Student

СА НАШИХ ФАКУЛТЕТА

Сала 152

Хладно децембарско вече. У згради Техничке велике шкоЛе, као и сваког другог дана, данас је било необично живо. Међутим, сада је тишина. Осветљење се може видети само на прозорима сала, у којима je каква конференци ј а или предавање. У осталим, тако бројним салама, нема светла. Ко стално пролази Булеваром ре волуције, сигурно је приметио, да у једној сали на левом делу зграде, сваке вечери до касно у ноћ, горе сијалице. То je сала 152. Сада у шој ради око тридесет студената. Столове су скоро прекрили табацима хамера, милиметарске хартије, озолида, бристола и пауса. На љима су разни цртежи и пројекти. »Утрпаност столова допуњују циркле, логаритмари, лењири свих и димензија, кривуљариу тушези, пера и други цртаћи прибор. Наравно, и капути су ту добили место. Доста је топло, али и загушљиво. Изгореле цигарете су учиниле своје. Оголеле гране дрвореда, на тротоару Šy левара, љуља ветвар „северац". СиЈалица са улице приказује ту игру, као титрај сенке на замагљеним прозорима сале. Једиан идила у овој радној атмосфери. „Ноле“, какви су то толики дијаграми? каже Чалија Ви хидротехничари провешћете читав живот, цртајући неке дијаграме и срачунавајући разне коефицијенге. Не видиш ти одговара му *Ноле“ кроз смех, схватајући шаду да ту има поезије, роман*ике... Има студената, који у овој сали, екоро свакодневно раде читав дан к вече. То су „домаћипи“. Још поctoje повремени посетиоци и „гоons". Са разних су година и огсека, али им то не смета да буду ДОври другови. Ти ћеш „Љубоја", завршити IС*удије на лустеру. Примећује

му „Исак“, зато што, док учи, мало необично седи. Измењао си све могуће позе... Напоран и дут рад тражи паузе. Н»их студенти користе за разговор, шалу. У извесном смислу то им је забава, провод. Мишо правда се Милош ја оне бруцошкиње. Знаш, правда се Милош ја њој помажем да савлада неке предмете... Немој ти, под изговором помоћи млађој колегиницп, да почнеш да јој се удвараш. Јеси ли видео шта је Чалија брадио? Стално је са Миром!? То и некако. Синоћ и „Зеља“ умало да остане без девојке. Неко отвара врата. Улази Буда. Где си ти младожења? каже Јовичиђ, честитајући му же-

нидбу. Бујем да си узео неки цвет младости. Нема те двадесет дана, па сам се уплашио да ниси испустио своју племниту душу... Резултати рада су добри. Студен ти одмичу у раду задатака из: Челичних елемената и мостова, Бетона, Основа хидротехнике, Камених и дрвених мостова, Статике, Пројектовања железница и друго. И нашале се понекад и проговоре коју. На крају, и то је једна од одлика наших људи. Осветлење се угаси. Сигнал за напуштање зграде. Двадесет три часа. Скоро у поноћ, растају се студенти пред зградом Школе, завршавајући живу расправу. радити као и данас.

Живомир ПРЕДОЈЕВИЋ

Обавештење

У уторак 30 децембра 1952 године у сали Народних хероја студенти Природно-математичког факултета основали су своју дружипу Фсријалиог савеза Југославије. На оснивачкој скупштини после поднетог реферата о карактеру и суштини ове организацијс развила се ди скусија. Поставл>ена су питања. Присуствовали су и професори који су узели учешћа у дискусији. Они су пре рата бпли чла нози Феријалног савеза. На кра ју је изабрано руководство од једанаест претстапника група у које је ушао и професор Анђелић. ЈЕДАН ИНТЕРЕСАНТАН ПРЕДМЕТ

Од почетка овог семестра на Грађевинском факултету из факултативног ггредмета Општег образовања, до сада су били ови предавачи и теме: др. Светомир Ристић, професор Више педагошке школе са пре давањем „Логичне основе природних наука“; Божидар Томић, професор Архитектонског факултета са темом „Историја архитектуре и грађевинарства“; Мирко Перовић, доцент Економског факултета „Марк систичко материјалистичко схватање развитка друштва као природно - историског процеса“; Сганислав Бајић, професор Академије за позоришну уметност „Поотанак и развој позоришта“; др Милош Московл>евић, научни сарадник Орпске академије наука „Култура нашег књижевног језика“; др. Милутин Нешковић, професор Медицинске велике школе Проблематшса физиологије човека са нарочитим освртом на проблеме његове умне делатности”. Предавања су одржавана једанпут недељно. Неке теме су дате кроз два и три предавања. Дзе су пропраћене и пројекцијама. За овакав избор тема и ангажовање предавача студенти дугују наставничком савету факултета захвалност и признање. Они су то изражавалн снажним аплаузом после сваког предавања. Било је то нор-

мално, јер су сви предавачи остављали изванредан утисак. Слушаоци су имали прилике да сазнају масу интересантних ствари, за које су тек нешто знали, или никада нису ни чули. У згодно а за кратко време чути овакве ствари збиља је добит. Они који су пропустили ова предавања, могу само да жале. Колико су она била добра потврђује и чињеница да су на ших долазили и наставници и студенти других факултета. —Ми смо желели каже професор инжењер Тројановић, члан одбора за Опште образовање да студентима до ведемо најбоље предаваче. То је разумљиво, Јер су студенти најјачи аудиторијум. Теме смо бирали тако да слушаоци буду упознати са стварима које се предају на другим факултети* ма. Инжењер који данас излази са овог факултета мора бити потенцијално оспособљенда сем у својој струци, активно учествује и у читавом друштвеком животу. За идући семестар прича лектор Ракић, донећемо план за идућем састанку одбора, када ћемо сумирати досадашње резултате рада. Наставићемо са разноврсним и зашшљивјш темама. Надгмо се да ће интересовање код студената бити још веће... Ж. П.

На првим маргинама „Видика"

На уводном простору, испод ук.усног руменог заглавља овог новог књижевнот гласника мла дих, записане су искрене и подетне речи „Некада су дневници, свеске и нотеси тесни. Мисли набујају као потоци и траже одушке. Ми мислимо да he тај одзплак да буде наш лист и у ту сврху га покрећемо.“ Међутим, прва свеска овог листа младих људи добре воље вије нашла најбоље одушке и најверније тбкове. Требаће доста напора и стрпљеша да „Видици“ остваре своју намеру и постану десна рука студената и студенткиња почетника, есејиста, новелиста итд. Д<sцуше, уредника има доста и прилога такође, али има ствари које треба дуже држати у свескама и месити у нотесима. Поетски прилози су просечни израз сног супарништва између бујице осећања и хипногичних утицаја. Владета Вуковић опрашта се са детињством ритуално у ставу многих песника, његових вршњака. Цзковић растеже своја осећања између описа неба и земље, а Мијовић појачава естетске вредности смеха до границе футуризма (Шершењевић „насмејте се о, смејачи"). Само Мирослав Антић са својим пркосним и бирошким лиризмом претставља пескички кладенац хојим се можемо напајати. Иако му је израз сиров, ттрипрост и распусан, у његовом одломку циклуса или поеме „Рождество твоје“ наилазимо на зреле песничке домете.

„Упамтите, мали људи: никад неће доћи мена догод снага чека руку да оздрави, да зарастс." Додеовска романтика је овог пута провалила и угрозила таленат В. Филиповића, лишавајући га бистрине тумачења и савременог коефициента. Међу есејима и приказима истиче се анализа Кулунџићеве драме „Човек је добар“, коју је са неоспорном ерудицијом и пажљивошћу раставио Петар Џаџић. Са доста укуса, зреле намере и близине читаоцу писани су позоришни портрети из „Насловне стране“. Масивни простор заузео је есеј Николе Милошевића који је рађен пара-

лелно са Крлежиним рефератом, а који, иако је дискутован на Филозофском факултету, отвара могућности за новије и озбшвније разговоре. Једна примедба на маргииама првог броја неће бити на одмет а намеће се не као поука, већ као израз једног дужег ста ња. „Видици“ не смеју да буду видокруг и залетипгге само сту дената (и студенткиња наравно!) кшижевности. Богатство пасивних зггисака нашег поратног поколења и књижевна откровења у напону спонтаног суочавања са животом — то су развојне степенице свих студената талената познатих, мало познатих или непознатих, наших другова и наших израза.

Милосав МИРКОВИЋ

ОБАВЕШТЕЊЕ

Редакција листа „Видици“ обавештава своје читаоце да ће се јавна дискусија о првом бро ју одржати у уторак у 19 часова У просторијама Друштвеног клуба Филозофског факултета (улица ЗмаЈа од Ноћаја бр. IV).

БИБЛИОГРАФИЈА

„НАУЧНА КН»ИГА“ издавачко предузеће НР Србије, Бсоград, Кн. Михаилова 40, I\r спрат, издала је следеће уџбенике из области МЕДИЦИИЕ II ФАРМАЦИЈЕ динара с. Металников: Борба против смрги 162. Др Синиша Радојевић: Систематска и топографска анатомија Грудни кош 254. Др Синиша Радојевић: Систематска и топографска анатомија Рука 320. Др Драг. К. Јовановић: Елсментарна физика 420. Др Светислав Барјактаровић: Акушерство, први део 166. Др Светислав Барјактаровић: Акушерство, други део 279. др Светислав Барјактаровић; Акушерство, трећи део зпо. Др Бранко Шљивић; Атлас централног живчаног система 308. Др Бранко Шљивић: Аватомија централког Јкивчаног счстема 112. Др Бранко Шљивић: Систематска и топографска ана-

томија Абдоиен и карлица 540. Др К. Шаховић и Д. Тихомиров: Атлас патолошке хистологије 352. Др Синиша Радо Јевић; Анатомски практикум Нога 59. Др Ђорђе Софреновић: Алкалоиди саставни део биохемије 33. ДР Александар Дамански: Броматологија, први део 465. Др Алексацдар Дамански; Броматологија, други део 358. Др Александар Костић: Основи нормалне хистологије 432. др Александар Ђорђевић: Бактериологија 50. Др Јован Туцаков: Вежбе из фармакогнозије 185. др Владимир Вујић; Encephalitis larvaca 155.др Немаша Барјактаровић: Епидермомикозе 20. Др Антић Борић: Клиничко лабораториски практикум 210. Др Стеван Јаковљевић: Оп\ шта ботаника 130. Цр Божидар Ииколић; Осноbii физиологије 200. Др М. Младеновић; Фармацеутска хемија 121. Др Урош Ружичкћ: Исхрана одојчета 45.

Појава и развитак социјалистичких елемената у свету

Дискусија на Технолошком факултету

Изглед сале у коме је доминирала огромна табла исписана неразумљивим формулаиа најчудноватијих комбинација слова и бројева и још чуднијих имена на латинском, што je све заједно, нама лаицима, још дубље сакривало тајну хемиског света, па онда оно предубеђење о техничарима свих граиа, да су незаиктересовани за све остало шхо нису њихови прорачуни, цртежи и ошцги, па број, који, чини се, ни на једном састанку, који је посвећен овако озбиљном питању, није био тако мали, све је то врло убедљиво обећавало, да ће бити сасвим обично и помало досадно седети ту, међу тим непознатим људима, чији су мозпови пуни формула и схема... Колико Јс заблуда у томе! Одједанпут су нестале све индициЈе које су бшие опека мојим предубеђењима о тим људима. Срушиле су се све баријере' које су делиле ове људе од осталих и Ја сам чула и видела само људе. људе слободних мисли и схватања, без схема и рецепата, коЈе су њих, те своЈе мисли, смело износили, борили се да их докажу, да убеде друге у неправилност њихових и да се и сами убеде у нешто што им Је било далеко, нестварно, непоЈмљиво. Ова интересантна тема анализирана Је у реферату друга Бранка Рибарића врло смишљено и документовано, низом поЈава на данашњој етапи развитка поризводних снага у св.ету. Одбацивши познату Стаљинову тезу да Је данашањи свеТ подељен на блокове, социЈалистички и капиталистички као апсолутно неприхватљиву и до апсурда неосновану, референт Је у своЈим излагањима пошао од поставке, да се данас снаге социЈализма налазе заЈедно, односно, насупрот снага реакциЈе у свакој земљи у свету, била оно високо развијена капиталистичка земл>а или неразвиЈена, колони Јална и полуколониЈалдш и да ове две силе делуЈу као противтеже Једна другој, односно делују у два супротна правца. Једна земљу и производне снаге као буЈна матица вуче напред, к прогресу, а друга задржава, кочи и обезглављено их вуче' путем регреса. Koja Је од ових компонената друштвеног система Једне земље у овом тренутку доминантна, зависи у првом реду од степена развитка производних снага у тоЈ земљи и од околности у коЈима се одвија борба за осваЈање позиција социЈализма, коЈу води радничка класа са снагама конзерватпзма и реакциЈе. ДемантуЈући тврдњу еовЈепских ревизиониста да Је апсурдно говорити о развитку социЈализма у ЈедноЈ земљи, док радничка класа не освоЈи власт, док не створи политичку базу за развитак социјалистичких, економских и друштвених односа, рефереит Је низом примера из савременог друштвеног развитка у свету, потврдко своЈу мисао, да то данас, не само да ниЈе могуће, иего Је остварено и остваруЈе се у многим земљама. У многим се земљама, дакле, ствара економека база на којоЈ ће се изградити кроз разне форме, негде рсволуциЈом а негде мирним урастањем државног капитализма у социЈализам (све зависи од услова борбе и развитка производних снага) политичка надградња. У сталиој борби између два света, капиталистичког и социЈалистичког, коЈи постоЈе у свакој земљи, рађају се плодови који he свету донети Један бољи живот, социЈализам, вечиту наду и идеал оних коЈи су патили. У свакој зсмљи ти плодови различито ничу, различито се развиЈаЈу и победа he се у свакоЈ на различите начине постићи. Капитализам Је сраман краЈ Једне тегобне прошлости човечанства, коЈи he социЈализмом почети своЈу праву историЈу. Између мкого флагрантних примера, коЈим референт потврђуЈе своЈ став да су многе мере које се данас, из било коЈих разлога предузимају у капи талистичком систему, у суштини социјалистичке, истичу се нарочито два. Први пример су социЈална давања, у виду пензиЈа, разних осигурања и помоћи, затим права на обавезне лекарске прегледе, права на интервенциЈу синдиката и др.; све то што Је данас извојевано у многим капиталистичким системима претставља израз старања друштва за Јединку, која Је том истом друштву од користи, или коЈа Је била од користи, а данас то услед болести или старости, више ниЈе. Па зар ово ниЈе Једно од начела социЈализма и оодијалистичких односа у друштву? Дакле, ове жере су у суштини социЈалистичке, без обзира, где су никле и коЈим путеи су извоЈеване. Други пример Је претварање првобитне капиталистичке акумулациЈе у државно капиталистички систвм, опорезивање приватног капитала у високим процентима, м замењивање анархистичке производњс и расподеле коЈа изазива кризе и потресе у економици, планском, где се расподела обавља, готово се строго придржаваЈући начела; свакоме према заслузи што Је, као што Је познато, типично за социјализам Референт даље износи свој закључак, да се све земље у коЈима ничу клице социЈализма могу поДСлити у две групе: прву сачињавају високо разви Јене земље са државно капиталистичким системом, а другу колонијалне и заостале земље у коЈима су производне снаге још недовољно развијене. Типичан пример за прву групу Је Енглеска. ЕлеМенти социЈализма почели су у њоЈ да ничу Још у време иаЈвећих криза између Првог и Другог светеког рата изазваних анархистичком производњом. Почетак наоружања за Други светски рат, спасао Је беде милионе дотле иезапослених радника, извукао капиталисте из кризе и истовремено обележио почетак преласка на планску производњу. Радници су тада штраЈковима извоЈевали многа права. Тредунионистички синдикати били су место за извоЈевање екопомских права а лабуристичка партиЈа, била Је политичка организациЈа радника. Радници су у индустриским центрима били носиоци политичке активности, и у градским саветима где су се решавала битна питања жнвота становништва, иодили су и воде огорчену борбу против конзервативаца коЈи на разне начине покушаваЈу да онемогуће Јавну коитролу и учешће грађана у управљању. „Национализација, огромни порези на приход, наЈвећа штедња, планска производња и потрошња целокупно скретање у правцу јачања државног капитализма, у чиЈем крилу Је већ израстао Један писок степен демократизациЈе живота, тЈ. опште

учешће грађана у управљању а посебно раднмка... довољно јасно говори о томе колико су елементи социјализма снажни па може се рећи и доминирајући у Енглеској.“ Анализирајући данашњу ситуадију не само у Енглеској него и у осталим земљама државно-капиталистичког система, референт долази до закључка да ће социјализам бити тамо остварен и без револуције, самим нужним развоЈем производних снага. Ако Је у датим историским условима, када је једна земља бременита противуречностима, које захтевају револуциЈу (као што Је то било у годинама ЈЈ интернационале, када Је опортунизмом вођа и захтевима за парламентарним формама борбе и компромисом са буржоазијом пропуштена при лика) негирање те револуциЈе и неориЈентисааа радних маса у смислу свргаваша буржоазије путем насиља издајство према пролетаријату и социјализму, данас би исто тако скроз погрешне И немарксистичка била тврдња да би у овим условжма наглог пораста производних снага и сталног ш>дизања животног стандарда, требало ићи измваи постојећег поретка путем револуције. Шаблон за освајање власти не мсже пружити ни Једна земља. А пример СССР-а показуЈе да остварење социЈализма није осигурано, чак и опла, када радничка класа прво узме власт. Колони Јалне земље имаће вероватно сасвим друге путеве у социЈализам, највероватније Је, да је то пут оружаног сукоба, у коме he вековима обесправљене' масе колони Јалних земаља да се обрачунаЈу а данас се већ у многим земљама и оврачунаваЈу и са своЈим колонизаторима и са ционалном буржоазијсм. У врло жучноЈ дискусиЈи спор се водио углавном око два проблема: прво, да ли су елементи о коЈима се говорило у реферату, заиста социЈалистички и друго, у коЈим земљама може доћи rrpe до социЈализма. и у Једном и у другом питању, мишљеша су била строго подељена. Један број дискутаната заступао Је став референта да елементи социјализма у свакоЈ землкг нагло расту, док су други оспоравали таЈ став углавном овим аргументима: не може’ бити говора о социјализму на унутарњем плану, ако радници тих земаља подржаваЈу империЈалистичку политику своЈих влада у односу на мадс земље; то само сведочи да Је свест радних маса Још на ниском ступњу, а без високо развијене свести, као идеЈне претпоставке социЈализма, до њрговог остварења ке може доћи. Све оно што у овом тренутку предузима капитализам, и што привидно аодиже стандард живота широких слоЈева, значи само инЈекциЈу за продужавање шеговог сопственог живота. Рефорент Је упорно насто Јао да на ове аргументе одговори своЈим, коЈи су ишли за тим да докажу да се не моме очекивати социјализам само тамо где Је беда, да сошгЈализам продире нужношћу историског раззитка, да свест само убрзава (као што може и да га кочи) и да су производне снаге главни чинилац у том процссу. Све мере коЈе предузима капитализам, само подривају и лабаве шегов терен, и да мере које су једанпут извојеване, остаЈу вечито, док се системи мењају. Друго питање које Је нарочнто заоштрилО дискусију, а коЈе Је у својој суштини само саставни део првога, Јесте питање у којим земљама ће пре доћи до остварења социЈализма. Прнсталице негативног одговора на питање да ли се може говорити о ницашу елемената социЈализма у капитализму логично су се ставиле на страну оних, који су заступали мишљење да he се социјализам пре остварити у заосталим, колониЈалним и полуколонијалншк земљама, Јер неповољни услови економског и политичког живота диктују тим народима борбу не само за слободу него и за социЈалне реформе. А то Је оно што развиЈа свест. Противтежа овоЈ струЈи, била Је она, коЈа Је заступала мишљеше да he се социјализам најбрже остварпти тамо, где постоЈи матери Јална база за социЈализам, тЈ. у земљама које имаЈу високо развкЈене производне снаге. НиЈе довољно само освоЈити власт, Јер социЈализам претпоставља економско благостање народа, а тамо где га ниЈе, мора се стварати. То може странпутицом да одведе вође у заосталим земљама као што Је то случај са вођама у Совјетском Савезу, где Је кастинско самодржавље и изрођавање тековина револуције у државно капиталистичку тиранију најокрутнијег облика, дошло у моменту када Је у интересу економског благостања народа требало повредити гтривилегије касте. НаЈ еминентниЈ и дискутант Је био Бранко Јовановиђ. Он је своЈим промишљеним анализама дао свој одговор на оба питања која су разгорела ватру речи на овом састанку. По шеговом мцшљењу разлике у појави и развитку елемената социјализма у поЈединим земљама треба тумачити узроцима коЈи их изазива Ју. У колониЈалним земљама, у ИндиЈм напр., узрок Је свеопшта беда друштва, низак ступањ развитка материјалних снага. То све захтева огорчену борбу за освајање власти радног народа, која he земљу хитрим ходом да поведе напред. Шта Је узрок социјалним реформама у државно-капиталистичким земљама, у ЕнглескоЈ на пример? Тамо ce жују у монополе, анархистичку производњу замењуЈу планском и делуЈу као национална група на светском тржишту, Значи сада у име капитализма иступа Енглеска као држава, као нациЈа, ада би тако могла да иступа на међународном плану, ова мора да ангажује радне' ггасе, коЈе тада траже за себе извесна права и уступке од те исте државе. То што радне масе у том процесу извојују а вдто има социЈалистичку суштину не може се ушсштити него може само даље да расте u да јача, Лешин је говорио „у крилу растућег империјализма рађаЈу се клице социЈализма". Па зар нисмо ми живи сведсци ових пророчких речи Лењина? Сасвим друго Је питање кроз коЈе he фазе проћм развитак социЈализма док се не оствари онаЈ испшски социјализам, као што Је Југословенски, у жхш радне масе неће само мислити о свом безбрижаов и обезбеђеном животу, него и о милионима другчх људи, који се данас експлоатишу у колотгијама.

Зорица ТУЦАКОШПк

Број 1

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3