Student

Писма редакцији:

Писмо са „Утјешног факултета"

Кад већ имамо свој лист и можемо слободно да се користимо њиме као једним од сред става за сузбијање недостатака, замолио бих редакцију да уврсти у своје идуће издање и моје писмо... Без много увода: дошао рдм на Правни факултет да студирам правне науке. За мене су студије нешто ново у мом животу. Оно што се о Универзи на гимназијама говори врло је блиједо. Но ипак ту нову радну заједницу замишљао сам много другачије него што сам је осјетио. Просто речено разочарао сам се. Околина је била страховито неозбиљна. Хирови су достизали кулминацију. Са часа сам одлазио опијен буком и заљуљаном масом. Београдске улице по изласку из „петице“ биле су врло тихе... Видевши да то не престаје него узима све више маха осјетио сам да ми то не онемогућава слушање предавања. И заиста наставников глас често се пробијао само до првих редова. Био сам забринут. Требало је свако јутро доћи у пола седам да би се ипак колико толико оправдао долазак на предавање. И да не дуљим много него да дам неки предлог због чега се редакцији највише и обраћам. Мислим да ce овим треба озбиљно позабавити. Предлажем да деканат Правног факултета, колико је у његовој могућносви, омогући оним студентима који желе да студирају правне науке да без сметње слушају предавања. Јер деканат је и најодговорнији пошто је одобрио овако велики пријем студената на прву годину. Одбор Удружења Савеза студената требало би да одржи један састанак са свим студентима прве године на коме би донијели закључке: како и на који начин спречити ове појаве и шта подузети ако се оне и даље појављују. Ако ни то не помогне мораће да предузму нешто они који стварно желе да студирају право и једноставно отстране оне који се понашају као да су у циркусу, а не на предавањима Правног факултета. Пошто је немогуће саопштити (јер се не може доћи до речи) овим путем молим најучтивије колеге и колегинице да престану с тим појавама. Ако }е то било средство за упознавање или сналажење у новој ередини, онда је за то заиста било довољно времена.

* Услед недостатка простора редакција доноси писмо друга Љепојевића нешто скраћено.

Мирко ЈБепојевић студент права I године

Удружења студената из унутрашњости

Из Врања

Удружење студената у Брању настало је још 1929 године али је било кратка века, тако да је понова основано 1937 године. Ово Удружење имало је феријални карактер. Његов рад сводио се, углавном, на по коју приредбу и помоћ сиромашним студентима. На изложби културног развитка Врања, поред осталог био је изложен архивски материјал тога удружења из кога се могао и да сагледа његов рад. (Неколико записника о раду Удружења, приличан број молби сиромашних студената за новчану помоћ, неколико података о приређивању маскенбала и сл.). Јула месеца ове године поново је основано Удружење студената, пред које су постављени сасвим нови задаци, и они су добрим делом извршени. То сведочи учешће студената на оживљавању културног живота у граду и помоћи селу. Посебна пажња посвећена је ванредним студентима и пружена им помоћ за што успешније припремање испита. Удружење студената у Врању у току овог лета посетило је са поклонима најбољу бригаду на градилишту Власина. У току лета дато је неколико фискултурних приредби, и две културне уметничке приредбе у Врању и Бујановцу. Неколико предавања из области медицине и хигијене одржано је на селу и тиме је знатно поред осталог потпомогнут рад Црвеног крста. Удружење студената у Врању броји око 400 чланова, те би резултахи били већи да су сви студенти активно учествовали у његовои раду.

Д.УР. Пешић

РЕПОРТАЖА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА"

ИЗМЕЂУ

СТОЛОВА

еваког дана у исто време оживи улица Светозара Марковића од ужурбаних пролазника и разасутог смеха. Сваког дана око подне и предвече истим путем пролазе претплатници Општег студентског ресторана, у којем се хранн око 2000 студената. За један оброк један абонент ту просечно проведе четрдесет и пет минута. Сви абоненти у једном дану буду у ресторану четири месеца, за недељу дана две године, за месец дана десет година, а у току два семестра цео век. И тако пролазе столећа...

ц I I е може се рећи да су веII I | кови прошлих генерација били увек пријатни у Ш менЗи. Потсетимо се новембра m месеца прошле године. Општи ц ресторан предњачи на листи Ш најгорих: храна врло слаба, Ш З е Д НO 3°ло у свим салама, мале = порције, чекање, појединци ко= ји праве неред, разношење инII вентара и огрева, коцкање у ц бифеу, одлазак у дефицит и g још пуно недостатака, који за|Ц Ј°дн° чине да се студент нера= до сети времена проведеног у т ресторану. А како је тамо даЦ нас?

Испред зграде дочекује нас шарено друштво. Студент прве године медицине као да пева гугутавим баритоном: Бон вишеее... Студент, чим уђе у салу упути се шалтеру, даје бон, а на послужавиику добија сервиран цео ручак. Нема више досадног чекања да сервирка донесе најпре супу, па хлеб и тек после пола сата јело. Сад он сам са послужавником узима место где хоће. Не мора да жури, јер му над главом нико не чека на место. У салама се осећа угоднија

и културнија атмосфера. Види се да Управни одбор, а и абоненти, настоје да побољшају прилике у ресторану. Запитали смо студенткињу медицине каква је храна. Одговорила је: Храним се овде четврту годину. У последње време, нарочито у септембру храна Је доста добра. У ресторану je уопште боље него раније. Дијагноза хроничне слабости јеловника је једноличност. Ако хоћете, могу да вам за месец дана унапред погодим јеловник, иако нити сам суделовала у његовом спремању, нити сам видовита да проричем. Другови из управе могли би да воде више рачуна о спремању јеловника. Јевтина претплата у студентској мензи не би смела да утиче на квалитет хране. Док се у ресторану снимало, један младић зализане косе и црних брчића прогони камеру, стално се поставља испред објектива желећи да се на што више слика појави у листу. У пролазу средњи апсолвент медицине вуче за рукав сниматеља и говори: Дођите да ме сликате. Даћу вам хиљаду динара. Жеља да буду овековечени или ггримитивизам код обојице. Ко зна? Ето снимака из Општег студентског ресторана за време јвдног ручка...

Пише: Миливоје ЂУРИЋ

Бифе је крцат. Цене популарне: паприкаш 40, свињ ска глава 50 динара... А студенти медицине кажу: „Е, кад би још просторије и столови били чисти".

Студенти ce самх послужују. Практично. брзо, хигијенски... Уз тако велики ресторан неопходна је учионица. Просторија у којој се она налази није још потпуно уређе на за несметан рад. Део простора затрпан је инвентаром. Недавно је одељење за станбене постове НО града Београда донело решење да се магацин ресторана премести у учиопицу да би просторије досадашњег магацина уступило „Ветсеруму". Где he студенти да раде, ако изгубе учиониду?

Давас нема апетита. Да ли fe за то криво Јесење распопожење или неко други...?

Супа, рестован кромпир са месом, салата то је добар ручак. Зато немају времена за разговор и приговарања Заборављени послужавник чека да га неко врати пошто то ниje учинио онај који је Јео са њега. .

„Патак“, „Шаца“ и „*Буза“ после ручка разговарају, пуше и пепео од цигарета стресају у тањириК за салату, Јер нема пе пељара.

Сваког месеца од 1 до 6 пред шалтером за уплату је гужва. Да ли се она може избећи?

Код улаза пресреће вас тлас довитљивог ревизора: „Кога богови воле“, „Чудо у Милану“ последља претстава... само за две банке... Сутра „Насловна страна".

„Фамилијарни“ студенти носе храиу кућама.

Из дана у дан у ресторану за абоненте ради преко двеста невидљивих руку. Зготовљено јело лифтом пу гује у салу.„

Чести су састанци пред мензом. Можда су и њих двоје...

Број 23

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7