Student

Прилог питању о интернационализму напредног студентског покрета Београдског универзитета

Други омладински конгрес И ДДЉА БОРБА ЗА ЈЕДШВО ОМЛАДИНЕ СВИЈЕТА

(Наставак) Спровођењв одлуке СвЈетског омладиноког конгреса за мир у Женеви довело Је до снажног развитка налредних омладинских покрета у низу земаља, а тиме и до Јачања снага Јединства напредне омладине у свиЈету у борби против фашистичких агресора а за демократиЈу и мир. Но, док се на ЈедноЈ страки ширио и Ја4ао фронт мира и демократије, дотле су се на другоЈ страни снаге фашизма и реакдиЈе грозничаво припремале за пороољавање низа земаља, за отпочињање новог свјетског рата у циљу свјетског господства. Фашистичке земље дрско су прокламовале своЈу агресивну политику. Политика „немиЈешања“, „санкција'' и др. &ила Је компромитована у очима искрених приЈатеља мира и демократије. Свима онима коЈи су искрено жељели мир сваким даном Је постаЈало Јасније да су за његово очување нужна само ефикасна средства. Јединственом фронту агресора требало Је супротставити не политику „немијешања“, ~санкциЈа“ или коЈекаквих уступака већ чврст јединствен фронт снага мира и демократије, фронт спреман да и оружЈем брани слободу и независност народа, напредак и културу од варварске најезде подивљалих фашистичких хорди. Али нажалост, бнло Је још увек много илузија у напредним покретима поЈединих земал>а. У овом чланку немам намеру говорити о томе; у коЈима Је земљама, у каквом облику и под чиЈим руководством остварен такав фронт, односно да ли Је комунистичка партиЈа ове или оне земл>« иокористила све постојеће могућности за стварање Јединственог фронта свих напредних снага своЈе земље у борби пјкјтив фашистичке агресије. Данас, гледајућк кроз призму протеклих догађаја, није тешко оцијенити доитринос напредних покрета појединих земаља, ствари демократије и социЈализма у свијету. Али Је потребно истаћи да Је читав ток догађаЈа, а посебио дани Ослободилачког рата и Народне револуције, показао не само правилност и далековидост предвиђања нашег партиског РУководства, већ и правилност и способност свих предузетих мера против фашистичке агресиЈе а за одбрану земље. Напредни омладински покрети свих земаља, у првом реду малих, тражили су пута и начина за што ефихасниЈе супротстављање фашистичкоЈ агресиЈи, за одбрану незавмсности своЈих земаља. У том циљу одржана Је 1939 годиие у Прагу Конференција омладине земаља Централне Европе. КонференциЈи су присуствовала и два наша претставника са Београдског универзитета. На конференхшЈи Је истакнуто питање сарадње и Јединства омладкне Југославије и Чехословачке као једно од основних питања за одбрану мира у овом делу Европе. У оквиру прославе двадесетогодишњице Чехословачке Републике одржан Је августа 1038 године у Прагу Конгрес Свесловенског савеза медицинара. Конгресу су присуствовали и претставници Југославије, Чехословачке, Пољске и Вугарске. Нашу делегацију сачињавали су студенти медицине са Београдског универзитета. Поред стручних реферата из свих области медицинских наука на Конгресу су претресана питања што чвршћег повезивања студената медицине словенских земаља. За вриЈеме одржавања Конференције у Прагу, одржан Је VII саствнак Међународног савета Покрета свјетског смладинског конгреса. Основно питањв састанка била Је дефинитивна редакциЈа програма Другог свјетског омладинског конгреса. Од стране Мировног одбора састанку су присуствовала два делегата (студеити Београдског универзитета). Међународни савет одао Је и овај пут признаже раду нашег Мировног одбора бирањем нашег претставника за претседавајуђег другог дана заседања Савјета. Сав Јет Је донио одлуку да се поново упутв поздрави свим омладинским организациЈама за Конгрес. У поздраву претседника конгреса Американца Џозефа Кадна нашој омладини каже се: „Ми веру Јемо да he ЈугославиЈу претстављати велика и репрезентативна група, Снажни рад омладине Југославије за време последњих година изгледа да то показује.... Због тога ми апелу Јемо на организациЈе у свим земљама, • нарочито у земљама као Југославија с активним омладииским покретииа да нас не изневере." Од 16 до 24 августа 1938 године одржан Је у Васер Холецу, у дрхсави ЊуЈорк, Други свЈетоки омладински кокгрес. Конгресу Је присуствовало преко 500 делегата из 54 разне земље, то значи 18 земаља више него што Је било заступљено на Првом свЈетском омладинском конгресу у Женеви. Реакционарна влада СтоЈадиновића покушала je да онемогући одлазак делегадије наше напредне омладине. А када Је ипак била принуђена да ЈоЈ дозволи одлазак, снда Је дозввлила одлазак само двојиии делегата. Тако Је наш напредни омладински покрет на Кокгресу у ЊуЈорку претставл»ала делегациЈа од два члана, од којих Је Један био са Београдског униворзитета. На пленарним седницама Конгреса претставници поЈединих делегациЈа читали су декларације у којима се говори о развоЈу и раду омладинског покрета у дотичним земљама. У деклаЈ»ациЈи наше омладине говорило се: о приликама под коима живи омладина у нашоЈ земљи, о развоЈу омладинског покрета код нас од Првог конгреса, о борби наше омладине за пуно Јединство младе генерациЈе, 0 ставу наше омладине по питањима актуелних политичких догађаја у свијету и наЈзад о њеној чврстоЈ риЈешености да СВ.ИМ расположивим средствима брани независност и териториЈални интегритет своЈе земље. Наша делетациЈа учествовала Је активно у раду свих комисиЈа, али треба ипак истаћи учешђе наше делегациЈе у раду прве комисиЈе, коЈа je расправљала о политичким и еконоадским основама мира. Наши претставници изложили су став наше напредне омладине по питањима политике мира и ефикасних средстава за потпуно спровођење Једне такве политике. Они су нарочито истакли питање учешђа нашв земље у регионалним пактовима, коЈи су сматраки као најефикасниЈа брана противу фашистичкв агресије и њеног доприноса у таквоЈ организацији мира. Овде је нужно истаћи да су наши делегати са трибине ЊуЈоршког конгреса бранили ствар мнра у данима када су искрени демократи и пацифисти читавог свијетв указивали прстом на ЈугославиЈу, чиЈа Је реакционарна влада СтоЈадиновића, разбијањем Мале Антанте у многоме омогућила лакше спровођења Аншлуса и Минхенских догађа Ја. Наши делегати су отворено и Јасно казали омладини читавог свијета да профашистички став реакционарне владе СтоЈадиновића не само да није и став наше омладине, веђ да она у њој има свог наЈвећег непријатеља. Око 500 делегата из 54 земље, претставници свих континената и мнорих међународних омладинских организациЈа међу којима; Комунистичке омладинске интернациокале, СоциЈалистичке омладинске интернационале, Међународнв алијансе студената за социјализам, Студентске социјал-демократске федерације, Међународног удружења универзитетски образованих жена, Универзитетске федерације за Друштво народа, Свјегског савеза студената. Свјетског савеза Јеврејске омладине, СвЈетске организације хришђанских студената, Хришћанске заједнице ДЈевојака, Хрмшћанске заједнице младих људи, итд. сарађивали еу на заједничком послу очувања мира, и на краЈу рада Коигреса дони Јели ЊуЈоршки пакт мира завЈет 40,000.000. омладинаца и омлддинкц из .)4 земље да he свим расположивим средствима бранити мир, али не сваки, већ частан и слободан мир. ЊуЈоршки пакт мира потписалн су наши делегати у име читаве напредне омладине пашо земље. Сматрамо за потребно да цитирамо неколико дпч;лова из Њујоршког пакта мира, да би на животно) пракси дзљег развитка догађаја у свијету уопште, а у поједпним земљама посебно. могли сагледати чињеницу: колико и како су омладински покрети појединих зем&љз доследно спроводили ове значаЈие одлуке. Члан 1 Завету Јемо се да радимо на развијању духа братства н сарадње међу омладином свих народа, да ћемо ујединити оиладину своЈих народа и да ђемо радити на Јединству оиладине свих земаља, не гледаЈући на разлике у посебнии тежњама, расама и убеђењима, у оквнру покрета Свјетског омладинског коигреса. Члал 2 Свечано осуђујемо сваки нападачки рат Јправљен против политичке независности или териториалног или административног интегритета Једне државе. Члаи 3 Обавезу Јемо се да ћемо учинити све што буде могућно да избегнемо да омладина наше земље учеетвуЈе у нападачком рату против других држава. Члаи 4 Сагласни сио да употребимо свој утицаЈ иа евоЈе владе кад год се за то укаже потреба у циљу: а) да прибегму заједничкој акцији да би спречили наладе илн да би их прекннули, б) да пруже корисну помоћ жртвама напада или raжења уговора, ц) да откажу сваку иатериЈалну или фннансиску помоћ нападачима.* Немамо намеру улазити у детаљну анализу рада ЊуЈоршког конгреса. У првом реду сам састав Кокгреса стварао Је могућнооти за извесне слабости, коЈе се ниЈесу манифестовалв у раду Коигреса, колкко у досљедности спровођења одлуке Конгреса. Али, потребпо Је истаћи да Ја Конгрес показао спреммоет напредне омладине да се бофи за очувањв мира, али ие и сваког мира. Прва комисиЈа Koeupeca изразила Је симпатиЈе свих делегата према ЧехословачкоЈ Републици и став да се пред захтЈевима Хитлерових агеката не попусти, а да се на фашистичке претње одговори најодлучниЈе. НиЈе npouiao ни мЈесец и по дака а народи и омладина Чехословачке постали су „миром“ у Минхену пљен Хитлерових завојевача. Омладика Чехословачке неће кикада заборавити она) хладни приЈсм, на који Је наилазила на многим стракама у судбоносним даигима Минхена. Али остађе као историски факлт да се на пооив наше ПартиЈе Јавило »0.000 наших напредних омладннаца и омладинки за одлазак у помоћ братеким народима Чехоеловачке. * Ф * Студеитоки мировни одвор на Београдском укиверзктету, као и остали мировнк одбори, предузео Је низ м«ра (предавања, зборови, издавање публикација и др.) У цињу популарисања и спровођења одлука Другог cejerског конгреса за мир у Њујорку. Потребно је истађи да Је спровођење одлуке ЊуЈоршког кошреса дошло у данима после ерамног -мира“ у Минхеку. Судбина народа Чехословачке наЈречитиЈе le говорила о томе шта Је. а шта ниЈе ефикаско у борби против фашистичке агрсСиЈе. ЗахваљуЈући сталиом укази-

вању наше ПартиЈе и Савеза комунистичке омладине наша млада генерациЈа Јасно Је схватила да се фашистичкој агресиЈи Једино може стати на пут колективним отпором и то оружаним. 30 Јануара 1939 године одржан Је на Београдском укиверзитету велики митинг за мир. На митингу Је донесена резолуциЈа у којоЈ се поздрављаЈу и усваЈаЈу све одлуке Њујоршког конгреса. У резолуциЈи се поред осталог каже да студенти: „Свесни нових и све тежих опасности за мир и судбину младих народа, свеснн опасности коЈе прете њиховој земљи, изражавају своје убеђење да се мир и будуђност наше генерациЈе могу одбранити само колективним отпором. У том смислу сматраЈу за своЈе прве задатке: Остварење Јединства читаве наше омладине у одбрани независности Југославије и борби за права и будућност младих; Активну помоћ и одбрану жртава рата, нарочито жртава рата у ШпаниЈи; Активну помоћ и одбрану жртава срамних расних и антисемитских прогона итд. Јуна 1938 године, на позив Међународне универзитетске помоћи у Женеви, организовано Је на Београдскои универзитету сакупљање прилога за кинеске студенте. Јуна 1938 године више од милион америчких студената и ђака виших школа узело Је учешће у огромном пацифистичком штрајку коЈи Је органнзовао Комитет пацифистичке уиијв студената. Тим поводом студентски мировни одбор у Београду упутио Је поздравно писмо америчкии студентима. у одговору Комитета пацифистичке уније студената Студентском мировном одбору Београдског универзитета каже се између осталог: .Ћаци наших универзитета везани су са вашим студентима и шаљу вам своЈе поздраве“. Студентски мировни одбор Београдског универзитета упутио Је поздравно писмо познатом америчком борцу за права америчког народа Тому Муниу, поводом његовог пуштања на слободу. Десетог марта 1939 године Студентски мировни одбор добио Је одговор као захвалност на примљеном поздравном писму. Напредни студенти Београдског универзитета предузимали су низ мјера у циљу зближења са напредним студентима и омладином Бугарске. Најизразитији примјер Је однос наших студената према студентима Вугарима у нашој земљи. Али то Је само Један дио тога. Наши студенти су, почев од Женевског конгреса па преко састанка СвЈетске студентске заЈеднице, стално радили на зближењу омладине наша два братска народа. Поводом одлуке владе КЈосеиванова од 28 марта 1937 године, непосредно пред општинске изборе, о одузимању права гласа бугарским студентима и студенткињама и других одлука уперених противу аутономије универзитета, слободе науке и образовања студенти Софије стуаили су у штрајк. Напредни студенти Београдског универзитета изразилм су своју солидарност са штрајкачима. Тим поводом у „Студенту“ Je обЈављен чланак у коме Је писало: „Ову борбу бугарских другова прате, са узоуђењем и симпатијама, студенти и сви иапредни омладинци целога света. Априла прошле године њихове су очи биле упрте на Београд (мисли се на познати штрајк из априла 1936 године на Београдском универзитету наша прниедба).... Данас, наши другови у СофиЈи, бију ту исту борбу. Ми смо уверени у њихову победу; победу којоЈ можеио припомоћн и ми потпором њихове борбе, слањеи поздрава и израза симпатија нашим бугарскнм друговима, обавештавањз Јавности. Њихова победа биће и наша победа: на основу ње иоћи he да се развиЈу и учврсте оне везе лраве и реалне солидарности младих, солидарности Koja нас Је одувек везивала уз народну смладиму Бугарске. („Студент* бр. 3 од 26 априла 1937 године). Поводом прославе Првог фабруара дана одбране аутономмје Београдског универзитета редакциЈа студентског листа на Софиском универзитету „Академпх" упутила Је редакцији „Студента“ поздравно писмо, у коме се поред осталог каже: „... ЗначаЈ вашег празника прераста, прелази граиице Београда и Југославије, он захвата и нас, и све коЈи цене слободу мисли и науке и који су готови да Је ђране па и по цену таквих жртава каква Је ваша прнофеоруарска. Колеге, ваш празник Је и наш. Ваше жртве Још више цементирају Јединство наших редова, још више одушевљавају и повећавају нашу борбу за слободу и свима приступачну науку, научу коЈи he за иапаћен народ створити живот удобнији, радоснији и срећниЈи" („Студеиг* броЈ 12 од 15 марта 1938 год.), . Поводом прославе педесетогодишњице научног рада Софиског универзитета одржана Је 22 маја 1939 године Јубиларна општестудентска академија. АкадемиЈи Је присуствовала и већа делегациЈа студената Београдског универзитета. Боравак наших студената био Је значаЈан корак на путу зближења омладине наших братских земаља. О томе Је најбоље говорио пријем на коЈи су код бугарског народа и његове омладине наишли наши делегати. На академији Је донесена заЈедничка резолуциЈа студената Београдског универзитета и бугарских студената у коЈоЈ се између осталог каже; „Данас, када су наука и култура, слобода и независност наших балканских, словенских и других малих народа озбиљно и непосредно угрожени зближењс омладине, братска сарадња и савез свих балканских народа, Једини Је пут за одбрану од непријатеља слободе и независности народа културе и напретка, Једини пут који ће исправити све иеправде прошлости, пут боље будућности за балканске народе и њихову омладину". Резолуцију су потписали претставкици Акционог одбора студентских удружења на Београдском универзитету и претставници 20 разних студентских удружења студената Бугарске. * Непосредно после учествовања бројне heneraimje студената Београдског универзитета на ЈубиларноЈ академији поводом прославе педесетогодишњице научног рада Софиског универзитета, напредни студенти Бугарске упутили су један апел Акционом одбору студентских удружења на Београдском универзитету. у коме изражаваЈу жељу за што тешњу сарадњу. У одговору студената Веоградског универзитета каже се између осталог; „С одушевљењем смо примили ваше топле поздраве и позив да сарађуЈемо на великом делу зближења наша два братска народа и њихове омладине. Све ваше предлоге и сугестиЈе, упућене преко апела, од свега срца примамо и трудићемо се да их у целости остваримо. Ми бисмо били срећни, ако би уследила што прмЈе Једна велика посета бугарских студената нашоЈ земљи и нама, коЈа би убрзалал заједничко нам започето дело.“ („Веоградски студент* бр. 2 од 6. VI. 1939 године.) Шестог Јула 1939 године на Београдском универзитету Је одржана Омладинска академија у част претставника енглеске, француске и америчке омладине, коЈи су на позив радног одбора омладинских организација за одбрану земљв дошли да посјете нашу земљу. На краЈу академијв госте Је поздравио Иво-Лола Рибар. Ова посЈета довела Је до учвршђења веза наших студената и наше омладине са демократском омладином свиЈета. На дописноЈ карти коЈу Је том приликом издао Радки одбор, а коЈа симболички приказује спремност наше смладине за одбрану и независност земље, делегати енглеске, француске и америчке омладине исписали су на француском и енглескои Језику следеђе: „Омладина Француске, односно Америке и Велике БританиЈе, солндарна са омладином ЈугославнЈе до краЈа.* Од 15 19 августа 1939 године одржан Је у Паризу Ш међународни конгрес СвЈетске заједнице за мир, слободу и културу. Конгресу су присуствовали претставници разних студентских организација из 35 земаља. Основна тема рада Конгреса било је питање демократије и нације, односно питање улоге студената и уииверзитета у одбрани демократиЈе и нације. Ворба напредних студената Београдског унивррзитета за аутономиЈу универзитета, слободу науке и образовања и даље за одбрану независности и интегритета своје земље служила Је веђ тада као прим Јер многим напредним студентским покретима у свијету. Због тога Је и разумљиво зашто Је Извршни одбор СвЈетске студентске заједкице за мир, слободу и културу одредио да делегати студената Београдског универзитета буду референти по два питања, од пет колико Је било на дневном реду конгреса: l) Улога укиверзитета у одбрани нациЈе; 2) Аутономија универзитета и демократи Ја. Јединствени студентски покрет на Београдском универзитету био Је трн у оку не само домађоЈ, веђ и страној реакцији. На њега се у првом реду окомила фашистичка штампа у иностранству. Нарочито су учестали напади у предвечерЈу Другог свЈетског рата. Ти напади су највише долазилч са страница „Вевегунга" органа немачког национал-социјалистичког студентског савеза, и „Либро е моменто" органа италиЈанске фашистичке универзитетске групе. Нарочото омиљена тема „Бевегунга" било Је питањв „сарадње" иемачких и Југословенских студената, над којим Је проблемом проливао своlе крокодилско-нацистичке сузе. Но, „Бевегунг" се сматрао позваним да се бави питањем стања студентског покрета на Веоградскон укиверзитету. У Једном чланку се поводом тога каже: „Главни проблем у Веограду претставља )ош увек питањв комуниста". ВЈероватно Је чланак дошао као резултат посЈете једне делегациЈе „Словенског Југа" (организација створена на Београдском универзитету у данима монархо-фашистичке диктатуре у циљу разби Јања напредног студентског покрета) студентима Минхена. У одговору студената Београдског универзитета студенгима Немачке, поводом писања „Бевегунга" каже се поред осталог: „.. .мн имамо права да захтевамо од спих нас и од вас, да се не бавите како пишете „о могућности opraнлзовања Југоеловеиских студената“. Питање органнзације стуаената у Југославији питање Је њих сам и х n никога више. Тако Је увек било код иас, а тако ће, док буде наших народа н наше омладине и би т и“. (Наставиће се)

Boja ПЕКИЋ

РАЦИОНАЛНА МЕТОДИКА УЧЕЊА

ПРОФ. ДОКТОР 4

3 ан Т? fа с

Протлога месепа у Загребу јв одржано сашетовање најбољих студевата ва коме су присуствовали и професори. На саветовању се д искутовало о различитии формаиа рада у сврху побољшања учења. Из реферата „Рациоиалиа методика учења ” који је одржао проф. др. Зоран Бујас доиосимо иеке одломке који се одиосе на хигијену умнога рада. Реферат је у целини објавио „Студентски лиет ” из Загреба.

Умор је осим губитка мотивације, главни негативни фактор свакога рада, па тако и учеша. Како je познато, психички умор је реверсибилно стање, које се објекгивно очитује у смањешу функционалних способности централног нервног система, а субјективно се манифестира у комплеконом доживљају нелагодности, млитавости и безвољности. То стање хипостеније гтраћено је редовито порастом енергетске потрошње и ооадањем корисног учинка рада, а ocjehaj умора мијења у тој фази субјективни однос онога који учи према учењу. Друтим ријечима не само да се у фази умора квалитет и квантитет нашег учења смањује него се и ми почињемо негативно односити према тој врсти активности. По готово је онај посљедњи моменат погибељан, јер док је умор реверсибилно стање, дотле негативан однос према учењу може ако се умор често доживљава перзистирати и усталити се. У временској стисци при кампањском учењу, форсира се често рад и у раздобљу очитог умора. а то може довести до преморености, која смањује радну способност и кроз дуже временско раздобље. У оквиру рационализације унења проблему борбе са умором треба посветити пуну пажњу. Како је познато, умор се најједноставније уклања одмарањем и то не сразмјерно брже и потпуније, што је ступањ умора био слабији. Али одмор може попримити разлиоблике, а одмарање такође захтјева одређену технику коју свм не познају. Покуси су показали, да је најлакше уклонити умор, који је посљедица умнога рада, такозваним активним одмором, тј. променом рада као на пр. краћом шетњом на свејжем зраку, лаганим радом у врту, каквом ненапорном краћом спортском игром, укратко таквим активностима које запослују претежно друге дијелове организма, него што су они, који су били примарно укључени у процес умнога рада. Такав начин одмарања има

предност пред пасивним обликом, на пр. лежањем, и зато што се код пасивног почивања у већини случајева наставља с мисаоном активношћу и што се не може постићи у довољној мјери смањење психичког тонуса. Осим таквог одмарања које долази на крају раднот раздобл»а, често је корисно и током самога рада убацити неколико краћих одмора. Те кратке одморе треба узети онда, кад се јасно ocjeha да темпо рада слаби, али они несмију трајати предуго да се не бисмо при настављању учења морали поново урађивати. Посебан облих и то врло успјешног одмарања претставља спавање. Да би спавање уистину било одмор, треба увечер прекинути са радом бар пола сата прије спавања. Учење у кревету није никако рационално. Лежећи положај је увијетовани подражај за спавање, а у фази успављивања мало тога можемо научити, осим тога узбуђење мозговних центара хтрије спавања ствара гтредиспозицију за немиран сан испрекидан несувислим сањањем о ономе што смо учили. Од других средстава за борбу с умором још се кадкада употребљавају такозвани физиолбшки стимулатори и различита фармакодинаминна средства. Међу фармакодинамичним средствима најчешђе се употребљавају кафа и чај. Тешко је опћенитЈо говорити о дјеловању тих средстава на учење, јер њихов учинак зависи о дози и навици онога који их ужива. Чини се, да у мањим количинама чај, а особито кава дјелују динамогено. КоФеин изазивље проширење крвних* судова у мозгу, срцу и бубрезима, а уједно дјелује на мозговне центре и на тај наа»н убрзава психичку ахтивност и повећава издржљивост у интелектуалном раду. Behe количине кофеина дјелују напротив неповољно, јер убрзавају рад срца и активност бубрега, узрокују прераздраженост, немир и дугу бесаницу. Има и друтих мање познатих средстава као што су то кола-препарати, препарати на бази фосфора, а у новије доба и спојеви слични адреналину као первитин, еластонон, фенамин, итд, Дјеловање тих препарата слично је кофеину,

само често миого интензивније и дуготрајније. Ипак се њихова употреба током учења не може препоручити, јер тако умјетно дјеловаше на живчани сустав може имати и нежељених Умор јо нема сумње негативан фактор рада и против њега се треба борити али ocehaj умора је и важан сигнал, да је организму потребан одмор, а тај сигнал треба након неког времена и послушати. За разлику од фармакодинамичних средстава психички стимулатори као мовитација, интерес и занос у раду реално побољшавају функцију организма и ти стимулатори треба да буду основно оружје и у борби са умором. • • « Међу мноштвом вашских фактора, који дјелују на радне способности човјека, а према томе и на учење, најважнији су вентилација, свијетло, температура и звук. Процес запамћиваша, који је саставни дио усвајања знаша веома је отежан ако у зраку, који дишемо, нема довољно кисика или ако је тај зрак онечишћен димом. различитим плиновима који се развијају при ложешу итд. Испитивања, која су проведена у такозваним баро-коморама, гдје се може дозирати количина кисика, показала су да је, кад концентрација кисика падне испод 8% свако запамћивање па и најједноставнијих садржаја онемогућено. Због тога је веома важно да просторију, у којој учимо, добро прозрачимо и да пазимо како зрак не би био у знатнијој мјери онечишћен духанским димом и друтим плиновима, који дјелују штетно на наш организам. Ако проматрамо колебања радног учинка, у зависности од освјетљрн»а, опазићемо, да свијетло редовито делује динамогено т, ј. повећава радни ефекат. Та веза између активности и свијетла стечена је кроз дути развојни период човјека, током којег се његов активитет морао прилагођавати природном измјешивању дана и ноћи. Употребом умјетних средстава за расвјету човјек је и У том погледу постао независан од природних збивања, али и данас неки број људи пред вечер долазе у стање поспаности, чак и онда ако су се испавали током дана. Смањење интензитета свијегла дјелује код тих људи инхибиторно на њихов централни нервни систем и они су у таквим приликама мањв способни за рад. Према томе добро је, ако учење, поготово тежег градива вршимо по дану, а лакши рад оставимо себи за вечерње или ноћне сате. То дакле не значи, да је при умјетном свијетлу учење безхорисно. Навиком да се ргди у то доба може не само компензирати _ утјецај дневног..свијетла на. нашу активност, него чак и прекомпензирати то дјеловаше. Од других вашских фактора особито се много испитивало дјелоааше температуре и звука на рад. Према опће усвојеном мишљешу топлина повољно дјелује на интелектуални рад, док хладноћа на инхибиторни ефект. Напротив покуси су показали, да је у неким границама дјеловаша управо обриуто. Топлина подражујући рецепторне органе у кожи изазивље дифузне вегетативне рефлаксе који смашују узбудљивост централног живчаног сустава док напротив хладноћа одређеног интензитета има супротан учинак, Ако мало промислимо видјет ћемо, да су те констатадије у складу и са нашим искуством. Кад смо услијед дугог учеша дошли у сташе хипостеније, могуће је отклоиити умор прашем лица у хладној води, кад смо поспани и троми хладни подражаји подижу тонус наше активности и одстрашују сан. Напротив тооли зрак топли туш итд, изазивљу поспаност и жељу да се прекине са радом. Па и ваша сасвим конхретна исхуства то потврђују. Објектиано и субјективно лакше је учити у хладној просторији него на пр. зими у топлој библиотеци, гдје се велик број студената не може одупријети сну. Дакако такво дјеловаше хладноће везано је уз неке границе интензитета, а у великој мјери зависи и од хабитуалне адаптације и навика које смо стекли, Према мишљешу великог броја оних који уче, учење захтјева да у просторији гдје се ради буде апсолутна тишина. Покуси напротив показују да помањкаше свакор звука у околини дјелује инхибиторно на централни нервни систем, а према томе и на учинак интелектуалног рада. Од звука само интензивни монотони и дуготрајни шумови имају кадкад штетан учинак, а дакако и такви звукови, који својим квалитетом одвраћају нашу пажњу од онога што радимо али у том случају није звук. који смета, него садржај и значеше. Колико год дјеловаше споменутих фактора може у неким приликама бити важно ипак њихов учинак на учеше, уз изузетак вентилације, несмијемо сматрати одлучним. Покуси, особито америчких психолога јасно су показали, да од става којег има онај који учи према тим вањским факторима зависи и њихово дјеловаше. Ако очекујемо да ће они дјеловати негативно онда они стварно и тако дјелују, ако их пак сматрамо индиферентним или повољним онда је љихов учинак у складу с тим очекивањем. Наш став мијешајући сложене прилике у нашем централном живчаном суставу одређује учинак вегетативних рефлекса. који су изазвани од свијетла, буке и температурв Па и ваш радни успех у често т. зв неповољним приликама, које су неизбјежне у периоду изградње наше земље, доказује исправност констатације, да су централни а не вањски фактори од одлучног значења за производност рада.

Студенти пишу...

У последње време рсдакција добија ове више допхса са факултета у којима студенти дају своје предлоге за побољшање студија; из области наставних планова и програма, уџбеника, начиаа и квалитета предавања, итд. као и дописа у којима се указује на недостатке њихових омладинских организација, службеника школске управе итд, Стога је редакција одлучила да отвори рубрику под насловом „Студенти пишу“ у коју he уврштавати све дописе такве природе. Сви овакви дописи морају бити потписани пуннм имсном, ма да ће редакција ако то аутор дописа буде желео потписати га само иницијалима.

За побољшање наставе на Рударском факултету Резолуција 111 пленума ЦК КПЈ и реферат друта Ђиласа дају свестрану анализу садашње наставе, наставнзг програма и, указујући на досадашње недостатке, постављају најважније проблеме које треба што пре решити. Један од таквих проблема је наставни план и настава на Рударском факултету. У овом своме допису указујем само на два-три питања. Када је реч о наставном плану, онда се ту не ради о учешу овог или оног предмета. већ о томе да се извесни општи предмети пребаце на млађе године, како би се у етаријим годинама повећао брзј стручтшх пр>едмета. Мислим да би то побољшало квалитет знања и развило још више љубав и кктересовање студената према свом будућем пззиву. Поред тога треба репшти и проСлем површних предавања на озом фахултету. Предавања из извесних предметн. како у стручном тлко и •/ ::e-aro*r.ui;M иогледу, н:ггу з«до_ ваљавајућа. Тако на Ш години РУдара на предаваше из предмета „Општи рударски радови" предметни наставнгпс једноставно “ита сво)а скрипта »која би свакако и стугеши код куће мзглч прочитати). С.тичан је случа) и на вежбгма из истог предмета где асистент инж. Ci ва ИЈве-гне примед-5е студената једно тавно одгопара да он не може да меља оно што је п; офесор Коблишка већ написао. Или, на пример, геолози Ш године уз предавања кз предмета „енциклопедија машипства" немају очигледностн, никада не цртају већ су приморани да облике разних машмна и мотора самз замишл»ају, На Рударском факултету велику потешкоћу причињава сталнз промена распореда, као и промеаа појединих предмета. Потребно је, та_ кође. млађим годинама пхветнти

веђу пажшу у погледу научних екскурзија. Досада су екскурзије обављали само студенти IV и V године, док за студеате данашње 111 године није организована ниједна екскурзија. Али, неоспорно да правилан тук наставе зависи и од самих студената. Нарочита неодговорност студената огледа се у нередовном похађању предавања. Тако, на часове страних језика од 90 студената, којгико је уписано, долази свега 6 до 10 студената.

Р. Новаковић

студент Рударског факултета

„Привилегија или несхватање... Географска група Природно-математичког факултета веома често Је постављала на састанцима Народне омладине следеће питање: зашто ce њима не пружи могућност од стране школске управе да ортанизују научне екскурзиЈе? Почетком априла Наставнички савет Је најзад решио да омогући екскурзију за 90 студената П1 године. Како се питање екскурзије вукло већ годину дана. то Је овом одлзгком, барем формално, решено да се екскурзиЈа изведе. Међутим, катедра сматра да толики бах>Ј студената са X групе не може ићи, већ дозвољава само половини од предвиђеног броЈа. На томе се и остало, Јер. и поред свих обећања. досад се »ије ништа учинило да би X група могла ићи на екскурзију. Вуџет за екскурзиЈе, који је предвиђен за сваку групу посевице, био Је за X групу наЈмањи иако би. обзиром на карактер групе (географиЈа). требао бити наЈвећи. Овакав однос према географскоЈ грутти наводи нас на разноразне закључке, Јер Је несхватљиво да предност за екекурзије имају све остале групе, као, на пример, хемиска или математичка. В. Л