Student

Посета турске студентске делегације

(Ricnau еа прае стрвне) лали претсвдшвв: и свкрета ДК Hbj другоаи Милијан Не оричић и МилоЈко Друловиl претседешк и секретар ЦО СС другови Миаса Трипало и Ми ma Нихолић, затим секретад турасе амбвсаде у БеоградЈ већи број члаиова Грвдсасог к< иитета Народне омладине Ве еграда и Универзитетсхог одбора Савезе студената хао ј друти гости. Туроси студентЈ су увече у Народаом позоришту слушали оперу „Кариен” Турке је посевно интересовас зкивот и рад наших студената, Они су посетили одмаралиштс „Радојха Лакић” на Авали, Сгудеитску полЈПСлииит:у, друштвеки хлуб ТВШ-а, неколико кабинета на Природно-математичхом фахултету, а били су примљени и код ректора Универзигета др. Вузоиће Мићовића. У петах пооодне турска делегација у пратши гтретседника Централног одбора Савеза сту дената Југославије друта Михе Трипала отпутовала је ави<хном у Загреб, одахле he после краћет боравка поћи за Зенсицу и Capajeso да би сг лоново вратила у Веоград, где ће се са вашим претставниггима водити разговори о неким хонкретним питањима сарадМге студената три балканске земље, као балкансзш фестивал, балханска турнеја итд. Ова посета турске делегације нзсумњиво претставља знатап корак ка успешнијој са радљи турске студентске федерације и Савеза студената Југославије, али нам показуje ина једну друту важну ствар, Ради се о овомо. Ham уредник који се налазно у пратњи ове делегације стекао је утисак да турски гријатељи мало знају о нама, да нису раније информисани о најосновнијим елементима новога у Југославији. Згто мислимо дг би шира међусобна размена информација штампе и чешће посете и размене студената знатно дохтринеле да више сламо једни о другима, а то би опет са своје стране омогућило још ч&ршћу и плоднију сарадн»у чија су гарантија и савезнички односи трију балкан-

В. МИЋОВИЋ

Кратке вести

МИЛАДИН ШАКИЂ ОТПУТОВАО У ЛУКСЕМБУРГ Представник Савеза студената Југославије друг Миладин Шахић от путовао Је на састалак Извршвог одбора Међупародне студентске саортске федерадиЈе коЈи се одржава у Луксемрургу. Југословенски делепат Шакић предложиће да се зимскс студент схе соортске игре идуће године одрже у Југославији. ЈУГОСЛОВЕНСКА СТУДЕНТСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ОДЛАЗИ У СОЛУН Ових дана отпутоваће за Солун делегадија СС ЈугославиЈе која he присуствовати састалку лретставннка студентсхих оргализациЈа Турсхе, Грчке и ЈугослллиЈе. Југословешску делегациЈу сдчвњавају другови Миша Николић п Перо Ивачлћ. Ва састанжу у Солулу претставшгци студената три балканске земље разговараће о организациЈи балкаигког фгстивала и Другим Јттал-чча међусобне слрадле. М.

Утисци са семинара у Аустрији

МУДРОВМУДРОВАЊЕ У ЗАМКУ СЕНТ МАРТИН

Т«мо, где Алпе ттрелазе у Памоноку НизиЈу на малом брдшпцу, у непосредноЈ близиии Граца уздиже се замах кога су. бар како пише на плочици т ia улазу, четири пута палиле разне аоЈоке. Сад бк се могло рећи да Је то хотел или санаторијум. Кад еам ститао eeh се била уселила Једна нова бело-црно-жута група људи хоја he рмсправљлти о ства рима које су далеко прелазиле оквире земл>е коЈој замак припада. Води се завршна дебата о слободи образовања. Референти износо ста&е у поједимим земл>амаучеоницам« семинара. Праи је добио реч ПЈер са Мадагаскара. Ми немамо шта да бирамо; да ли хоћемо да се васшггавамо у ODoaie или ономе духу, Јер моји оународкици немају уоппгге школа ка свом матерњем језику а француске школе призмЈу само огреничени број. Дебата Је после овога скренула ха сасвнм лруги холосех. Распоав

љало се како постићи да се noдигне гшсменост у свету, да се пружи образоваше и култура сшш људима света. УЈедињене вациЈе су прокламовале те слоСод« али колони Јални администратори за то су глуви. Бленора из Јужме Афри ке том прилхком ни]е ништа рекли, Јер je рвније изЈааила' да се слаже оа Маланом. ФРАНКОВЕ МИСЛИ Дебата о слободи исповедаи>а рзличитих вера. Почињу овај пут Египћани. Кажу: да до доласка Нагиба на власт тога у Египту нкЈе било. Нагиб међу својим првим мерама кОЈе је спровео уаео је равноправност свих религи Ја. И Једног дана он се поЈааио као обичми посетнлац у ЈевреЈскоЈ синагоги. Неколицину интересујв то питање у ШпаниЈи. шпањолвц Хо

се збуњено одговара да код њих има само католика а протестантске дркве и не посто Је. Католичка вера Је државна релкгија и верска настава дозвољена Је само у католинком духу. Хосе је Орзо завршио своја излагања. И ХАСнијв често је ћутво кад се деватирало о бкло каквим слободама. tta Једно дкректно аиташе ко Је му је упутио професор Тасони штв он ммсли о демократији у Шпанији он Је ево ово одговорио: Шпански сељак не имтересуЈ« се политикое*. Он мисли само на своју кућу и на своју земљу. Ако би му је и дали ом Је не вм знао употреСиги. То ©и за њега гтрс Оио терет него корист. Власт се њега не тиче. ПОЛИТИЧКИ ДУБЛ На семинару била Је Једна чудна тема „Религија као средство за бољв разумевање неђу народима."

■ Уводио предавање држао Је др! нац-презвитеријански пастор. По' слв његовог предаввња које Је ’ било врло апстрактно прешло се на уобичајену девату. Његов, за наше појмове, зешмас црнац Шобо хз НхгериЈе, студент правв тражм примере из свдАшњости или И9 прошлости. За реч се Јавила девоЈка из Да«ске-»квекерка" и каже да Је п>еш оргапизациЈа послала у РуспЈу 194» године Једну делвгециЈу у цкљу упознавала зблкжавања и сшњеиа затегнутоогк. Шобо-у то нкЈе дооољво, ТРв жи Још прииера в успут поставља дсвоЈцк пмтам да ди Је та делегациЈа постгла какав успек. девоЈка ћутм * иаиоом се велвавв броЈ npi—epa коЈв говоре обриуто. Диекусија екреће опет ва реалвмЈу базу. Шобо поставља друго тешко питање предавачу. Желео би дв змв вахае Је ctas протестаатсхизс довеородачккх гцжв it према огоору иротав коловиЈадизмд. Пре

х давач не даје нихакав конкретан г * одговор. И после питања да ли му ' је познато да су хришћанске доr мородачке дркве псттомагале от- nop sио је присилен да одгопори * кратко: не. * f ' СУКОБИ ОКО МАРКСМЗМА > ш За дебату о ирилогу реиолуционарних теорија шшретку чоае. чанства припремали СМО се ДШ из, несемо наша искустаа у примени , маркеизма у прахсм. Девата Је , прилично ватрено почела. Један l Италијан, изјавл>ујући, да као ли, берал никако не може да схвати , напредак без приватне иницијзтиве: »Није истина да сваки капиталжта пљачка раднмка". Ово Је довело до експлозије. Француз Пол * објашњава му надугачко и нашм-1 роко Марксову теориЈу вишка вред ности. Његов землак Кле говори му опет да целокупни развитак друштва водм социјализму; ИндонезиЈац ЋаЈа, да Је иемогуће да земље Југоисточнв Азије које прет стввљаЈу неразвиЈену територИЈУ евета узму либералистмчку привре ду хао систем, јер то би значило колонијализам у другом облику. Египћанин додаЈе Да су само социјалксти у стању да пруже апарат м еистем који ће се бркнути о потребама народа и подиКи зеиљу у брзом темпу и ств Орити благостање. Егиттћанм добро змају шта значи корумпирани апарат у земљк. Ми Југословени нихако имсмо могли да дођемо до речи и тамав се спремамо да кажемо своЈв мишљење кад наш предговорви* Кзложи стаа који Ј« врло сличав нашем. најзад, на крају кад су ое сви исцрплм ми сшо добнлм мо гућноот да ва овој последњоЈ те* ми на семинару дајемо завршну реч. Иахо нам је преостало свега двадесет мннута до краЈа дебате ми сио говормлм преко пола сата, о нашој револуцији, планскоЈ гтривреди, радиичКин саветима. За вршили смо тиме да и ход вас постоЈи иницијатива поЈединаца и колехтива за папредак целе зајед- | шше. Вероватно да католичхи свештеник којм Је управмо ошш замхом ниЈе ш оањао какве he ee кебате водиги у оаој тахо рећи ње говоЈ хући. Док се ОИ у Једаом Kpajgr мирмо >ie одмкрао дотле ее у другом креЈу мудровало о томе да лм јв мврксмзам религија или не, да ли има краЈа и початка света или не, да дм je Армстотелова формална ло гиха јсдима или мма Још коЈа. с. п.

ЗАМАК У КОМЕ ЈЕ ОДРЖАН СЕМИНАР

Међународне студентске организације

ШТА ЈЕ ИАЕСТЕ ?

Међународна организација: размену студената за те: нкчку праксу (ИАЕСП основана је 1948 године. У њ< је учлањеао 14 европских земг ља, затим Канада, Израел САД, а има изгледа да јој у ск рој будућности гсриступе неке г зиске земље. Југославија јој ; приступила пре две године, шп је одобрио Први конгрос Саш за студената Југославије на св ме заседању у Загребу март 1952 године. Према статуту ова организа ција је чисто стручног каракте ра и задатак јој је „размена ст деката, институција за више о бразовање који желе да добиј; техничко искуство у иностран ству у најширем смислу а у ве зк са њиховим студијама". Ова ква пракса у већини случајевЈ користи студенту, јер се упо зНоје са организацијом рада « гехнолошким процесом предузећа и пружа му могућност да усаврши своје знање и унотпуш практично искуство. Све је ов< сд користи и за будуће преду* зеће у коме he студент радит* по завршетку студија. УчествуЈе Година школа и фжкултета 1949 73 1953 241 Такође је све већи и број инЈустриских предузећа свих гра *а, полк>привредних добара и »ксплоатација шума, огледних гганица, лабораторија за хемиу и физику, инстктута разних »рста, хидро и термоенергет■ких система, грађевинских пре (узећа, рудника угља и метал-Iих руда и топионица итд. који чествују у размени и својом по к)ћи, без које се опстанак ове граксе не би могао ни замислии, омогућују све ширу и успеЈнију размену. Разне државне устаиове потомажу и олакшавају ову стуентску размену. (Материјална

ш Сваке године у Јануару одр z ~ жава ое годишња конференци j? ја организације у седишту од _ бора једне од звмаља члзницј и Тако ће се следећа конферен 0 цијг одржати у Шгокхолму t _ за њу је већ делегиран и прет е ставиик Југословенског одборЈ . 0 Ту се поред жжуства о рад претходне годиве врши п раз 0 мена понуда за обављање прак а се у наредној години. Два ме сеца пре почетка одржавањ. _ конференције. Нациовални од _ бори ИАЕСТЕа међусобио изме у њују оквиЈже плаиове за разм< _ ну који обухватају број и врсг јг тражених места, а на основ: . жеља самих студената и оста . лих обостраних могућности. ■ Размена се стално повећава 1 таво да Је 1948 године износил* • 920, а 1953 године 3783 студенаi та и изгледа, према тенденциј ама последњих година да he ускоро достићи један плафои окс j кога ће да осцилира. У сталнои . Je порасту к броЈ ппоола к фаt култета, струка итд., пгго се ш ди из следеће табеле: Број ВроЈ звшла струка 10 18 17 27 помоћ, бесплатне визе, попуст на железницама и бродовима, ооцијзлно оситураље у случаЈу не среће на раду итд.)

G. ПОПОВИЋ

Демократичнији начин Избор за иностранство путем конкурса

Захваљујући ИАЕСТВ-у стру чна пракса студената технике у иностранству добија све шире размере. Сада улазимо у трећу годину рада преко тв оргавхза« ције и слободно се може констатовати да су у овом периоду постигнути лепи резултатм.

у Међутим, од самог почетка у размене вајделикатније, а истое времено и најважније питање. у је био избор студената који he . отићи у иностранство. Треба од. мах рећи да ово није досад ре. шавано на вајсретнији начин. f Неко је духовито и прилцчно тачно приметио: „Прве године, студенти који је требало да иду у инострааство одређивани су скоро конспиративно у уским крутовима око комитета, друге године су у комитетима прављени спискови, па се онда о тим списковима мање или више формално дискутовало на саставцима, а сада су расписани конкурси који обећавају најбоље“. Тачно Је да је било прилично недостатака у досадашњем начину избора студената, да је би , ло појава да су са појединих j факултета одлазили само чла, нови СКЈ, да су са неких факултета одлазили неки руководиоци па и нек идруги који нису имали ни довољно стручнпх квалификација нити су зиали (бар мало) језик. Међутим, тачно је и то да се доскора о свим , овим појавама дискутовало у кулоарима, да се оне нису из- * носиле на шире састанке. Сада < је та „завера ћутања" прекину- ] та, о овоме је дискутовано на , конференцији Савеза комуни ста Универзитета, па и другдв. ; Расписани су конкурси. На

н»има могу да учесгвују сви студеати који за то имају услова. I, Фебруара месеца извршиће се испити из језика за кандидате који су конкурисали. Ту he б.Ј ти одбијеи известан број студената, међутим није још најјасније како ће се између оних који остану извршити избор и ко he га извршити. Можда би било добро да и ту на крају одлуче удружеша и секције Савеза студената. И још нешто. Можда би било добро продискутовати о начину избора студената других факултега за разне семинаре, радне акције итд. Не би ли и ту систвм конкурса био најцелисходнији? rr

Код доношења нове саобраћајне тарифе Не смеју се пренебрећи обавезе и потребе студената

(Наставвк са прае страи«) захтевали да се • саобраћајни проблем Студентског града третира одвојено и засебно. од схлопа београдског саобраћаја. „Ми се налазимо у потпуној зовисности од превозних средствва, због велике удаљености, и не можемо дозволити да нам с« новом тарифом ограничава слушале гтредавања и нормална исхрана, јер смо већином претплаћени на ресторан у Студент ском граду, па се морамо враћати у подне на рЈгчак, а попод ие ватраг у Београд на вежбе. Стручтги квалитет наших студија зависи од мсхода ових

Ванредна конференција на Новом Београду

тарифних мера. Свако повишен>е caoopahaj не тарифе, значило би снижеле животног стандарда студената. То је врло лако доказати ако се сума за месечну карту одузме од суме дечјег додатка. Ако нам поскупите карте, ми ћемо се довијати на друти иачин... Ми морамо посматрати цене Градског саобраћаја кроз своје џепове, За сваасу је осуду, да се по јединачни случајеви некахвог „такмичен»а у возању** уопштавају и пригшсују свим студентима Београда. —• Пооебио месго заузима ме-

ђусовни однос саовраћаЈног особља и студената, које је испод сваке критике на линији 36 и може се поправити оаио узајашшм културнијим понашањем. Повик из сале: „Повећајте број кола! Нека аутобуси ве крећу полупразни са станица па he се однос поправитм"! На крају су студенти Новог Београда ставили једнодушно предлог ГСП-у да на линији Зв задржи стари систем повластица, због специфичног положаја у коме се налази Студентски

Град. М. МГБАНОВ

Кроѕ страну студентску штампу

ateneo 1 ,1 децембар Торино V рубрици Универзитетскм поен а грач између осталог пишв: Ево ме. Пошто ме Је цела р«. i дакција натерала ва рад, морац > победити своју традкционалну д*. њост и сести за писаћу машину, д* бих вас обавестио о последњиц пријатним догађајкмв, na иахар [ и увредио некога. То чиммм теа толико да бих се мало вежбао у писању. На шта дакле треба скр«. нути пажњу? На оае крваае дав«. Ако почиемо са инострансгмом мо> 1 рамо да се сетимо ПРОЛИВАН.А KPBN У ЛАТКН. СКОМ КВАРТУ Јер Је био убијеи Једам еа Умиверзитета од особе коЈа му Је вши више него колегиннца, коЈа ce сада налази иза решетака и одговара за злочин. Крв у Француекој, хрв у италији и то баш у Институту анатомском, нашега града, где УЗ ЗВУК ФЛАША по главама- среле Су ее групе старих студенатв... Флаше и roлобради бруцоши, који су долазнли у шхолу са то>рбама пуних фла ша, не да би се играли у церемонијалним баханалијака, већ да Ом се одупрли сада ввћ чувеним таласима гомиле хоји их чекају рри излазу. Изгледа да се по изласку са часова заттодело жестоко пееиичање флашама. Настало Је разбм* јање глава, утрликање попут сирена, брза интервекциЈа месних хирурга хоји се прилмчио узбудмшв. Јер требало Је прећи из теориЈе у гграксу**. арсигл* new%f %seevlc* »Студентски колвџ Су* Мукиг, сада се састоји само од Чвткра колибе, од дрвета и хартиЈ« коЈ« се налазе на густо иасел»еноЈ падини у Фусану. Некада Je то била лепа школа са импозантним жаменим зградама, подигкутим ма cociственом тврему о« 2500 акара. Али рат хоји Је почео пре три године, ове Је то измекио. Да би се ДОШло до колеџа иде се од последње или аутобусхе станице низ Једтгу иепоплочану улицу, дуж које се са обв стране протежу канали. Нешто да* ље је мали гтоток где домаћице перу хаљине. Чоовк несигурио кора* ча ттреко камења које ггретставља неке врсте гцжродни мост, пење ее на један брежуљак «а кове Јвдаа свеже обојена табла обЈављујв на је ту студентски колеџ Сук Муммг. Та се дашчара само по авличивн разликујв од бсзброј других склоништа која окружаваЈу поток м протежу се по целом таласастом | зеиљииггу у Фусану и иза њега. I Ови „тракобани" су гтребивалипгга Једног иилиона бегунаца у Фусану, а Сук Муинг има Још и ту срећу да се ггреко пута њага налази јодан мали парк коЈи окружуЈе je* дан резервоар за воду. Тиме Је бар опасност од ттожара смањена. Студвнти Сук Муикга су 400 иладих Корсанхи од 18—22 године. Оне свршаваЈу курсеве домаћинства по литичке економиЈе, фармације. књижевности (ентлеске и хореЈске) и уметности, а управа колеџа плаНгира да од њега што пре створа универзитет. Предавањ* с* Држ* у коЈшбама, а библиотека Је врло Тескобна. Ни у ЈеднрЈ просториЈк не можв да ce ложи. Но, упркос свих ових твшкоћа, Студенткиње колеџа Сук Мукнг храбро ггродужавају свој део ов* ште борбе за знањв и уопекаЈу ОР* том« и да се смеше". ;, r- •; ’ ■ ■ . « • ... \ iSitudent Mlrror „Шведски студентсхи савези з«* хтевају повећање износа спек в* дија са 940.000 круна на 4, 889.00» круна. Сада је изиос стипендиЈа коЈе држава сваке године даје Ј®* два довољан да омогући да дв» Д® три ггроцента ново уписаних сту* дената добију стипендиЈу од ДР* жаве. Студентски савези сматраЈУ да стштвндије треба да добију * е само изразито обдарени студсз ти * већ и просвчни ако из економс* s** 5 ** разлога не могу сами да створ« потребна средства за студирав’®' * „у вези са овогодашш»им стзгдевт* ским фестивалом Британског стУ" дентског савеза треба да се орг** чизује и такмичење студ« ггС ** штампе. Прву ваграду добиће он«Ј зтудентски часоггис, који незави* сно веће судија прогласи за вајбо* љи. При томе се неће оц«Н’ иваТ * nf a задржаЈ, стил и дотеривање. аз се узети у обзир м вррЈ ta, расхтрострањеност међУ ;ентима и висина субвекцнЈа- ал ** шра се да се овако такмичвњ® Г* ;еде сваке године."

2

ОВАВЕШТЕЊЕ РЕДАКЦИЈЕ СКРЕЋЕМО ПАЖЊУ ЧИТАОЦИМА ДА ЋЕ НОВОГОДИШЊИ БРОЈ НАШЕГ ЛИСТА ИЗАЋИ 29 ДЕЦЕМБРА НА 12 СТРАНА. ЦЕНА ВРОЈУ ПО ПРИМЕРКУ ИЗНОСИЋЕ 10 ДИЦАРА. РЕДАКЦИЈА %

КРОЗ СТУДЕНТСКИ сввд