Student

КУЛТУРА * УМЕТНОСТ

>>ПРИПОВЈЕТКЕ<<

Чедо Вуковић

(»Ново Поколвње«, библиотека

Свзје ггрве радове Вуковић објав- ] л»ује после ослобођења у часопису ] „Младост“ и другим нашим листо- , вима. Још у почетку код њега се јасно запажа тежња за потпуно реалистичким приказивањем живота • и верним давањем ликова људи. < Модернистичка застрањења, сенти- I менталност и идилика сасвим су ту- < ђи Вуковићевом приповедачком ме- i тоду. Узимајући за своје узоре најпозитивније вредности наше старије и савремене књижевности, он је изградио сопствени начин приповеда- < нл у коме тематика наше Народне ( револуције и послератне социјали- i стичке изградње заузимају прво ме- i сто. ] Збирка „Приповијетке“ садржи < девет краћих или дужих припове- : дака, од којих три приповетке обра- < ћУЈУ ратне догађаје, пет приповеда- i ка обнову наше земље и једна до- < гађај пре рата. Овде би се могла учинити замерка редакторима књиге. Пре свега, није објашњен начин < распоређивања приповедака. Тако ] је, на пример, приповетка са темом , из послератног живота „Прст бо- i жји“ увршћена између две ратне < приповетке, и слично. Исто тако, не ' би било сувишно да је напоменуто где се и када која приповетка први пут појавила. < Три приповетке са темом из На- < родноослободилачке борбе претстављају три добра рада у овој књизи. Вуковић је у својим ратним приповеткама избегао анегдотичност и површно скицирање догађаја. Иако те приповетке нису богате бројем страница, аутор је у њима ипак успео да верно и тачно исприча догађаје са уживљавањем у њих. Описујући разгоревање и све снажнији развој Народног устанка и Револуције, Вуковић је запазио и истакао ону покретачку снагу која Je водила наше људе у борбу за време тешких дана 1941: то је била велика љубав према слободи, снажно патриотско осећање и неугисива мржња према окупатору и свима онима који му служе. И зато народни отпор ту није претстављен као неорганизована стихија, већ иако руководећа улога Партије није ca-, • свим јасно истакнута као одлучно, херојско супротстављање нвправди и насиљу. Приповетка „Трећи пијетли" приказује усамљену и ражалошћену мајку која је „боловала од неизљечиве љуте бољке од туге за синовима“: у борби Је изгубила сина, партизана Момира, док he другог, Радоша, ИталиЈани стрељати ,у зору - кад се огласе трећи петли Она очајава за синовима, ceha се њихове доброте, љубави и храбрости и Једва савладава свој бол. Али, помисао на оне који се Још боре улива joj нову снагу. Јер то су сада све њени синови; та мисао је теши и бодри и враћа јој веру у људе и живот. Међутим, вредност ове топле и узбудљиве приповетке донекле је окрњена начином којим је аутор њу испричао. Уместо да нас директно и непосредно упозна са лицима и догађајима. он је прибегао другом, мање успешном и cpehном начину, накнадно износећи поЈедина збивања. Отуда су се у тексту провукле и неке ситније нелогичности (у почетку приповетке, на пример, писац наглашава да је дубока зима, а одмах затим, на другој страни, говори о децембарском ветру!). Иначе ова приповетка оставља веома Јак и жив згтисак. У приповетци „Гуслар“ писац прилази теми са више живости, непосредног сликања и динамике. Гуслар Тодор неће да попусти под претњама четника да песмом опева „славу“ њиховог оружја. Његова љубав према народу и истини, коЈима он једино поклања глас гусала и своје песме, остаје у њему до последњег часа живота У поређењу са приповетком „Трећи пијетли", ова приповетка претставља значајан корак унапред у погледу психолошког решавања теме и обраде фабуле. Приповетка „Четнички бар Јак“ оскуднија је радњом од поменуте две приповетке. У њоЈ се разликују два дела: први, у описивању старца Вуксана и партизана Брацана Војводића и други, у коме Је приказано страдање Вуксаново, јер се одупро четницима који му тражили да дб „нешто од стоке“ да заједно са Италијанима приреде бесну и разуздану теревенку. Ова се приповетка не одликује целовитошћу радње, али зато у њој има неколико веома успелих, снажних детаља. Вуковићеве ратне приповетке не одводе нас на бојно пол»е, у прве борбене линије, Али се тешкоће рата, величина жртве и херојство нашег народа у борби у тим приповеткама јасно осећају. Ликови бораца из најширих маса народа (гуслар Тодор) и активнкх учесника оружане борбе (Брацан Војводић) дати су у појединим моментима врло убедљиво, снажно и потресно. С друге стране, писац Је такође, успео да верно прикаже четнике однарођену распуштену масу која служи скупатору. У својим ратним приповеткама Вуковић није ишао за широким уопштавањем појединих догађаЈа, већ је давао добро 7очене краће фрагменте, који исто тако одишу хероиком великих дана Народне револуције. У приповеткама са темом из послератног живота. обнове и социЈалистичке изградње наше земље, такође су дошле до изражаја добре особине приповедача Вуковића, али

и неке слабости коЈе се у даљем раду могу отклонити. У приповеци „Прст божји“ Вуковић опет развиЈа два паралелна догађаја, описуЈући, у Једном плану, сеоског богаташа и кулака Крста и, у другом, становнике села који сложно граде брану да би осигурали оело и поља од речне стихије. Осим тога, у овој приповеци има и неких нејасности. Личност кулака није довољно разјашњена и оцртана, а такође ни значај посла у коме учествују скоро сви сељаци, а протиа кога се Крсто бори призивајући у помоћ стихију и „Прст божји“. У приповеци су, међутим, врло лепо описани призори заједничког рада који, са извесном унутрашњом динамиком приповетке, и поред наведених недостатака, ипак подижу њену вредност као реалистичог приказа послератног живота села у Црној Гори. Приповетка „Одмјена" приказуЈе омладинку која помаже једном старом сел»аку у пољским радовима, а „Нови кров“, кроз заједнички рад и међусобно испомагање сељака, описује стварање новог духа на нашем селу, јачање Јединства и братске повезаности наших људи. Обе приповетке писане су топло и јелноставно. Њихова вредност лежи у истинитом давању ликова, сажетости слике и Јасности описа. „У три, пет, седам и девет" несумњиво је наЈбол»а приповетка у овоЈ књизи. Осим можда мало дидактичког увода у форми писма који се могао слободно изоставити њој нема шта да се замери. Фабула приповетке је врло Једноставна; догађај описан у причи изабран је из живота и реалистички изнесен. Главна личност приповетке, Жарко, незадовољан је својим досадашњим радом у биоскопу откидањем купона са улазница, и тражи за себе „неки тежи посао, сложениЈи’’. Млад, здрав и пун снаге, он oceha да може много више да д& од себе и неће да остане по страни велике радне битке која се води у нашоЈ земљи. Жеља му се испуњава он постаје механичар у биоскопу. Жаркова искрена љубав према кондуктерки „двоЈке“, Стојки, коЈој он сада, поносан на своје звање механичара, слободно може да погледа у очи, употпуњава животност и оптимистичку ведрину ове приповетке. Добар утисак оставља такође и приповетка „Војко Јелаш пише чланак“. Ту је верно и бвз многих де“ таљисања приказана лтРшост вредног активисте Народног фронта, симпатичног и доброћудног Војка, који је на конференцији добио задужење да напише чланак за новине. Писац на оригиналан начин решава борбу и двоумљење свога Јунака: ВоЈко he „написати члаиак, штоно веле конкретно!“ против лакомог трговца шпекуланта Митра. Иако Је у целини успела, проза „Војко Јелаш пише чланак" пре је добар фељтон него приповетка. Јер, сувишно поЈедностављење фабуле, као што је то овде случај, није увек срећно и може писца да заведе на крив пут. Последња приповетка у овоЈ књизи, „Нијеми штрајк“, унесена је у збирку вероватно ради тога да би, иако можда и површно, претставила предратне ттрилике и, уЈедно, обележила збирку као једну одређену целину. У њој Је приказано стање у нашој школи пред рат: отпор ђака, „неми штрајк“ против туђинског утицаја и понемчавања. Тај сукоб дат Је доста живо и убедљиво; али, приповетка би несумњиво знатно више добила да Је лик предратне школв описан и с друге стране: у њеној привидној учености ко-

Ја Је одговарала интересима владајуће класе и недемократским поступцима школских власти. Личност главног непријатеља професора немачког језика Хофмана ниЈе успела. Она је приказана штуро и неуверљиво, с неким поступцима који пре карактеришу позитивну, а не негативну личност. Јер шта је ту лоше кад неко не закашњава, не разбољева се и не пије! Оваквим непрецизним приказом такве једне личности као што Је професор Хофман општа вредност хтриповетке видно Је умањена. Чедо Вуковић располаже несумњивим приповедачким даром. Његове приповетке показују да је у питању писац коЈи има шта да каже и зна како да то учини. У његовом раду Још има колебљивости и тражења. Али, позитивне особине отскачу и пружају могућност да кроз њих сагледамо праву вредност пишчеву. Обрађујући своје приповетке Вуковић показуЈе зналачко разумевање и способност правог приповедача. У већини својих приповедака он добро развија радњу коЈа нормално тече без губљења у непотребним појединостима. Психолошких медитација и сувишних аналитичких рашчлањавања догађаја и личности у овим приповеткама нема. У мотивисању поступака своЈих личности Вуковић има знатну вичност. КомпозициЈа његових приповедака складно је спроведена, осим можда у две: „Четнички барјак" и „Прст божји“. Дијалози су неусиљени и помажу развоју радње у приповеци. Људи у Вуковићевим приповеткама већином су оцртани живо, уверљиво и пластично (Тодор, Жарко, Војко Јелаш). Неке личности, међутим, као што Је већ споменуто, нису

сасвим издиференциране и приказане су једнострано и шематски (Крсто, професор Хофман). Али, и поред тога, уз ове већ наброЈане позитивне квалитете здрава идејност и реалистичка снага Вуковићевих приповедака добија још већу вредност и значај. Стилска обрада свих приповедака у овоЈ збирци је на висини. Пре свега, у Вуковићевом стилу нема натуралистичких нити било каквих бизарних застрањења. Причање му Је течно, одмерено и једноставно, тако да у неким одломцима потсећа на народну причу (на пример: приповетка „Трећи пијетли"). Вуковићеве приповетке писане су чистим народним Језиком, Јасно, без апстрактних литерарних конструкциЈа. У њима је аутор употребио доста нових, народних речи које су право освежење и оживљавање текста (удомити, одњивити, онекадрити и друге). Међутим, ту Је промакло и неколико провинцијализама коЈе Је због нејасности требало избећи (на пример: комакне, окубетница). Али то, наравно, никако ниЈе од веће и битне важности за чистоту и Једрину стила и Језика Вуковићеве прозе. Ова збирка приповедака Чеда Вуковића обележава Једну етапу његовог рада на којоЈ је он постигао значајне резултате, али којима сене сме задовољити. Проширити избор тема и, најважније, приказати поред осталог свестраниЈе и дубље социЈалистичку изградњу наше земље, ликове људи коЈи, предвођени Парти Јом, предњаче у изградњи то Је један део сложеног задатка пред којим стоје наши књижевници. Уметнички уобличити прегалаштво и радни хероизам наше омладине то је, посебно, дужност и задатак младог писца. Тако усмеравајући свој даљи рад и отклашајући недостатке коЈи су се поЈавили у овоЈ књизи, Вуковић he нашој књижевности дати веће и. значајније прилоге.

Милош И. Бандић

ЈОСИП РАЧИЋ: Мати и дете (уље)

ЈОСИП РАЧИЋ - ПРЕТЕЧА ИМПРЕСИОНИЗМА У ХРВАТСКОЈ

[ј ј ' а твриторији некадашњег Ј римскот царства, на коЈем "j су Грци, Илири и Римл»ани. I паганство и хришћанство, оставили своје дубоке трагове и споменике. на којој се и вековима сукобљавају интереси и циљеви различитих држава, народа и вера, на којој се свом снагом осећају утицаЈи великих култура и цивилизациЈа, које су се родиле у земљама које окружују Средоземно Море, Хрвати налазе плодно тло и повољне прилике да сголећима развиЈаЈу своје стваралачке способности. На том тлу Хрвати, осим својих народиих умотморнна, стварају велика и снажна уметничка дела и дају изврсне мајсторе и уметнике. Стваралачка способност на ликовном пољу развијала се у складу са приликама у којима се земља иалазила, у вези с борбама које Је народ водио за своЈ напредах, слободу и опсганак и у додкру с узорима и утицајима запада и истока, хришћанства и ислама. У тоЈ борби стваралачка душа хрватског народа киЈе никада подлегла. Она Је, задржавши своју искреност, чистоћу и снагу, примила и преаосила ва своЈе тло туђе утацаЈе и узоре, али само да их исхористи, Преради и гтретвори у ноие облике, да их продуби и давши им властити изражај. Јер, иахо je стваралачка споообност Хрвата ва ликовном пољу у своме развоју тежила општим циљевима и идеалима, ипак хрватски уметник, ма где живео и стварао, вихада није нестао у тоЈ вреви и никада се није удаљавао од свог народа. Њвгово стварање, иахо не по форми, а

по изражају увек носи трагове душе, Јсмље и народа откуда је и покикао. • • • flf) самом почетку XX века у\jl мро Је трагичном смрћу, у / / својоЈ 23 години, Јосип Рачић, уметник коЈи је читаву младу сликарску генерадиЈу у Хрватској повезао са Паризом и одвратио Је од Беча и Минхена. Рачић је дете загребачхе перифериЈе, прво литограф, затим с Краљевићем и Бецићвм поклоник Мане-а и импрв сисшиста у Паризу, један од ретких наших људи коЈи је знао да исправно гледа и да у сликарству разлихује добро од рђавог. Његов друг Мирослав Крал»евић, премда господско дете, није мање значајан за хрватско сликарство. У већики уљаних радова близах Је импресионистима и Рачићевим дивним реализациЈама, а у пастелима и акварелима одваја се од Рачића под утицајем Тулуз Лотрека и свог немирнот темперамента. Рачић Је дубљи и озбиљнију, Краљевић виртоузниЈи и дехоративниЈи. Рачић је започео борбу ствараоца веома рано, Још хао дете; без посртања, смело и неустрашиво. Знамо да Је као тринаестогодишњи дечак морао да зарађуЈе своЈ хлеб. Његов отац га смешта у литографско предузеће Рожанховскот у Затребу, као мануелног радника, где ои брзо напушта подмазивање машина и у пр-

вом налету амбициЈе прелази у литографске ученике. Како је од наЈранијег I детињства показивао смисао и велику љубав за цртање, у свом новом звању одлично се сиашао. Три године Је смишљао и радио на својим цртежима, да једног на запрепашћење своЈих најближих. пође преко Беча у Минхен у приватну школу Словенца Ажбеа, Једног од најбољих педагога. Искусни Ажбе запази на први поглед велику и несвакидашњу надлреност овога ћутљивог Хрвата и одреди га у школу за напредне. Предавши се свим жаром младости учењу Рачић заборави, у свом ррозничавом одушевљењу за умет/шст и рад, да његова уштеђевина не може вечно трајати. Верлинска фирма »Lithographie und Reoroductionsaustalt R. Bong«, тражила je вештог литографског цртача. Пропративши своју понуду колекцијом оригиналних цртежа, Рачић буде примљен, где се истакао и буде Један од најбољих цртача тог предузећа. Растанак cat Минхеном и Ажбвозом школом био је тежак. Тешила га Је мисао да he, поновном уштеђевином, наставити пр>екинуте студије. Чим Је сакупио неколико стотина марака, напушта Берлин и хита Ажбеу где са још већом марљивошћу и несаломљивом вољом наставља студије. Напредак се опажао кз

дана у дан. Нарочито постиже д-обре резултате и велики успех у цртању. После смрти Антона Ажбеа за професора је дошао Хуго Хаберман, који је започео своје стварање под Јаким утицајем технике старих мајстора и сјаја француско-белгиског колорита. Касније се ослобађа тих утицаја и скреће према реализму. У то време немачко сликарство ослобађало се постепено од старих празних и безначајних академских шаблона и проживл>авало фазу развоја, али већ се све изразитије огледао прелаз од реализма према' импресионзиму. Крајем XIX века, а под утицајем снажне уметности ЛаЈбла, поклоника Курбеова реализма, немачко се сликарство ослобађало лажи позоришних костима, избледелих реквизига и грандиозних исгориских сцена. Доласком Хабермана, ученици Ажбеа, не добивши толико жел»ену слободу стварања, коју су од свог новог учитеља очекивали, нашли су се у недоумици. незнајући треба ли да се успротиве захтевима ауторитативног професора или треба да нађу компромис и само их делимичио прихватити. И док су незадовољни омладинци тражили начин како би извојевали веhy самосталност, Рачић се брзо одлучио; сасвим отзорено истицати своје супротно гледиште и, ако је потребно. први ући у борбу. Рачић је већ тада имао јасне nojмове о вредности и гибању модерног сликарства и разликовао ликовну

истину од позе и лажи, уметност живота од калупа. Још код Ажбеа упућен у неке тајне тонско-валерског гледан»а, он је нашао свој став путем еманципације канонске лепоте. Изградивши свој став Рачић је тежио за’ уклашашем тврдоће линије, за обликовање бојом и тоном у непосредном сликашу, за сву пуноhy волумена у смислу здраве и природне лепоте, коју је у себи ocehao. И баш тај осећај лепоте, силан и судбоносан, живео је дубоко у шему, господарио свим шеговим настојашима и водио га сигуркије к боље од свих Хаберманових фор»:;-ла и теорија. Тај двадесетогодишши младић, са умним челом и разбарушеном косом, имао је одважности за патшу, за напоре, јер није хтео да сакрије осећаше склада. У свесном и несвесном тражегву, на белим платнима, трошио је своју енергију, али зато је из дана у дан растао сликар, творац, уметник-човек. Тај сиромашни непознати ученик, поседујући велики ликовни талеиат, није хтео да постане еклетик, већ стваралац и без околишаваша и предомишљаша тежио је за непосредним сликашем оног што види и осећа. v У Паризу, а по узорима Халса, Веласкеза, Гоје и Манеа настала су шегова најбоља дела; „Пон де заср у Паризу”, „Аутопортрет”, „Портрет сестре”. „Дечак” и шегово ремек дело „Мати и дете“, слика која носи I у себи високе ликовне квалитете и ; дубоку љубав према човеку. Слика која и данас може да нам послужи . за развијање нове хумане уметног сти. r Б. В.

УТИСЦИ СА АПРИЛСКОГ ФЕСТИВАЛА

РЕЦИТАЦИЈЕ и уметнично читање

Избор рецитација на овогоди- л шњем Фестивалу много је богати- i ји, него на прошлогодишњем. Водило се, иако не довољно, рачуна ; о нашем културном наслеђу, а нарочито ставл.ању на репертоар народних песама, песама наших класика и романтичара, Што се тиче 1 народних песама. сем студената АкадемиЈе за позоришну уметност, рецитована је свега једна народиа 1 пссма, а при избору репертоара инсистирало се баш на што већем броју народних песама. Тежило се да се наша народна културна баштаиа цсни, да се морално негује и упознаје. А упознаћемо Је најбоље ако те стихове оживимо и непосредним путем преносимо и тумачимо. Наш Фестивал Је пружио велику магућност да тај излив народних емоција проговори нашем новом човеку. Наоупрот оваквој линији, кроз фестивалске конкурсе уочило .се да су народне песме у факултетским културно-уметничким друштвима слабо неговане. Иако су те песме прилично тешке за рецитовање, ипак су се могле свестраним радом и вољом савладати. Али, када се говори о великом значају ставл»аша на репертоар народних песама, не сме се никада занемарити и поезија наших песника. На Фестивалу је било и сразмерно мало песама од наших романтичара и првих реалиста. Углавном је било неколико песама и то: Бранка Радичевића, Јована ЈовановићаЗмаја, Ђуре Јакшића, Алексе Шантића и Милана Ракића. Остали, и највећи, део песама је био из Народноослободилачке борбе и социјалистичке изградше. А свакако, преко је потре Оно да се ова наша нова лирика репродукује и разноси, али не смемо иикако запустити стару поезију и старе песнике. О начину интерпретирања песама дало би се много говорити. У првом реду, прилажење рецитацијама J© било погрешно постављено. Захтевало се само да рецитатор научи песму напамет, а није се тражила основна нит и основна мисао песника. Друтим речима, анализа текста и извлачење битног није вршено, а услед те оснопне погрешке показале су се и друге неправилности у рецитовању, Прва од тих погрешки је основачко „декламовање” (на пример код песме „Кад млидијах умрети”). У тим интерпретацијама сви стихови су звучали дистонично, све је текло без оДређеног ритма и динамике, беживотно и бледо. То грубо нарушавање величине стихова деловало Је неугодно и без уметничке вредности. Друга погрешка Је невешто изговаран»е стихова, тако да Је неким рецитаторима нестајао дах баш у оном моменту када треба дати главни акценат. Нарочито Је у интерпретирању савремене лирике долазило до сувишног наглашавања речи Још у самом почетку рецитације и рецитатор обично није могао да издржи до краја песме, него Је постепено падао, (песма „Титов напријед”). Невешти рецитатори често мисле да је јачи ефекат када се рецитује ако се виче, а мало воде рачуна о емоцијама песника. Рецитатори на Фестивалу били су подељени у две групе: А и В групу. А групу су сачињавали студенти Академије за позоришну уметност. Они су на програму имали народне песме; „Омер и Мерима’’, „Косовка девојка”, „Јетрвице адамско колено”, „Хасанагиница”, „Стари Вујадин”, и „Смрт мајке Југовиha“. Од прозних ствари имали су „Шољицу кафе” од Цанкара и „Пушачка прича” од Ћопића. Сви су са

успехом рецитшали и дали уметничка остварења. Ту се јасно оглвдао озбиљан и упоран рад који је уродио плодом. Између ших истакли су се Оливера Марковић, Љубо* мир Ковачевић и Марија Стојковић. У Б групи такође има известан број успелих рецитација. Са највише осећаша, разумевања песме и њене основне мисли рецитовао је Славко Симоновић, студент ТВШ, Крлежину песму , у посети код болесног детета своје слушкиње”. Иза њега по успеху долазе:, Слободан Л.’"кић, студент ветерине, са одломком из песме „Песма о Зрењанину” од Ос* ара Д. вича и Предраг Живановић са ..Парухом по облаку’’. Видан успех постигли су и: Иванка Недић са Јакшићевом песмом ~Поноћ”, Вожидар Филиповић са „Крагујевцем” од Радовановића и Мирослава Грујић са „Слијепим • сведоком” од Костића. Поред рецитација на Фестивалу је било заступљено и уметничко читшве. На првом месту код умвтничког читања изненађује врло мали број учесника, а и избор текста је био једноличан и оставл»ао утисак као да се једино гтриповепсе Горкога могу употребити за уметничко читаше. Текстови сУ се читали без великог уношења у догађајв о којима се говори у приповеци и безбојно као да се читају дневне вссти у новинама.

П. Говедаревић,

ст, Академије позоришне уметности

Турнеја хора и ансамбла народних игара „Бранка Кремановнба“ no Ховатској и Словенији На позив студената Загребачког свеучилишта и Љубљанског универзитета, колектив од 150 чланова кул турно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић", крајем априла, посетио је Хрватску и Словенију. Наступајући са одабраним програмом својих фестивалских наступа, хор и ансамбл одржали су у Загребу, Љубљани и Шкофјој Лоци осам концерата. Поред приредби за студенте, који су са великим интересовањем пратили извођеше својих београдских другова, приређени су посебни концерти за грађанство и припаднике ЈА. Боравак у Загребу и искоришћен је за вођење заједничке дискусије по разним питањима и проблемима културно-уметничког живота на сва три универзитета. Тако су се чланови хора „ВранкО Крсмановић" упознали са карактеристикама хорског певања у Словенији, док су уметнички руководиоци загребачких фолклорних група били упознати са искуствима рада на стилизацији народних игара фолклорне групе „Бранка Крсмановића“. Измене искустава корисно he послужити управама друштара у руковођењу и правилном усмеравању разноврсне уметничке делатности студентских културно-уметничких друштава. Успешна наступања уметиичких секција друштва „Бранко Крсмано[ вић“ на турнеји по Хрватској и Сло, венији, као и бројни позиви на да• ља гостовања по Босни, Србији и Македонији, говоре да је Културно’ уметничко друштво београдских сту дената у нашем културном животу \ постао запажен колектив.