМ НА ТАРИ И КУЋА НА КОПАОНИКУ У току пролећа и лета настадшће се као и прошле године са излетнма, турама и маршрутама. На сведржавне празнике одржаваће се У заједници са делегатима Савеза бораца дводневне и тродневне туре у посебне планинске пределе значајке из Народноослободилачке борбе. Предвиђен је већи број озбиљних тура и ~Планинарски дани изненађења" на Тритлав, Пррклетије, Велебит, Дурмитор и др. Једна од нових форми рада Друштва су и сплаварски спустови, који he се избодити низ Дрину и друге наше планинске реке. Ови he излети имати и такмичарски карактер. Победници he добијати награде У реквизитима, дипломама и новцу. Планирају се такође летња логоровања наших студената У нарочито погодним пределима, где he под руководством инструктора завршити и основне течајеве из планинарства. Уз помоћ Главног одбора синдиката Србије подићиће се, по свој прилици на Тари Планински дом и лрвена Планинска кућа на Копаонику, који ће умногоме задовољити потребе наших студената планинара. Да бм наши студенти што боље искористили све ове излете успоставиће се сарадња са разким научним институтима и наставнииима који такође могу бити чланови Друштва. • * • Стални прилив нових чланова захтева и нове организационе форме. Зато npfc управи Друштва, поред постојећих реферата створиће -се реферати за излете, логоровања, домове, статистику и евиденцију, санитетску службу, алпинизам. фотр-секцију, пећинарство и реферат за маркације. Скушитина ie усвојила да се на пролеће на факултететима створе планинарске дружи-

не, које ће бити у саставу ~Karraoкика“. На овај начин омогућиће ce још већем броју студената да се баве планинарством и смучарством.

С. АНЂЕЛКОВИЋ

НАШ КОМЕНТАР ДО КРАЈА ДЕЦЕМБРА МОЖЕ БИТИ ОСВОЈЕНО НЕКОЛИКО СТОТИНАЗНАЧКИ ФИГКУЛТУРНИКА По новом начину такмичев.B iM значку фискултурника сваки такмичар може да се пријави У Р>оку који се рачуна календарском годином и то од l-l до 31-ХП за Koje време мора положити све норме. ТакмичеНгЗ се врши децентрализовано. тако да се пружа мотуКност комисијама за значку фискултурника по факултетима. а посебно по годинама и групама, да користе своје слободно време за полагање норми и тиме боље и лакше спроведу само такмичен»е. Према досадашн>им подацима, у ово.ј години има још приличан броЈ такмичара којима недостаЈе мали број норми па да освоје значку у овом року. И баш зато комисије по факултетима треба одмах да оргаиизују полаган.е оних норми за ко}в постоји могућност тако да не би npoпале норме освоЈене у току ове године. Полаган-е норми из стрељаштва организоваће Универзитетски сдбор ФИСАС-а, а смучарство се не може заменити већ ће се полагати кад то ■ дозволе временске прилике. На неким факултетима показао ce немаран и неозбиљан однос тгрема такмичењу за значку фискултурника. што Је последица неодговорног схватања задатака од стране руководилаца за значку (пример Медицинска велика школа, Природно-математички факултет, АкадемиЈа позоришне уметности) где ни до данас нема никакве евиденције нити се уопште ма шта предузимало по питању такмичења. Филозофски факултет такође Је прнмер како фискултурно руководство не поклаша пажњу полагању норми за значку. На поменутим факултетима, и поред указивања, рад ниЈе побољшан нити се тежило да се грешке исправе. Пример Ветсринарског, Пољопривредног и Шумарског факултета говори да спровођеље постављених задатака и самоинициЈативио организовање самог полагања норми за значку доводи до задовољавајућих резултата. У току последњих 20 даиа положено Је по 20 норми на тим факултетима, док Је на осталим Једна или две, негде чак ниједна. На Пољопривредном, Шумарском и Ветеринарском факултету комисије наилазе на свестрану полршку руководства Народне омладине. тако да ће до краја године бити освоЈено око 200 значки само на свим факултетима. Факултетске комисије мораЈу посветити много више пажње и са више приступитм организовању овог такмичења. То Је начин да Још приличан броЈ такмичара псвоје значку и тиме стекие ппаво да ттостану учеоницн „Савезног слета 1951” године. (В. С.)

ПЛАНИНСКА КУЋА НА КОПАОНИКУ

НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ ЛОНДОНСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА OСНИBА СЕ „ДРУШТВО СТУДЕНАТА ПРИЈАТЕЉА ЈУГОСЛАВИЈЕ"

Кош* Зилијакус је одржао студентима говор и позвао их да се придруже Друштву англојугословенског пријатељства Лондон, 13 децембар Као резултат повећаног интересовања за Југославију и њену борбу за равноправне односе између држава уопште и између социјалистичких земаља и покрета напосе, на Економском факултету Лондонског универзитета оснива се сада „Друштво студената пријатеља Југославије”. Друштво he, према речима његовог претседника, професора економских наука Билса, имати за циљ упознавање и проучавање Југославије, објашњавање ситуације у Југославији и њеног става у сукобу с руководством СССР и њему подређених руководилаца источно-европских земаља. О тој теми одржао је синоћ пред студентима ове школе говор независни лабуристички посланик Кони Зилијакус. Позивајући студенте да се придруже новооснованом Друштву ан-

гло-југословенског пријатељства Зилијакус је рекао да то Друштво ставља себи за циљ продубљавање односа и разумевање између две земље, објављивање информација о животу и ситуацији у Југославији и изношење објективних чињеница о ставу југословенске владе. Зилијакус је пред студентима на конкретним примерима оповргао клеветничка тврђења информбироовског пропагандног апарата о сарадњи Југославије и монархо-фашистичког режима у Трчкој, затим je указао на апсурдност информбироовских измишљотина у вези са зајмом Међународне банке за обнову и развој Југославији, наводећи да су такав зајам тражиле такође и Чехословачка и Пољска. Говорећи о инсцекираном процесу ЛаслуРајку у Будимпешти као о политичкој провокацији против Југославије, Зилијакус је као доказ да је оптужница у Будимпешти била намештена поменуо чињеницу да Југог словени, који се у оптужници окривљују за успостављање везе са Рајком у француским концентрационим логорима, нису уопште били у тим логорима. Зилијакус се дуже задржао на тумачењу англо-америчког става према сукобу Југославија СССР. 'Довитљиви и добро информисани људи у британском и америчком министарству иностраних послова —рекао је Зилијакус уочили су важност југословенско-совјетског жонфликта још у његовој почетној фази и надали су се да he га моћи искористити за своје властите циљеве. У почетку су се они заносили кдејом коју су. сада нерадо напустили да he им став Југославије пружити охрабрење за спровођење контрареволуције у тој земљи. Они још увек гаје наду да ke им Москве и прилике у којима се налази југословенска влада омогућити да иривуку Југославију у западни табор. У исто време они „национални 1 ’ комунизам у Југославији, који стоји на принципу самоопредељења, сматрају мањим злом од „коминформског” комунизма извана и којим руководи Кремљ. Зато су они вољни да праве трговинске послове са Југославијом, пошто је та земља, услед бојкота од стране коминформских земаља, била приморана да се окрене на трговину са Западом”. Званични став англо-америчког блока Зилијакус је у суштини окарактерисао као милитаристички. Према Зилијакусовим речима совјетска агресивна политика према Југославији користи англо-американцима као средство за дискредитовање социјзјткрг*мчлс*

Совјетску политику према Југославији Зилијакус је приказао као „тактичку офанзиву у оквиру стратешке дефанзиве”, подвлачећи да се совјетска политика базира sja погрешном ставу да се комунистички интернационализам заснива, као што је Ворошилов прошлог лета рекао у Букурешту, на „неограниченој оданости према Совјетском Савезу”. Говорећи о ставу Југославије, Зилијакус је напоменуо да у Југославији гаје мало илузија о том шта англо-амерички табор мисли о н>има и да је Југославија социјалистичка држава, која је решена да се одупре увлачењу у било какре политичке или војне обавезе према Западу. На крају, Зилијакус је изразио задовол>ство што новоосновано Друштво англо-југословенског пријател>ства стоји на принципима Повеље Уједињених нација, истичући да се отворена размимоилажења између два табора у свету морају.решити мирољубивим средствима, а не претњом употребе силе, економском дискриминацијом, звецкан>а сабљом или уплитањем у унутрашње послове других земаља. „То исто долаје Зилијакус односи се и на питање сукоба између Југославије и коминформских земаља”. (Танјуг)

СА КУРСЕВА ИДЕОЛОШКО-ВАСПИТНЕ ИЗГРАДЊЕ

(Од наших дописника са факултета) У оквиру такмичења курсева идеолошке изградње на Технолошком факултету, најбоље резултате показао је до сада курс Историје КПЈ број 51, са треће године. Број неоправданих изостанака сведен је на минимум. На последњем предавзњу било је присутно *97,4 посто, а на консултацији 100 посто другова. Проценат учешћа у дискусији је такође задовољавајући, и креће се преко 70 посто. Нарочита пажња се поклања квалитету прорађивања материјала. У том циљу образоване су консултативне групе од по неколико другова, које се заједнички припремају за консултације. Ове групе су се показале као добре форме' рада, јер је дискусија на консултапијама много живља. На радној конференцији курса, сви су се другови обавезали ла hc стопроцентно изаћи на колоквијум, који he се одржати крајем деце?лбра. (Р. Д ) • Досадашњи рад курсева идео-

ском факултету дао је добре резултате само на 111 и IV години. Добар успех објашњава се тиме да су курсеви на старијим годинама озбиљно схваћени од студената и да су руководства Народне омладанв од хтрвих дана посветила довољно бриге раду и успеху курсева. Тако *је на курсевима Историје КПЈ број 93, 94 и 94a, проценат присутних на предавањима и консултацијама преко 90 посто, а процент дискутаната просечно износи преко 60*/*. Међутим курсевима на првој години посвећена је мала пажња, како од руководства Народне омладине, тако и од стране руководилаца курсева. На пример, на курсевима 104 и 106 посета предавања и консултација је веома слаба. Тако је на првом предавању курса 104, било присутно свега 17% дрз т г° ва ' Д° к се консултација трећег предавања одложила због неспремности студената. За овакав слаб успех одговорни су и студенти првв године. (Р. Н.)

ТУ РАДЕ ЧЕТИРИ КРУЖОКА НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ

Основан у априлу ове године. без довољно искуства, Клуб је током рада постигао добре резултате. У клубу раде активно четири кружока: фотоаматерски, мото, и ауто-мото и радио-аматерски. Теоретско-практични течајеви у кружоцима су при завршетку. Фотраматерски кружок, поред 7 већ оспособљених фотоаматера, извешће ових дана на испит још 10 другова. Кружок располаже са две фотолабораторије снабдезене потребним апаратима и материјалом, као и са 2000 фотографија које су израдили чланови кружока. У току идуће године одржаће се тромесечни фото курс са 40 посетилаца, који he. поред основних знаша из fjjoroтехнЈтке. ггружити и неопходна знања из области микрофотографије и рентгенолошке фотографије. Мото и ауто-мото кружок су најбројнији. Ових дана одржаће се теоретски испити на мото течају. гдв је завршено са теоретском наставом, док he практична настава трајати до крата године. Овај течат треба да оспособи 30 возача. Два ауто-мото течаја. на којима има око 100 другова, завршиће рад У априлу. Радиоаматероги кружок којиброји 10 члановз ових дана зазршзва и са практичном и са теоретском наставом и имз изгледа да he првиод кружока испунтгги годишњи план. појединаца. А. Невјестић

Одговорпи уредник ВЛАДА МИТРОВIГВ студент права Уредшпптво и администрација Београд. Балканска 4» Телефон: 23-464 Чсковни рачун 103 —9050350 Штампарија »Борба“ Београд, Кардељвва 31.