Student

очни покров нагло тргкуо и уплашено узвикнуо видезши усирену крв која је почела липтати из очне дупље, Старац сб тресао од болова. Асистенту су дрхтали прсти и срце док je ркурно убризгавао инекциЈу противу бола. Професору који се тог тренутка указао на вратима Је подрхтавао глас видевши асистентову погрешку. Свежите му руке! Нисам робиЈаш! и поред болова одвратио Је деда. Поновна операција није успела; деда Је до крзја живота морао ићи на три ноге. А крај Је врло брзо дошао. * Сад су сећања ишчезла а стварност остала прсд његовим очима, кбје су биле управљене ка болничкоЈ наткасни чије сУ се гвоздене ноге једва назирале у собном мраку. Као плима приближавала се поноћ, а дечак ниЈе могао уснути. Вал сећања Је омео неопходан сан у овцм тренуцима потпуне исцрпљености који Је био потребан као и спасоносни серум кога већ месецима нису имали у болничком хладшаку, који се Једино могао добити тек преко црне берзе која Је била немилосрдна у окупираном граду у погледу цена. Сам болесник дванаестогодишњи дечак га ниЈе желео. Боље рећи плашила га је та игла невидљива врха и истовремено чудила док Је посматрао оно споро претакање бледе течности из стаклене цеви у иглино ждрело, а из ове у месо; у крв. Истина, да су од њега скрили њену неопходност за оздрављење, али да су му предочили њену важност, он Је нп тада не би желео у своЈ организам. Никада ниЈе сварио ни аспирин. Увек су му говорили да Је здрав као дрен при редовним годишњим школским прегледима у поликлиници. А сад Је привезан за постељу болничке собе и то баш крајњих дана текуће 1943 године када Је слаба из математике, после толиких боЈева са таблом и кредом наЈзад била побеђена. Трећи разред реалке ће признати, али идуће недеље Је годишњи испит у музичкој школи, Тамо код куће испод кревета, у дрвеноЈ футроли Је виолина. Драги инстрЈтиенат толико топлог, утешног гласа. Ко-

Виолина је остала нема

лико само Зе. дневклх часова било утрошено на превлачење тудала по њен угл жицама. Много пута су клонуле од умора руке, али накол малог прекида не Ци никада посустајале. У виолкии Је нашао невиђеног оца, неухледану мајку и угледане старе. \ Сада је виолина попут њега приморана да пуних шест недеља лежи нетакнута у старој дрвеноЈ футроли, са неукусним шареним тапетама облепљеним с њене унутрашње стране. По њеном политираном телу попануће нови слојеви прашине, а нико се неће досетити да премаже „калофонијумом" струне гудала. Вио је рат. Били су гладни. Крбмпир је замењивао хлеб. Цицвара, проја, качамак, била су једина Јела. Азра причекај док се не испече кобасица; сад he моје злато да руча! узвикивала Је из свег гласа жена гестаповског агента да би је сви у комшилуку чули. И он је много пута чуо да њена љубимпца Азра има кобасицу за ручак, док су му крчала црева. А Азра је била само мала рундава пудлица. Свирком је заборављао на Азру, кобасицу и своја црева. Таказ Зе био живот, » * Тосета. Дан који сваки ко лежи у болничком кревету био млад или стар, са подЗеднаким нестрпљењем очекуЈе да би угледао и загрлио своје. У кући где 3e лежао дечак могло се само гледати и говорити. Дошла Je старамаЈка и пружила вратару теглу слатка и лонче кисела млека... Све, само не серум... то боли маЈко (старамајку Зе увек називао мајко) биле су прве речи коЈе je упутио кроз прозор густо испреплетаи мрежичастом завесом од влакна бакарне жице. Клице из ове зграде инсекти шире. Њима као и здравим људима било Je овде строго забрањен приступ. Никакав ~stycваЈс“ не би могао помоћи, а искрено рећи ником није ни пало на ум да га потражи за улаз. Не, он ти га неће убризгати! одговорила Je замишљено стара. Искрено је одговорила не у намери да ra утеши. НиЈе га лагала мада је у том тренутку хиљаду пута била срећнија да су малопређашње изговорене речи биле само утешна лаж. Јуче су ЈоЈ~ лекари казали да пожури са набавком драгоцепе течности ако жели да га жива и здрава кући доведе. Кажи комшији да се не љути на њега; он ниЈе крив зато што сам овде; па ни он није знао; ваљда се нисте посвадили? Сусед Je примио на преноћиште рођаку са села коЈа се ниЈе осећала најбоље и дошла у град да потражи лека. Сутрадан Je отишла у болницу, а одмах за њом и дечак од исте болести коЈу су лекари крстили назвавши је дифтеријом. —• Нисам; комшија се страшно секира због тебе одговорила Je. Дечак Je заћутао. Дечак се изгледа нечег присетио. Једне вечери Je дошао плачући кући. Сусрео га Je комшија и дао му новаца да оправи виолину. Била Je поледица и дечју клизавицу покрио Je танак слој снега. Пао Je и испустио када Je пао својим телом преко њеног. Жице, А и Е биле су покидане, а кобилица смрвљена. Комшија Je имао срца ... И старамајка Је зађутала. Прво се комшији за помоћ обратила, али ни он није имао ни динара, А потом где све ниЈе трчала и колико прагова пољубила. * Неколико досадних недеља, Je полако прохуЈало. Скоро му Je лекар у шали наговестио да Je време да се почисти кући, Старамајка сад чека у ходнику са оделом у рукама, Како Je приЈатно напустити болничку љу и пригрлити виолину, СтарамаЈка Je данас чудна, бледа, неспокојна, крши уздрхтале прсте. ЗаЈедно руку под руку долазе кући и одговараЈу на питања задовољних комшија што виде дечака. Док се старамајка распитуЈе за стање цена на пиЈаци, он успева да измигољи руку испод њене и утрчи у собу. дочекаће Je са свирком. Да увек буде весело, да скоро дођу бољи дани коЈи ће заменити цицвару, проју и качамак. Да, али прсти руке подвучени испод постеље нису напипали футролу. Истога часа претражио је све кутове скромне собе, али ње ниЈе било. Ни старамаЈка ниЈе улазила. Ста Јала Je краЈ врата и присећала се како Je било приЈатно кувајући ручак слушати и посматрати унука како на пулту размешта нотне свеске, заузима позу, под подбрадак ставља углачану површину инструмента који Je морала продати музичкој робној кући „ФраЈт" да би му могла добавити спасоносни серум. Види га како потом подешава прсте и након цеколико почетних удара ногом даје такт, започиње са свирком. Тад више унук ниЈе у сиромашноЈ соби, већ га гледа у акустичноЈ дворани Коларчевог универзитета. Она седи у бог зна коме реду и тапше му након сваке тачке, а жени краЈ себе која je усхићена са поносом каже: Видите шта зна моЗ дечак! А сада стоји крај врата рукама превлачећн по месинганоЈ кваци не одлучуЈући се да крочи у прссторију и сусретн«= се са преклињујућим погледом исцељеног дечака ...

ДА ЛИ ЈЕ НИВО ОПШТЕ КУЛТУРЕ НА ГРУПИ КЊИЖЕВНОСТИ ПРОБЛЕМ? Еврипидова Медеја и наш кривични законик

Ш Још колико у претпрошлом броју = „Народног студента" водила се ди= скусија иа тему: ниво опште кулШ туре студената књижевности. Ре= кло би се да Је већ сама тема доЦ вољна да за себе заинтересуЈе онв Ц коЈих се у првом реду тиче. Али Ц ево прошло је већ две недеље од Ш дуела Филиповић МакавеЈев, дуЦ ела двојице Јединих учесника у Ш Т °Ј дискусиЈи, а нико од студената Ш књижевности ниЈе узео реч. Ц Можда то значи да Је поменута = тема исконструисана и да ииво опЦ ште културе на групи књижевноШ сти није проблем? ВеруЈем да би Ш Једно сећање могло нешто да доЦ принесе одговору на ово питањв Ш и то: Ш РЕМИНИСЦЕНЦИЈА на један Ш СЕМИНАР Ш из светске књижевности коЈи Је оШ држан пре годину-две дана на ПриЦ родно-математичком факултету у Ш соби броЈ 45. Ц Пређимо одмах на ствар само Ц да реминисценциЈа не 6и испала = лична, нећемо употребити ни Једно Ц име, а ако неко и употребимо, биће = измишљено. Ц Пошто Је Јављено да професор Ш не може да присуствуЈе семинару, Ц присустни су са похвалном самоШ иницијативношћу решили да семиЦ нар одрже и без њега. Изабрали Ш су Једног друга да руководи дискуШ сијом, и другарица референт поЦ чела Је да чита свој семинарски = рад о „МедеЈи“ делу познатог грчЦ ког драматичара Еврипида. РефеШ рат Је претстављао углавном Једно || опширно препричавање садржаЈа Ш Еврипидовог дела, али Је у извеЦ сном смислу био и оригинилан: њеШ гов аутор Је са неприкривеним Ш симпатијама говорио о МедеЈиноЈ Ц љубомори, а причајући о томе каЦ ко Медеја убиЈа децу коЈу Је имаЦ ла са неверним Јазоном, другарица Ш референт Је оправдавала тај МедеШ Јин акт гласом у коме Је звучало Ц право правцато сладострашће освеШ те. То је изазвало правог дискутанШ та да жучно нападне реферат због Ш чисто женске пристрасности и да Ш изЈави како он осуђује МедеЈу и Ш не само МедеЈу него и читав женШ ски род, У вези с тим дотични Ш друг рекао је да он жене сматра Ц нижим бићима и надовезао на то Ш неке мисли о сексуалноЈ еманципаШ цији у стилу Чериишевског. Да би

поткрепио та схватања својим личним примером, рекао Је између осталог, показуЈући прстом на Једну девојку из предњих клупа „ево када сам Ја волео ову другарицу овде ја према њоЈ ...“ итд. Затим Је неко узео да разрађуЈе проблем освете из љубоморе на неким примерима из брачног живота савремених супружника, што Је по мишљењу тога друга било неопходно за дубље разумевање Еврипида. Ова разматрања продубио Је следећи дискутант који Је саопштио да Је морал врло релативна ствар, Јер

би Медеја, како он мисли, по нашем кривичном законику била осуђена, али у оно време ... После шега реч Је уз опште одобравање узео претседавајући коЈи је почео своју дискусију овако; „Оно Јесте, што рекао друг Жика, она би по нашем кривичном законику била осуђена, али ...“ Затим Је устала 'једна другарица из средњег реда и певајућим гласом испричала како је док Је читала МедеЈу мислила „боже да ли ће Медеја убити своју децу“. V једном тренутку пало ЈоЈ Је на-

памет да би тако нешто могло д» се деси и заиста десило се. Сем тога, она би хтела да каже да и у нашој литератури „имамо" сличних примера: тако је у песми „Јован и цивски старешина" мајка ослепила сина и бацила ra у једну јаму. Следећи дискутант био Је невероватно Језгровит. Рекао Је да се он ие слаже са онима коЈи оправдавају МедеЈу и сео. Онда Је неко протестовао зато што у, по н»еговом мишљењу иначе добром реферату, „нема друштвено историских услова". после тога Је Један друг прво дао оцену претходне дискусије, рекавши да Је по његовом мишљењу најбоље дискутовала другарица из средњег реда; зато што Је њена дискусиЈа била документована. „Врло документована**. Послв ове оцене он Је узео да анализира питање могућности да нека жена као МедеЈа из љубоморе изврши неки злочин. Тим поводом препричао Је Једну Мопасанову причу у коЈоЈ жена умало није секиром у: била мужа и закључио да су жене у извесним стањима способне на све. На краЈу референт Je добивши реч саопштио да примедба о друштвено историским условима, отпада, Јер реферат нема за тему целог Еврипида; овако кад се ради само о Једном Еврипидовом делу, шта ће онда ту друштвено историски услови? Овде Је претседаваЈући закључио дискусију обавестивши присутне да Је дискусиЈа забележена, па ће се реферат и те бенешке дати лрофесору да и он каже своЈе мишљење о свему томе. МЕДЕЈА ИЛИ МИЛЕВА ПОПОВИЋ И3~ ОБРЕНОВЦА? Ако и одбацимо граматички, стилски и логички неписмено излагање учесника у овоЈ дискусиЈи, ако најзад одбацимо и то да се дискусиЈа кретала искључиво у оквирима етичке, а не естетске проблематике, ипак остаЈе Једна чињв ница коЈа Је неоспорна: студенти књижевности -на том семинару олтуживали су и оправдавали МедеЈу тако као да се не ради о уметничком лику и о уметничком делу, него као да се ради о некоЈ реално постоЈећоЈ рецимо Милеви Поповић из Обреновца, коју је надлежни срески суд осудио због децоубиства. А то нас мораћемо признати— враћа у она стара добра времена у која су глумци интерпретатори тако незахвалних улога као што Је била например улога Вука Бранковића, морали озбиљно да стрепе за свој живот, јер се публика врло активно мешала у догађаје на позорници. И данас додуше у паузи, за време приказивања например Шоове „Кандиде" у Југословенском драмском позоришту, чућемо понеког средовечног грађанина „солидне" спољашности. како у кругу својих приЈатеља резонуЈе: „Море, да сам ја онаЈ поп, слабо би пустио да ми се неко врзма око жепе“. Али такви грађани као што знамо налазе се на ступњу културе на коме човек Још ниЈе у стању да Јасно одвоји уметничко дело од догађаја коЈи се одиграваЈу у реалном животу. Међутим, за такве грађане постоји Једно оправдање: они наиме не студираЈу књижевност. Било 6и разуме се погрешно на основу овог семинара одрицати општу културу свим студентима књижевности. Али да такви семинари наводе на мисао да Је општа култура проблем за прилично велики број тих студената, то Је изгледа неоспорно.

Никола МИЛОШЕВИЋ

Из албума младих уметника

Р. Мишевић:

Стари млинар

ПОВОДОМ 31 ГОДИШЊИЦЕ АКАДЕМСКОГ ПОЗОРИШТА

У низу годишњица, из рада студената Београдског универзитета значајно место, свакако, заузима и 30-годишњица Акацемског позоришта, која се ове године навршава. Иако је његов рад у предратном периоду, као и рад свих на предних студентских организација, отежаван па чак и забрањиван, оно је успело да из своје средине да, поред многих, других, Рашу Плаовића, Мату Милошевића, Љубишу Јовановића. По Ослобођењу Академско по зориште је добило све услове за рад и видне резултате смо већ видели: „Ана Кристи”, „Поп Ћира и поп Спира”, „Же нидба", „Сумњиво лице“, „Дубоки су корени“, „Деца сунца“. Без великог претеривања би се могло рећи да је скоро пола глумаца Београдског драмског позоришта дошло из Академског позоришта, почев од редитеља Соје Јовановић и техничког директора Љубише Павловића. па до глумаца: Оливере и Раде Марковића, Бате Паскаљевића и Антоније Пејић. После тако плодног рада, при родно је да се прослава 30-го-

дишњице Академског позоришта свечано обележи. По припремама које су већ сада почеле, можемо очекивати да ће она, заиста, и бити таква. Пре извесног времена формиран је Одбор за прославу у који су, поред садашњих, ушли и стари чланови, између осталих и Љубиша Павловић први управник позоришта по ослобођењу. У мноштву проблема, око организације што свечаније прославе, који стоје пред овим Одбором, свакако је највећи: обезбеђење финансиских средстава. Од стране неких чланова Одбора пао је предлог да сва позоришта у Београду дају по једну претставу у корист Академског позоришта, Но, изгледа с обзиром на садашње услове, такав предлог није остварљив. Али и пак професионална позоришта би требало да на неки начин омогуће одржавање прославе, За прославу, коЈа се предвиђа у априлу 1953 године, спремају се два дела: „Монсерат“ од Раблеа у режији Мирослава Беловића и „Цврчак на огњишту” од Дикенса у режији Владимира Петрића. Поред њих у прославу улазе и „Деца сунца” од Максима Горког, која се већ налазе на репертоару.

Но, није на одмет, констатовати и једну жалосну чињеницу: да се студенти врло мало интересују за рад Академског позоришта. То нам нарочито по казује и случај, солидно спрем љене и од целокупне београдске критике повољно оцењене, претставе „Деце сунца”, која није могла ни једном да се прикаже за студенте. Изгледа да се студенти са потцењивањем односе према уметничким квалитетима Академског позоришта. Ако је тако, изненађује онда чињеница да велики број студената радо проводе време на многим јевтиним заб^вама. Академско позориште улаже све напоре да прослава 30 годи шњипе буде на достојној висини, са жељом да то буде годишњица рада студената Београд ског универзитета. На свим сту дентима стоји да то и буде. С. Т.

Пропланци

Тамо, иза ових планина ДРУ Г УЈУ небо и море. И сваког сутона, кад сунце одс вечерају хљеба и вина. Из тишине у ту интиму вјечито поглед голица. (Мисао неустрашива птица из осјеке крене у плиму). ДРУ Г УЈУ* мис’о, небо и море у сутоне часте се: хљеба и вина... И једнодушно и без даљина питоме поведу разговоре.

Сретрн ПЕРОВИЋ

Заказана је дискусија на Филозофском факултету „О крсној слави"

Широм наше земље разбуктала се идеолошка битка про тив штетног утицаја цркве к религије, битка за искорењива ње религиозних предрасуда из свести народа. Све чешћз се објављују брошуре, књите и научне публикациЈе и одржавају разна предавања која осветљавају мрачну шпиљу ове прастаре идеологије у којој се данас као и већ одавно окупљају реакционарни вите* зови из целог света да је користе као бункер против народа и његовог напретка. Али постоји низ застарелргх обичаја, сујеверја и штетних навика које своју религиозну природу скривају. Ови се при казују као национално обеле жје, као часна традиција. Међу таквим обичајима у српском народу је вероватно нај распрострањенији „слава“. Уз рштервенцију попова и мистич ких обреда слава је данас п правилу застава бесперспективних елемената који уз ча шицу и бокал живе у ремини

сценцијама о „старим добрим временима“. Шта значи данас њихова парола „слава нас јс одржала"? Да ли је та крилатица тачна? Да ли је празновање славе искључиво српски национални обичај? Да ли у том обичају има елемената које треба чувати и гајити? Одговори на ова питања данас су веома значајни. Од диску’ сије која се припрема на Филозофском факултету треба о чекивати научне одговоре вз сва ова питан>а. Влаховић Петар, асистент етнологије на Филозофоком факултету одржаће реферат „Крсна слава у светлу савремене науке", а дискусија о реферату почеће одмах и продужаваће се према потреби. Ова дискусија, коју организује управа удружења Савеза студената Филозофског факултста, одржаћесеу четвртах у 20 часова у Сали Народнкх хероја на Природно математичком факултету,

Број 26

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 5