Student

О ПРОИЗВОДНОСТИ РАДА УОПШТЕ, А ПОСЕБНО У ЕКСПЛОАТАЦИЈИ ШУМА

Пнтање производности рада је данас, у новим условима наше друштвене економске стварности, поСтало једно од централних питања у нашој економици уопште, а посебно у експлоатацији шума. Посебно у експлоатацији шума због тога што је стспен производности рада у тој гранн нашс привреде релативно врло низак. Мисао о повећању производности рада је старијег датума' и она сс појавила у главама капиталиста о-

ног момента када је услед све јачеra отпора и борбе светскога пролетаријата било онемогућено капнталнсти да апсолутним вншком вредностн производа, директним продужавањем раднога дана ствара за себе већи профит. Дакле профнт, а не жеља за повећањем производње а тиме и народнога благостања, био је онај фактор који је створио мисао о повећању производности рада.

Маркс о производности рада

Маркс велн да се под повишешем производности рада подразумева уопште свака промена у процесу рада која скраћује друштвено потребно радно време за производњу једнога комада, ма које бнло робе, даклс, кад мања количина рада стиче снагу да производи већу количину употребне врсдности. Рад.ч се не о скраћењу потребног већ друштвено потребног радног времена. Ово наглашавам из тога разлога што та два појма морамо разликовати код решавања питања производности рада. Наиме, Маркс је анализирајући радно време пронашао да се оно састоји из два дела из потребног радног времена и вишка радног времена. Потребно радно вре ме је онај део радног времсна у којем радник репродукује време своје радне снаге, тј. време у којем радник ради за себе, а вишак радног времена је онај део радног времена у којем радник ради изван граница потребног радног времена тј. у време у којем радник ради у капиталистичком начину производње за капиталисту, стварајући вншак продуката, односно вишак вред ности који се испољава у виду профита. Под друштвено потребним радним временом, према Марксу, подразумева се оно радно време које је потребно да сс, уз постојеће нормалне услове и уз просечни ступањ умешности и интензивности рада, произведе било која употребна вредност. На пример: просечан радник са датим средствима може У току осмочасовног рада посећии израдити два кубна метра трупаца. Значи да је друштвено потребно радио време за израду једног кубног метра трупаца 4 часа. Но ако желида за исто радно време посече и изради 4 кубна метра трупаца, онда се производна снага његова рада мора удвојити, одиосно друштвено потребно радно време упола скратити. Међутим, она се не може удвојити, односно друштвено цотребно радно време упола скратнти без неке промене било у његовим сретствима за рад, било у методи његова рада, било у обадвоме истовремено. Значи да мора, како каже Маркс, доћи до револуције у условима за производњу његовога рада тј. у његово.м начнну производње, а отуда у самом процесу рада. Дакле за подизање производности рада постоје начинн и средства. Са повећањем производности рада снижава се радне снаVe ради тога што се је скратнло друштвсно потребно радно време, количина која одређује величину вредности робе. Међутим како вредност радне снаге претставља вредност радникових сретстава за живот, то осетно снижење вредности радне снаге не може ни уследити са повећањем производности рада у области само једне привредне rpaнс, него са повишењем производности рада истовремено и сразмерно у области свих оних прнвредннх грана чији пронзводи вредност радне снаге, а то су оне привредне гране које производе уобичајене жнвотне намирнице. Величина тога снижења зависна је од значаја и величине учешћа дотичноra производа у ннзу животно потребних сретстава. Како дрво заузима врло значајно место не само у низу животно потребних сретстава, већ и у ннзу наших производних артикала, то је питање сталнога подизања производности рада у дрвној индустрији, а нарочито у експлоатацнји шума, утолико већега значаја. Ако се услед промене у процесу рада повећа производност, на пример, у пронзводњи масти за 100 од cjo, онда ће се друштвено потребно радно време за њену производњу скратити за 50 од сто. Међутим, друштвсно потребно радно време за пронзводњу свнх радннкових потрсба скратила се за свега 7,5 од сто, за колико би могли снизити н плату раднику услед просечног појсвтнњења његових животних срет* става. Ако се мсђутим на неки на-

чин повећа производност рада у производњи свих жнвотно потребних сретстава за 100 од сто, онда ће се друштвено потребно радно време за њихову производњу скратити за 50 од сто и износиће 2 часа. Остатак од 6 часова радник ће радити у корист фонда социјалистичке изградње чиме ће повећати свој улог за 50 од сто. На тај начин радник је апсолутно исто, а релативно, тј. у односу на укупну производњу утрошио мање средста ва за репродукцију своје радне снаге, а повисио и апсолутно и релативно вишак вредности производа. Из овог примера можемо извући закључак да се са повећањем производности рада снижава вредност радне снаге, да је то снижавање утолико веће уколико покрет за високу продуктивност рада обухвати већи број појединаца, колсктива и привредних грана у целини у нашој скономици и да сс, аналогно томе, могу смзњити и сретсхва која се нздају за плате и награде, Као што видимо перманентно и снстематско подизање продуктивности рада има прворазредни значај не само у реализацији наших привреднпх планова већ и по питању сталнога подизања животног стандарда радних људи, олакшања физичкога рада и скраћења раднога времена. У капиталистичком начину производње капиталиста жели да скрати рнај део раднога времена у којем радник мора радити за самога ссбе, да би управо тиме пролонгирао оИај други део раднога времена, у коме он може радити бесплдтно за каттиталисту. Капиталисту интересујс само вишак вредности који се у роби налази, а у повећању производности рада гледа начин на који ће робу учинити јевтинијом како би, појевтинивши је, учинио јевтннијим и самог* радника, а тиме у крајњој ликији увећао своје приходе.

Са дебатних клубова

Производност и интснзивност Постој’н и повећање интензивности рада, које се битно разли.куј'с од повећавања продуктивности рада. Но како многи бркају пронзводност са ннтензификацијом рада, потрсбно је поближе објаснити и овај други пој'зм, како се не бн наша борба за високу продуктнвност рада одвнјала на сасвнм супротној основи и тнме чинила грешке које би могле бити и штетне. Наиме, интензификацнја рада је згушњавање, кондензовање рада без икакве променс у процесу рада, а тиме уствари индиректно продужење раднога дана, услед чега је могуће удвостручити па и утростручити количнну производа у границама истог радног времена. Али тај резултат није постигнут скраћењем друштвеио потреб«ог рздног врсмена, већ једино путем појачзткхга утрошка радне снаге. Прсма томе »итензифнкација рада, прскомерним исцрпљивањем радне снаге, задирањем у основну животну супстанцу радшжове радис способности води дегенерацији, ствара вишак вредности путем индиректног продужавања радног дана. А

циљ подизања рада је да у границама одређеног радног времсна, уз нормално залагање и трошењс радне снаге, повећава вишак вредности пронзвода путем скраћнвања друштвеног радног времеиа. Неоспорно је да се производност и интензификација рада Нарочито у заосталим земљама у којима је интензивност рада мала, међусобно не искључуј*у. Напротив оне се допуњују, али само дотле док ннтензификација рада нде до границе рационалног и нормалнога трошења радне снаге које се неће штетно одразити на физичку кондицију радника, а тиме у крајњој линији и на производност рада. Са подизањем продуктивностн рада радннк може да повећа и свој удео у фонд социјалистичке изградње, а тиме подиже свој животни стандард. Интензнфикација рада је заправо продужавање раднога дана и уколико дуже радтгик радн утолкко више троши своју радну снагу.

А уколико више троши своју радну снагу, утолико му је више потребно жнвотно потребних средстава аа репродукцију радне снаге. Другнм речима, утрошак радне снаге стоји у директном смеру са количином произведене робе тј. уколико се повећава количина робе коју радннк производи утолико се мора више трошити животно потребних средстава за репродукцију Hjero’Be радне снаге, а подизање радниковог животног стандарда би могло ићи и на штету вишка вредности производа, Међутим, код повишеша производностн утрошак радне снаге може остати исти па и смањити се а да се нпак повећа количина производа у току раднога дана и тиме створи већи вишак вредности npoизвода. Према томе једино са порастом производности рада може се убрзати наш социјалистички развитак, а истовремено и подизати животни стандард радних љуДи.

БРИГАДНИ СИСТЕМ РАДА У ЕКСПЛОАТАЦИЈИ ШУМА

Ако потражимо начин на мо извршити такву промену у Ароцесу рада у експлоатацији шума која ће скратити друштвено потребно радно време tj'. подићи продуктивност рада наћи ћемо да је засада бригадни систем метода рада помоћу које ћемо то постићи. Бригаднн систем рада је такав систем у коЈем су радна места распоређена према технолошком процесу производње, тако да производња тече у внду једног ланца. Промена коју бригадни снстсм рада врши у ранијем процесу рада састоји се у правилној расподели радних операција у технолошком процесу производње. Но да би извршили правилну расподелу радннх места, морамо их уочнти, разлучнти И органски повезати- Код тога морамо прОнаћи п анализиратп све специфичности сваке поједние радне операције на би сазналн какве радне квалитете за сваку радну опсрацију понаособ поједини радници треба да имају. Сем осталих услова за правклву и добру организацнју бригада он је уједно и разлог флуктуације радне снаге која се нарочнто испољила у експлоатацији шума. Иначе код анализе сваке поједине операцнјс морамо стално иматн на уму и воднти рачуна о томе да наш шумскк радннк није ин-

дустриски радник-пролетер, већ рад ник врбован из оближњих села чије је главно занимање земљорадња, одакле у већини случајева још нису потпуно ишчезли трагови назадног гледања на друштио и друштвени поредак, те да отуда још увек вири ситни буржуј жељан хлеба од туђег зноја. Ранији начин рада у групама или „партијама" је такође са своје стране још потенцирао и његову склоност на експлоатацију човека човеком, Јер му је зато пружао и могућност. А код анализе радних операција важно је и то знати н о томе водити рачуна да би поставили такву организацију рада и организациону форму бригада, у којој ће бити онемогућена реализација те склоности. А то ћемо, сем примене ппаћањб по учинку, поиа тај начин што ћемо иа поједниа радна %оставити најмање могући броЈ радннка, који су међусобно у раду тако повезани, да чнне нераздвоЈ*нву органску целину, било тиме што природа на дотичном радном месту такав бројни састав захтева, било што се може служитн заједничким алатом. На пример: трупити стабло не може један, већ најмање два радннка. Тапирати може само један радник итд. Код увођења бригадног система

Ових дана врше се последњи радози на једном блоку Студентског насеља у Новом Београду. Блок све вишс добија облик зграде за становање. Причвршћују се врата и пр озори и струже се паркет. Изводе се завршни терацерски радови. Осигуравају се прилази. Радове изводи Грађевинско предузеће „27 јули“, KOje би могло да убрза довршење зграде. Нарочито ie хитно да се направе привремени прилази. , ._ . . у току ове године уселиће се у зграду 1623 студента, Дилетација А-Б је готова тако да се првог фебруара усељава око 150, у току фебруара још 100, а првог марта око 510 студената- У нове станове у првом реду имају право да уђу студенти Пољопривредног и Шумарског факултета који нема ЈУ стан и затим остали студенти без стана. За студенте Правног и Економског факултета, који желе да се уселе у нове станове, посебно ће се резервисати довољан број места. Припремљен је целокупни инвентар за спаваонице и остале простори Је. Чека се само да предузећ ”27 Iули“ оспособи и остале собе за усељавање. . Чим буде довољан број претплатника (потребно је 100 —150) отвориће се близу зграде (у дому културе) привремена студентска менза капацитета од 3500 места. Инвентар за мензу као и храна су прилремљени. Пријаве за усељавање могу се већ сада подносити. Подробнија обавештсња о усељавању могу се добити у Централној управи студентских домова и мензи. пмпи Сматрамо да ueo посао око усељавања треба организовати у заједници са комитетима Народне омладине. јер ће једино на тај начин у нове станове да се уселе студенти којима су они најпотребнији. ’ За везу са студентским насељем дуже времена ради аутобус за Тошин бунар. !!а тој линији нема гужве и на аутобус се чека »ајвише 15 минута.

ј)ада у производн>и морамо имати на уму да морамо поставити правилну организацију радне бригаде, а бригадисте оставити да сами изврше међусобну расподелу зараде, јер се мора обезбедити и правилна примена социјалистичког принципа расподеле награде према количини н квалитету рада. У противном, умртвљујемо најбољи стимуланс каграду према раду. Ово наводим због тога што код шумских радника још увек постоје врло чести случајеви да зараду обрачунату по учинку, ипак међусобно расподељују по броју радних дана сваког лојединог радника. Снстем награђиваша према раду ствара личну материјалну заинтересованост која радника, поред љегове пол-ипгчке свесги, прноиља-ва да све поре у радном времену испун.и радом и Да у свој рад уноси нс само физичку снагу већ и свој интелект. Лен>ин вели, да се социјализам изграђује не на непосредвом ентузијазму него помоћу ентузијазма рођеног у великој револуцији на лнчном интересу. Тај ентузијазам заснован на већсм интересу ствара и обезбеђује се системом награђнвања према раду. Како је норма радног учинка мерило производностн рада, погребно ју је стално пратити и технички снимити њене измене на више, када се са повишињем просечног ступња умешности и ннтензивности повиси и просечнн раднн учинак. На тај ћемо начин онемогућнти повећање плата у истом смеру са повишавањем производности рада и тај однос регулисати тако да се обезбеди и еконо-мски развој друштва у целини, са једне стране, и пораст животног стандарда, са друге стране. У чему се разликује досадагцњи начин рада у групама од рада у бригадама? Једна од битних разлнка је у томе што се у групном систему рада поједине радне операције не одвијају по неком реду, већ сваки радник ради оно што мисли да је у даном моменту најпотребније, другим речима* не постоји подела посла, већ сс рад одвпја стихијно и „сваки радник ради своје“. И управо зато што нема поделе посла, што у једној фазн рада један те исти радник ради час на једном час на другом месту, не може бити говора о тачном премсру његовог учинка рада, па ни о правилној исплати зараде за извршени учинак. А што је битно, такав се радник не може усавршити у своме раду, па, према томе, нн постићи нарочнте успехе. Он јс, како каже Маркс, укупнн радннк који се састоји из самих делимичних радника. У бригадном систему постоји подела посла и што је та пo ' дела већа, то ће боља и бржа бити израда а мањи губитак у радУ* Због тога ће радник, радећи по брмгадном систему, у поређењу рад ником који ради у „партији”, производити више за мање времена, односно повећати производност рада. Један од битннх елемената за днзање производности рада је сам квалитст производа. Qh има утица* ја на пронзводност рада тиме штодобар квалитет производа повеђава и његову вредност, а слзб квалитет је снижава те тнме дефакто у* (Настава.* на трећој сгравв)