Student

22 децембар Дан Југословенске армије

ЈУГОСЛОВЕНСКА АРМИЈА ЧУBАР И АКТИВАН ГРАДИТЕЉ СОЦИЈАЛИЗМА

Ове године поново he, зајсдно са нрипадницима Армије, читав наш народ свечано прославити празник Југословенске армије, своје вол.ене народне Армије, која будно и спремно чува границе социјалистичке отаџбине, сећајући се при томе, са дубоком захвалношћу Партији и другу Титу, ва 22 децембар 1941 године, кад је у Рудом формирана Прва пролетерска бригада. У току протекле године и по дава својом безобзирном, контрареволупионарном кампањом против сопијалистичке Југославије постигли су њеш! покретачи баш супротан дил», У том информбироовском светлу још јасније и рељефније иступа пред свима нама, пред свим нашим народима сав огроман и пресудан значај по даљи ток наше Народне револуције, њеног потпуно победоносног завршстка, за нашу славну садашњост и још славнију будућност наше социјалистичке домовине, стварање и раст пове, револуционарне Југословенске армиle. Прва пролетсрска која је 22 децембра 1941 године, наоружана Титовом вером у победу и светлу будућност југословенских народа, започела свој херојски борбени пут. била је чврста основа нове Југословенске армије, која се кроз Ослободилачки рат и Народну револуцију изградила у модерну, регуларну армију. > То је био јединствен пут стваран>а и развоја једне револуционарне армије у историји. „Из голоруких партизанских одреда, без икаквих творница, без магацина и разних војних рсзерви намирница. без ичије помоћи с које стране. crsopoua је армхја, али кв у мирном периоду, већ у периоду најстрашније и најкрвавије борбе коју су икада народи Југославије водкли'*. (Ћгго из реферата на П заседању АВНОЈ-а). Југословенски иароди и њихова поколсња с правом су и биће вечито поносни ва ту своју прошлост. • По свом постанку, и по својој улози данас, Југословенска Лрмија може бити и јесте дубока револуционарна и дубоко 'народна армија, са нераскидивим везама повезана са својим народом. Југословенска армија обезбеђује несметан рад милионима радних руну спремност војника и руководилабитки широм земље. То налаже читавом борачком и руководећем саставу Југословенске армије да непрестано и упорно подиже и усанршава своја војна знања, ратну вештину, да до савршенства овлада ратном техником. Овогодишљи велики маневри, одржани током септембра, показали су високу ратну спремност војника и руководилаца Југословенске армије. Ови мавеври показали су, да је оружје, којв су поверили наши народи својим најбољим синовима, у сигурним и вештим рукама, као што су указали свим ратним хушкачима и букачима са Истока м Запада да је Југословенска армија потпуно спремна да примерЕО одговори на сваки покушај цосезања на независност њене социјалистичке домовине. Наша Армија је револуционарна, сопијалистичка армија. Као таква она није никад и неће никад yrj>oзити слободу и независност других варода. Југословенска армија je рођена и развијала се у ватри Оолободилачког рата и Народне револуције, она се калила у борби за слободу и независност сво?е земље. Због тога читав кадар Југословенске армије не може, а да нс буде прожет пламеном љубављу према својој социјалистичкој домовини, као што је прожет поштовањем свих других народа, њихове слободе и независности, Такав социјалистички дух, који провејава у гваком борцу и официру наше Армије, темељ је жарког југословенског патриотизма који мобилише и инспприше na спремност на сваку жртву. Такав патриотизам рађао .Је у недавном Ослободилачком рату безбројне хероје, стварао масовно j'-наштво и презир смрти, такав соroiia-листички патриотизам, уколико затреба, начиниће из Југословснске армије непрелазни ч?лични зид, на коме ће сломитп врат сваки непријатељ. Врховни командапт Југословенске армије друг Тито сваком приликом кад се обрађа АрмиЈи нарочито наглашава и подвлачп пажност јединетва између народа и Армије, јер то Је, међу другим, залога њене непобедивости. Наша Армија, њени борш* и руководиоци, озбиљно схватаЈу таЈ задатак ко.ш ставља пред њих друг Тито. Због тога Југословенска армиЈа није оамо чувар граница, чувар независности и

интегритета своје домовине, чувар мирне изградње социјализма у нашој земљи, она је истовремено активни учесник и градитељ социјализма. Југословенска арлшја заједно са своЈнм народом подноси све напоре, заједно с њима слави све радне победе, заЈедно са својим народом живи и дише у заносу Титове петолетке. Југословенска армија непосредно је укључена у социјалистичку изградњу земље. Њезине радне јединице узхгмају учешћа у радном напору широм читаве земље. Њихови ударнички, херојски радни подвизи сливају се са радним подвизима читавог нашег народа. Југословенска армија послала је ове године на Аутопут око 80.000 својих припадника. Њихов радни полет, којег на посебан начин може да да само војпа јединица, омогућио је овогодипПву победу на Аутопуту. Армија је поклонила за Дан Републике народу, Партији и Титу лрви део Јадрапске пругв од Шапца до Зворника, изградивши 74 км пруге, са преко 70 разних већих објеката, за 16 меоеци. Аутопут и пруга Шабац Зворник, то су била најистакнутија попришта, где се испољавало радно херојство припадника Југословенске армије, бораца Петолстке. Али исти полет, иста иницијатнва, исто рушење свих постојећих норми букти на свим осталим радилиштима гигаиата Петолетке, у предузећима војне индустрије и бродоградње, на сваком радном месту где се иађе припадник Титове армије. На радилиштима Војно-грађевинских предузећа „Темпо“ и „Прнморје”, на пример, стотине радних бригада ради по иовом систему за вишу продуктивност рада. На врло тсшким радовима просечно ттебахџхвање чорлте изпоси 250—335%. Бригада СпаЈић Ивиђе у предузећу „Темпо“ пребацује дневно норму за 600%. За четири месеца, од Јула до октобра ове године, радле бригаде у тим предузећима дале су 910.828 добровољних радних часова у вредности 18.216.560 дпнара. У том истом периоду проглашено Је 1136 војника за ударнике, награђен 1751 војник и похваљено 2332 војника. Поред тог непосредног учешћа војних једипипа на разним радилиштима Петолетке, у оквиру самих Јединица, у слободном времену војници и њихови руководиоци добровољним радом уређују своје касарне, полигоне, фискултурна игралишта итд. Само у Првомајском такмнчењу припадиици Југословспске армије дали су у том смислу 4,628.548 добровољних радних часова у вредности 64,680.855 динара. Војнички и руководеђи састав Југословеиске армиЈс дао Је врло значајан прилог у борби за социјалистички преображај нашега села. Огроман идејно-васпитни рад, политичко васпитање и опгате образовање војничких маса, чини да се после спаксг отпупггања надослуженика из Армијс, све вигае осећа њихов утицај на селу, у фориираљу сељачких радних задруга и учвршћењу већ основапих задруга. При томе је у пуној мери коришћен високи ауторитет којег ужива како АрмиЈа у целипи, тахо и поједини припадници Армије коД широких оељачких маса. После историске резулуције П пленума ЦК КПЈ у

фебруару па до краја септембра овв године по пптању помоћи социјалистичком преображају села Армија је дала следећи допринос; војнпци и руководиоци упутили су својим родбинама и познавицима 387.211 пнсама; из разних гарнизона широм зем.ље извршено је 823 колективпе посете * радпим задругама; упућено је 4302 друга у своје крајеве где су, краће или дуже време, помогли локалним партиским организацијама и 'оргапима Народне власти на спровођењу партиске линије; одржано је сељацпма 2212 предавања и 351 културна приредба; 226 стручних скипа указало је задругарима стручну помођ; поклоњено је од припадника разних војних јединица и установа 9100 књига, 19 комплетних библиотскз. 14 радиоапарата, 65 плугова. 697 комада разпог пољопривредног алата и поправљено је од стручних радника из армиских радионица 405 трактора и пољопривредпих машипа. То су само неке бројке које показуЈу спестрану помоћ Армије социјалистичкој изградњи нагае зсмље. Уз то треба додати јога агитационо-пропаганднн рад хнљаде и хиљаде вогаика, подофицира и официра, који су прозели свој годишњи одмор у спом крају, на селу. Југословснска армија у погледу рада нз васпитању новог човека заузима посебно место. Због свог карактера она. и не може бити друго но школа нових људи, ковачниЦа нових кадрова за социЈалисткчку изградњу своје земље. Политички рад, идејно васпитање па принципима марксизма-лсњинизма, свестрано опште културпо уздпзаље поипадпика Армијо био јс и остаје један од темсља љепе изград* ње. Баш таЈ упорли и свакоднсвни васттитнн рад, којн се одвија т*јоз хиљаде идеолошких курсева за руководиоце, кроз редовну, свакодневну политичку наставу за воЈнике, кроз разноврсне форме културно-просветне делатности и кроз низ других форми, темељ је високе свести и моралво-политичког Једииства Армије, љене непоколсбљиве оданости својоЈ Партији и свом Врховпом команданту другу Титу. ЗахваљуЈз т ђи том интензивном ваешгшом раду, под руководством Комзпнистичке партије. припалиике Југословенске армпје, посебно њен руководсћи састав, наоружане непобедивом нагком Маркса-Лељина. ни.Је ни за тренутак збунила контрареволуционарна. ревизионистичка „аргументација" СКП(б), Јутословенска армиЈа, као љсни ттоедници партизански одреди и пролетерскв бригаде у НаротноЈ револуциЈи, остада Је и остаће челни и ударнч одред Југословенских народа и Комунистичке партиЈе Југославије у љиховоЈ историскоЈ бопби против ревизиЈе марксизма-лељтшпзма од стране СКП(б) и сателитских партнја, за правилне и равноттравне односе међу социЈалистггчким земљама, за победу истине. Наши народи могу се оправдано попосити таквом АрмиЈом и имаТи пуно повереље у љену чврстину и бојну готовост. Радко 'ПплпН, потпукоппнк ЈА

АПСОЛВЕНТИ ЈОШ УВЕК НЕДОВОЉНО КОРИСТЕ ПОСЕБНЕ ИСПИТНЕ РОКОВЕ

Много пута су нови апсолвенти позавидели старим на њиховим слободним испитним роковима, пожелели да их и сами добију. Природно, ова се жеља могла јавити само зато што је њихов положај сличан: апсолвирали су. имају још много неположених испита, а велика већина жели што пре да дипломира. Слободни испитни рокови свакако се не могу бранити као систем студирања: они се негативно одражавају на квалитет знања, не могу се довести у склад са систематским учењем. Али, тачно је и то, да су они за данашњу генерацију апсолвената потребни исто толико колико је потребно да ти апсолвенти што пре дипломира.ју и већ са извесним закашњењем заузму своја радна места. А солидни критериј наставника може учичити да се ово учестано полагаље исггита не одрази битно на њихов квалитет. Потреба за посебним роковима нових апсолвената резултат је несистематског учења током студија. Систематски рад све већег броја студената. редовно полагање испита укинуће ову потребу. Зато се пооебни испитни рокови апсолвената морају схватити само као привремена нужна мера коју треба добро искористити. Школске управе су их, углавном, тако и схватиле. али се још поиегде наиђе на нееластичност у прописивању ових рокова. На групама Филозофског факултета нема рокова за апсолвенте, илм апсолвенти са сттремљеним дипломским радом чекају двн три масеца ло јануара да би дипломи рали. На Правном факултету се тек сада проширио круг апсолзената из 1949 године који могу да користе посебне испитне рокове, иако се то могло учт>гнити раније. Али, лобити посебне рокове, то Је тек једна страна овот питања које се тиче школских управа. Искористе посебне испитне рокове, истудената и наше омладттнске организације. Ту ее баш и треба задржати и открити слабости у кооишћењу посебних рокова; а ту леже и могућности да се стање поправи. Колектив апсолвената Поавнот факултета успешно решава своја стручна питања. Није потребно ни наглашавати да је то колектив организационо чврст. Врло се непри-

јатно oceha онај његов члан који одустаје или падне на испиту; критнка осталих чланова по овим питањима врло је оштра. али праведна. Зато се и обавезе добро испуњавају: у новембру актив је пријавио испите преко обавезе, обавезу испунио око 90®/e и дао 11 дипломираних правника. Другарица Радмила Кукавица, која редовно користи рокове, у новембру је положила 4, а лруг Петар Рашков 3 тешка испита. Консултације апсолвената су добро посећене, а контрола учења на стручним групама је потпуна. И апсолвенти Вегеринарског факултета добро користе рокове, настоје да што пре дају тешке и обимне предмете. Њихов просек оЦена положених испита од септембра је 8,5. Али, шта да се каже о организацији апсолвената, на пример, Технолошког факултета, где од 23 апоолвента, који су се обавезали да полажу у новембру, свега 11 излази на испите, а остали их одлажу све до 10 децембра! Чему онда уоппгте иовембарски испигни рок? Или су обавезе у овој организацији само формалност? На Агрономском факултету приличан број апсолвената одуговлачи са дипломирањем. Ово показује да колектив апсолвената треба што пре да постане таква организација која he најенергичније, и не само критиком (јер она не помаже узек), деловати код оваквих примера: Мидева Галић има један заостали испмт, а није га пријављила од септембра; Радмила Андеселић за 15 дана 4 пута је одустала, Радослав Славковић има 3 заостала испита, а већ дуже времена ништа не полаже, итд. И на Електро-техничком факултету обавезе апсалвената се слабо А што се тиче квалитета, дешава се да апсолвент на испиту добије оцену између 1 и 5. Ови примери, и још неки други, показују да још има апсолвената којима се не жури баш много са дипломирањем/ Напротив, они ће искористити слабост ове или оне организације апсолвената да остану на факултету што дуже. Организације које схвате прави карактер овог одуговлачења нађи he начина да то онемогуђе настојаће да се посебни рокови апсолвената до максимума искористе.

ПРЕД ЈАНУАРСКИМ РОКOM

Курсеви форма за савлађивање заосталих испита

МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА На 111 годмни Медицинске велике шхоле озбиљан проблем претстављају заостали испити. Од 9797 заосталlгх исплта са целе Медицинстсе велике школе ITI тодина има 923 из II године Овакво стање долази углавном отуда што студенти нису систематски унили, што су веома често одустајали од испита, а примљене обавезе нису извршавали. Заостали испити cv из анатомије -135, из хистологије 263 ииз физиологије 525 испита. Ако се узме у обзир да је физиологија свакако најтежи предмет на овој години, чије спремање захтева солидан и систе-

матски рад, може се десити да многи од св ' лх с "o’дената понављају годину’ Д а би се обезбедио добар успех у јануарском року из свих заосталих предмета одржавају се курсези на којшта се студенти припремају за испите. В. К. rP4T.rnminrii ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ Студенти Грађевинског факултета улазе v јануар са 4625 заосталих испита. Од овог броја највећи проценат отпада на Ц и 111 годину, Тако на пример на II години само 17% од укупног броја студената има положену математику један, а на другој години 202 студента нису положили математику два. За све ове студенте преко организаиије Народке омладине организо вани су курсеви на којима се призаостали предмети. { С. М. ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ После сетггембарског испитног рока на Шумарском факултету било је 635 заосталих испитз. Од овога броја 513 је само са друге и треће године. Одмах после есептембарских испита основани су курсеви из заосталих ггредмета, Из математике на П години има S5 заосталих испита, а курс посећује 20 слушалаца. Геодезија није заостао испит на П години. но обимнссх градттва и тешктћа савлађивања појединих партија захтевала је оснивање курса и из овог предмета. Под руководством асистента Пантића студенти се на овом курсу припремају да дочекају испит са солидним знан*ем. На 111 години организовани су курсеви из генетике, геодезије, дендрологије и техничке механике, Из геодезије има 51 заостао испит, што претставља највећи проблем на Ш години. Овај курс редовно посећује 30 слушалаца, а по начину обраде градива и контроле рада може послужити као пример осталим курсевима. На курсу се у току предавања објашњавају теже партлје, а после товв одржавају се консултација. В. 5L

ПРВА ИСКУСТВА ИЗ РАДА СТРУЧНИХ ГРУПА НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ

Пре месец дана створгне су на Правном факултету стручне групе као нова форма контроле стручног рада студената. Сви студенти Правног факултета подељени су по групама којих има око 50. Свака група има руководиоца који контролише учење студената. Се.м тога, он тре-6a да води бригу о сваком студенту, да контролише да ли посећује предаваша, да ли се у довољној мери спрема за испите, које потешкоћв има у учењу, укратко, руководилац групе дужан је да зна све проблеме и резултате у учењу и стручном'. уздизању сваког студента посебно. Међутим, руководиоци група још нису то у довољној мери постигли, још се не осећа много њихов утицај у том правцу. Читав свој рад они су свели на вођење евиденције. Тако, на пример, на 111 години која броји, у односу на друге године, најмање студената (значи постоји могућност најбоље контроле), још се увек нема довољан увид у индивидуалан рад студената на стручном уздизању. Тај проблем се, уз подршку стручних руководилаца по годанама, може и мора решити. Неопход 4 но је да руководиоци група престану бити само евидвнтичари који констатују ко је, а ко није да часу, и да буду стварни руководиоци. Они треба да створе од групе радни колектив способан да са успехом реши све проблеме који искрсну у стручном раду. У томе he им много помоћи мера коју већ сада практикују: свакодневни додир са студентима из групе, другарски разговор о њиховим проблемима, а уједно и контрола њиховог учења, Секретаријати актива Народне омладине ггружају свострану помоја групама. Одржавају се редовни састанци и саветовања са руководиоцима, посећују састанци група (на-. рочито на II години), одмах се реагује на евентуалне грешке. Секретаријати актива помажу групама у одређивању садржине рада, брину се о томе да, када се укаже потреба за састанком, студенти извуку из њега што веће користи. На тим састанцима студенти помажу једки друтима у учењу или позајмљују уџбенике онима који их не поседују; врше контролу индивидуалног учења, дају обавезе за испите. Таква пракса у раду омладинског руководства година допринеће да се студенти још више заинтересују за рад групе. Садржина рада групе зависи и од помоћи од стране наставника, а та помоћ на Правном факултету није изостала, Подршка наставника у раду стручних група показује да су и они умногоме заинтересовани за успех у учењу, да се и сами осећају одговорним за квалитет учења студената. Неки од њих много се за-( лажу да би рад група што правилкије текао, као професор Драгомир Стојчевић који предаје рилтско право на I години. Састанци наставни-. ка и група који се одржавају, много користе студентима. Ствара се приснији однос са гтрофесорима, постиже се то да се и они укључују у колектив групе. У Р а ДУ стручних група ангзжовани су и асистенти. Они руководе са ,три до четири групе, брину се о њима и помажу студентима у савлађивању градива. Али, контакт између њих и група још није довољно чврст. Иако постоји залагач ње асистената, што потврђује прцмер асистенТа Воје Симовића, ипак се осећа да нема оне потребне повезаности између асистената и руководилаца група, за то сносе добар део одговорности руководиоци гру* па, јер сматрају да им није потребна помоћ са те стране и не траже је. Таква схватања су штетна. Успезс групе зависи од заједничког залага(-; ња омладинске организације и студената, од деканата, наставника, sc асистената. , ц. К.

јИ*РТ ФАШИЗМУ м СЛОБОДА ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 32 19 ДЕЦЕМБАР 1949 ГОД. ЦЕНА 3. ДПН

Наша Армша ie револуционарна соцшалистичка Армша кот обезбвђује нвсмвтан vad милионима радних људи на свим поприштима радних битки широм земљв. Као таква она није никад и нећв никад угрозити слободу и независност других народа.

Обавештење делегатима за ?ниверзитетску конФеренцију Народне омладине Обавештавају се делегатх да he се V редовна конференцжјв Народне омладине Београдснот универзитета и великих гикола одржати 25 децембра о. г. у про* •торијама Правног факултета (амф. V). Почетак конференције тачно у 8 часова. У ниверзитетски комитет