Student
Са студентских галерија БЕОГРАДСКО ДРАМСКО: Злочин и казна
Све је дод ДосгоЈеноцЈг до те мре Tnfnmnrnimni. ве друштвеио, матермјаЈшо мхх псхлиткчки већ жкључгсво помхшпижи хоасаликовано да свк остали шггивм овмо доприиосе и служе као илучгграција псмхолошких китае'ЦЦфд к камплекса Аегових јучважл. Раскол>нихов достојеаски ооетллша дичваост. сирог.гааши ивтелектуалац хакав Је био и сам Достојеаскм, и поред свроггињ« у којој живи, v поред друштвених конфликта у коЈе Је захвал,ујуКи своме положаЈу сигурно долазио, бави се иокључиво питан.ем свог личнда. људског поноса и достојакства. да бм овби доказао да Је човек. рецкмо великзг човек, коЈи олободно рашолаже ие само својим размишљаљиЈц него и делима, Раскољнихов he noетшт убица, увређен у свом поносу, боље речено у психолошхом комплексу свог поноса, поражен у ономе што Је био он ***** р *сх<>љкикоB постаје нека врста мезохисте, он неодољиво жевв муче*ае и казну. А шта Је Раскољнихов Љу<sе Таднча? Неоспорно кного од основне концеициЈе, или, cse у границама концепдије Миае Деди Ка. I Дедићев Раскољников је фанта 1 Ста, човек који себе неопраа- 9 дано сматра за Наполеона и, бу ДУКи да ни Наполеон не 6и у- i радио шшгга без новаца, Рас- JS® хољкикон се решава на >-биство из користољубља. С др<уге стра з*3||в не Дод: ћев Раскољшгков, Мар- I меладов, Сон»а доследно су 9|ј изражени у конф.тикту као по- Ш нижени прсма ошгма који по- | низују. Али уколико би слабо- I сти драматизациЈе могле да до- ШЈ веду у питан»е стављаЈве Досто- gjL Š Јевског на репертоар Београд- рРјШј . / ског драмског позоришта, поку- * шај младог глумачког колек- ШВУ w тива, покушај :штерпретиран.а Достојевског може да буде поздрављен само са симпатијамз. 'S .“?*■ У‘ Али не само из ових разлога који 6и могли да буду схваКени као сентименталки. Претстави ДостоЈевског се, по мом ЈБУБА ТАДИЋ, дубоком уверењу, неолравдано у УЛОЗИ инсинумраЈу дилетантство и у- РАСКОЉНИКОВА меткичка незрелост колвхтива коЈи учествуЈе. Висока, исцрпљеиа, у дугачку жуту коеу обрасла фигура, ваиредно пронађена маска отупелости од бола и унутраипБих разднраља, говор немелодичан, искидан, са неприродном интонациЈом Љуба ТадиК као Раскољкиков Је Једзга од дичности коју he лублика позоришта на Црвеном крсту наЈ': Ауже носити у свКаљу. Истина, ТадиК Још није завршена глуЧичка физиономиЈа. На мсменте фрапантно уверљив, потресан, тахо да заједно са ДосгоЈевским нагони публику да се oceha као код зубара, Тадић претераним гестом, сувише гласном мнтонациЈом нли само за секунду неприкладнон масксхм сам руши илузиЈу коју Је веома вешто, брижљиво и упорио до тог треаупса градио. Када би био обичај да се па крају ове врсте иаписа даЈе општа оцена рекло би се да је претстава „Злочин и казна* исто толико храбар колико и успео покушај уколико се ово односи н. глумачхи ансамбл. Веома велики број епизедних улога (тако могле да се третираЈу све сем Раскољникова) захтевале су учвствоваље велижог Gpoja глумада, захваљуЈуКи чему ова претстава доказује симптоматичне квалитет« ансамбла: читааа пле Јада младих, талентованих иако Још неизграђених уметкика. И на крају, није ли баш младост та која увек покушава најтежеТ Није ли то кормсмо? и НиЈе ли то симпатично?
слободан СЕЛЕНИЋ
ЉУБА ТАДИЋ. У УЛОЗИ и У- РАСКОЉНИКОВА
Књижевни четвртак
двобој: Ситни реализам - уметност
ОСАМ дисжутаната се шескаест пута подизадо на вог* да му учешћа у пр«чишћавав.у ставова. Повод Је успело оастаа љси програм кљиженне всчсри. Ecej, приповетке, песме и то мо* дерне или не. ррло течна реченица М. ШиЈакоеића у студиЈи о Рилкеу киЈе нагоеештавала хиаахиу атмосферу диехусије. Шијаковкћ поседује РУ•пшерску вепгишу Д* примени зваа>е, али у тој примеви додазм до спутавања. У обимвој масм ком пиладиЈски ванредно датих п<вдаигп о фклозофичном у РилхеовоЈ лирици &ило Је есејистичког ритма, али не и жара. Шијаковић Је пронашао оСновне шгги у Ридкеoeoj поезиЈи. Изнео Је пред нас шлл ва тацни разновоЈне алемове песвикове мислм, али ниЈе покушао да обради нлхову pejfripOv. Њему као да Је свеједна хнто у Жилкеовом делу постоЈи мзухрштаност супротних расположевва. Коистатовао Је да у Рилкеа «ма свести о усамљености, обола и немоћи насупрот радости и свести о лепоти живота. Али Гшеђу те краЈље напетостм и прОтивне ЈоЈ релаксациЈе сли и оеећан>а, ШијаковиК ниЈе ткжушао да нађе везу. Иако Је са усрдно.лћу штоваоца разгртао у Ридкеозој поезиЈи пепео филозофиЈе Серена Кјеркегора. заснована противставовима, ШиЈаковић /и]* покушао Д® У поезиЈи и ми/ саи пескиковој изнађе вднос ме| *>У противставовима. Младе песме БартолиицЈв б*« l ® су пуне грлене звучности. ренесанске симетриЈе и наговештаја о поимаа»у ве баш разноврсиих а врло аппгпос песничхкх мотива (ћутзн»е, слобода, Р«ч, сенка). Иахо Је ■ ' саеиећц песник, Бу&ац, шжушао за поетским сликама закорачи у Уску.ту ддшу, мотао се по дугачдрулу од тролејбуса до зввзI *•* а* схрећућ« км у друмску »Фаницу m вашар оссћааа.
М. СтаноЈевкћ Је ванредно мсжорхчво слободу некудтуре и чв* твЈућх аиз речм, покушао да мPMje томахаек у леђа савременоЈ поезжЈм. Својом кратхом прозом, Ж. Лвзић се истакао прецизном ocicepвациЈом и декларнсао као друштве нм коментатор-.с Ou Је локушао да осхкше сукоО између мдеала м cmap ностк, но пригушен прооирношћу овога хзраза кцЈе чак вм нагтукнуо « позадкии појаве којоЈ iдтступа. Ади Је заго драг а н а Цветховнћ приповетхок »Сеике" испукила баш тај уметкичхм дуг. СтоЈећи на гракици поезије ■ прозе, проговорила Је о човековој даостраности. Она чврсто држм у рукама узде аутоаналитичхих кочија и госше на мотивиоаи начим реа.гку и лироку прозу о личном дожиаљају у домеку осећаЈног, ко Ји није саможиво аутохт<ж ве* општељудски. Што Је оваЈ кшижевни четвртвж и поред обиља кнжжевних родова дао жиеу дискусиЈу треб« захвалити ГЛ. Мирковићу који Је својом речју гтредуттредио личие ексцесе. Упркос покушаЈа да своје иачвлно излагање веже за прмповетку „Сенке", П. Андрић Је заобишао ггрозу Драгане Цветковић. Ou je дискутовао зато углавном 0 перниЦЈIO3НОСТИ прихватажа медермог из раза (код нас). Г. Вучковић нагративио. а Д. Макавејев полемичхи, одговорили су, звступаЈућк уметничтси израз, пе толијсо на Андриhe®» речи, колико на његове идеje. Запажеие су речи Вучховића е анахроничности кљижевног израз* Бракка Зопића и речи МакавеЈева о личности човеховоЈ у умстничком делу. Поред °® е тројЈоде протагониста у далхусмји о кљижевжиа израау узвпа ау учешћа Још четворица.
ДжжуоиЈ* у жам }« ШДОоемћ Јадисш агогуито од жувшинц М. Взгдатавић p«uo д» П. Амдрић r»> ворх Ct аслореалжппкхх ппди иија, ■ кладм Р. Во|Јаод»А ооет показао способност уочаван>а за. вршнла се двосмершш истермвав>ем на чжтину осиожих ог—ова прада лтерарскЈ фораш (н cjr-
РацхвоЈ ПОООВ
Ружна дрвена нога
Из суве земл>е градоиг паршц тек извкхле пролет&е боЈе слхжале ejr се као у вежвом ахварелу. Зелеви енглсски трављаци давалв еу утхеах xeju>r и глатког. у дугом реду, уз сажу земл>у, цветало Је црвево-љубкчасто двеће. Из обам жутог и паавог светла вздваЈаш угодаа осећаЈ сухчевих зрака на врату. Срце тв куца раздрагано, а у грудмжа задовољство. Задовол>ство ради инчега! Задовољство зато Јер си жшт? _ само зато Јер Је всиветв леш>. Један бели и оаптро охввчен облачић Бродх. Вуку ra нсвидл>иве ваздушие струЈе. Гледаш ra м диоиш му се. Твшгвгггнш да в тн пловиш са н>им, Чкии тн се да Је цео свет твоЈ. помислиш да ихкад већеш осетхти еа*оћу, а лудо, сама седкш аа клупл еред пролећа. Дрлшш књигу у рудн као да чхташ. Као да чхташ Јер тв кислк пдове за обла-
жом, негде далеко, aucso ... • Хтела сам еа&арити гледаЈући у оно лепо црпено-љубичасто цвеће. Погледала еам иред себе, алм месго цвећа тада први иут угледала сам ружиу дрвеку ногу. Два дебела каЈиша везивалн су Је за бутину преко пднталона. Патрљах преостале потколеихце стршао Је пресави Јен уназад. Дрвена нога Је под холелом бхла широка, обла и углачана. Можда в тешка. Доле на крају завршавала се внсоком гуменом капном, натахнутом на заобљен н блатљавн стубап. Тромо се покретада са места ва место, а ситни шљувак прсхао Је прм свахом покрету. Укочеио в тико пролазила Је иога кроз ваздух, а прм судару еа земл>ом стварала Је неугодал знук. ка« да неко иригушсно стеље. Мислила сам: пролеће, оно ннЈе прелеће. И та дрвема вога. Где сн радости? Дрвева
■оажг На хахо овда осетнти оно ноЈе npeлеКе? Осетити то да Је лепо жнветн. Да Је наЈдешпе живетиг Каснхје ми проструЈн кроз мозак, да лл се тако уошште можо оеетхти пролеће? Још еам хтела ихслхти о дрвевоЈ ana, али ова ископа Једаа наЈушнн кахнчах тмк покраЈ меве, одбаци ra устрану н уз туап звух додирму моЈу клупу. Бида сам »■»■fiђена у свом размишл>ану и брзо се у своЈу кнлгу. Сада асн Је видао поље биле злирчено гомилом слова, алм Јл нх вмеам разабирала. Мисли еу мн биле заожупљеме дрвевом вогом, осећала сах да Је ту, еа леве стране, али за час као да Је внсам еит* ла погледати. А окда еухоб моЈих ■ расположеша, негде у иојоЈ потсвестм, оформи шгтање: Зашто ве носнте лепшу дрвену ногу? Не свиђа вам се? бно Је одговор иоји ми следи нешто леђима. Мнслила сам, нма и лепших! додхла сем брзо, да би векако оправдада своЈу хаглост. Дрвене иоге су дрвене ноге, »чц шшт. в дрвених људи нрхметн он. Шта бн све тада дала да вислм почела таЈ разговор? Нека вруђина схупљала се Ј« у мом врату н као бујица навирала u Ј« у лхце. Загледала саи се беспомођао у рсдове књиге. Нсшто сам морала учхнитм, побећи, сину кв да вешто морам рећи, ншеаж знала шта, а онда хао ерупциЈем еве eaoje
ПРИЛОГ ДИСКУСИЈИ о МОРАЛУ
У комунизму неће бити морала
морал је класна категорија
Више као повсд, а ман»е као чии»еиицу, искористићемо ову вест из једне старе „Политиже - : „Ниш 5 априла, због слабе оцеое из веронауке убио ое учекик VI разреда гишмзије..." Један од могућих узрока ci*pти сина угледног тртовца је и грижа савести. Када би због ове ахције против себе, легто васпитаног иеиггог буржуја сматра ли моралиом наказом били би у праоу само са нашег становишта које би ипах дозволи-ло да се самоубгада сматра у његовим релацијама тј. за његово друштво високоморалном особом са развијеном свешћу о својим обавезама према друштву и угледу породице. * Моралка свест као форма човекове свести о одиосу према друтим људима, односио према друштву, категорија је настала у класном
друштву, јер претпосгавд»а у- < век потискивање својих интереса пред иктересима друштва ' као заједшгчким интерескма. Она ое тако јавља као рационализација најцелисходшгјих поступажа у nocrojehoj друштвеној ситуацији. У друштву у коме нису господари односа интересе заједнице људи интттао осећају као непријагељске својима. Савест као застугггогк друштвених интереса у човековој свести по маже човеку да ce одрекне својих гтриродних захтева на же- , ну ближњег и на храну кад ке ма новаца да је купи. • Реченица (у је ггоследња реч изговорена високо цис): шта! ви тврдите да у коиунизму неће биги морала! одговвра згражању гтриликом читања Ђи ласових недељних написа: шта! ои каже да у комунизму nehe
бити демократије!, и израз је неспособности да се изађе из термииологије владајуђе у друштву из кога смо дефинитивно И стварно почели да шлазимо пре три годкне. Претпоставка да лкчиост ни у комунизму неће моћи без мо рала, огољена, гкжазује да носи у себи уверење да је човек по природи својој аооцијалан и индивидуалан у смис лу себичакине може да живи природно у друштву, без морала, а да не крши иитересе друтих људи*)Док је човек гто природи сво јој социјалан и индивидуалан у смислу различит.**) зк Нвкп другови кажу да he се у комуиизму морал преселити „у човека“ и да he овај сам морално оцењивати своје поступке. Том тврдњом пренебрегава се да је морал, односно савест и дашас „у човеку". Ако критеријум добра и зла друштреки развитак препусти природној слободној линности, морал се укида. Није ли „природа“ морала баш у томе да је надлндивидуалва и стога често аитииндивидуална установа? Једину употребу термЈгна морал на коју могу да пристанем везаиу за слободног човека, об јаснићу аналогијом са термином за појаву која реално осло бађа човека и условљава његово психолошхо ослобођење. У радиичком самоуправљању први гтутг се појављује друштвена својика као нов квалитет, ке као фраза кз совјетског устава. Ока се још зове својика, Јер мо ра некако да се зове, ова је ово јина у релацији гтрема постојећим облицима својгаге иако Је уствари појава која је негација својине. Тако је и са моралом новога човека. Он је морал само у релацији са старим моралом, а уствари Је негација морала (који је caaeo одраз реалног отуђења човека у суперотруктури) и афирмација природног човека. *) V коЈим одноеима, у крајњоЈ линиЈи, људи задиру у интереее Једни других и коЈв односе, у краЈњоЈ лиииЈи, штити иорал сем своЈинских? И око жеае сукоОљавају се само ако Је желе против њеие воље или само за севе, а то Је своЈиискм, а не људеки одное. Морамо увек иматх на уму да ослобађаље °Д лељудсккх односа изазива * субЈвктивно ослобођеље од сопствене нечовечности. **) Савремеиа психологиЈа третира човека као социјални ор-
Разговор са турским гостом
НАША ПУБЛИКА НАЈРАДИЈЕ ГЛЕДА СЕНТИМЕНТАЛНЕ ФИЛМОВЕ
Наш сараднкк је водко на другарској вечери разгоаор еа чланом делегациЈе Федераци* Je турсхих студената Орханоас. Ра згоеор Је почео охо црстстоЈећсг фестивала студената Турсхе. Грч хе м Југославије. Шта кислите чиме би се уче ствовало ва фестива-туТ Закишл>амо вмше дмсцмпдина: фолклорне игр«, балет, солистичхе иузичхе тачхе, лкковну жзложбу и изложбу умепгичхе фотографије, неки докумеитарми филм из студентског живота и затим опортохо тахмичеже у футбалу, хошарци и рухомету. Не мислите да Је 2S фебруар суаише кратак рок за припремуТ Мислим да Је два и хк> мвсеца доволкНо времена. Да ли he фестивал бити у Аи кари или ИстамбулуТ Гладни део he се одржатн у тоху пет дапа у Анкари, л за време троднешог бораака у Истамбулу одржаће се спортска такмичен>а. Колихо се данас зиа о публи* кацији етудеитских удружеи>а трију зенаља о којој Је бкла реч марта ове гцдиаеТ Зашшљено Је д« публикација излази два до четири пута годи-
ШМ ма фрамцусосом или енглеском Језиху. Финансиралм бисмо Ј« тро страно, а штамлала би се у ЈутославкЈи пошто Је ома индустрисхм иаЈразаијенија. Не мислите ли да би било vajбоље да првм броЈ изађе покодом фестивалаТ Нарааио, и мполмм да Је »*oryhe. Тиме Је бмо завршен звмкеш део мнтервЈуа. Резгокор ое каставио о нвккм огшггим културним проблемзша у ТурскоЈ. Шта ее налази иа репертоару анкарсхзес позормштаТ Алкара има Јсдно државно м три приватн« поооришта. Репертоар се хреће од хласкчких комада као што су Шекспир, Моли Јер к Чехов па до савременкх aatepin« ких, а нарочито француосих. Да ли ое ваш нациошиши репертовр налази у кргаиТ Не налази се по броју, «м често no сижеу коЈи Јс оптерећен оријенталним сентиментализмом. Maiut 6poj хоасада из градског живота, савремеицЈи no кзразу, ориЈентисан Ј« на друштвене про Слеме и љихову критику. А како Је у onepirT V глааиом етандардни реоертоар: Верди, Вмзе, Пучини, • од МОДСРIГКХ нцоли сно Меиотијевог »Конзула". Korje фнЈвкам ваЈрадхЈе гаеда наЈшира цублмкаТ Шта се превсди нз оавремеое Ва прцом иеоту популарнм м радо читани Хемингве). затин Штајлбек, Фоквер и Фравцузн. Од Сартра преведеве су две драмв .ООзирна бдуданца" х - екмГ •Мучжмг нмЈе прмддана. Имгересује вао коЈе пмсоа ш едашве турскв гжвжгиосин вовмге без обонра што мх Још n ве познајемоТ Прво ми падаЈу на памет аовелист Sait Falk, хритичар N. Ata«, necißoc Orhan VeU, коЈи Je уиро У 3* годквм живага пре две годиве и даоггн пивк ЗагхЛ HfienL Јш «ЧВ9 вопмм првеаетоево писце аоцерииЈег мзраза. Ј.
гавизам. Д. МАКАВЕЈЕВ
Ове недеље
... ДРУГПТВЕНИ КЛУВ ВПШ, ДУШАНОВА Ц, СОБА 18. Четвртак 24 у 18 ч. Усмене новиле Удружења новинвр# ввирада. 611 ** *Ув ч. Предввв&е о религнјк, ректор вттттт jyu TOBHtI. Поведељ« S8 у м ч. Дхтерарви саставак еа ур< иччцмиа »Младе културе". ...ДРУШТВЕНИ КЛУБ ТВШ среда 2S у 20 ч. Браксов концерт са плоча. Дискусхја о уметаости еа ауторима радова на издохбк. Четвртак 24 у 20 ч. Предавац>е о савременом наоружааау, пуковнмк ЈНА Стависаахаевић. Петак 23 у 20 ч. Освивачха скутшгтнва КУД-а. Утисцн оа пракое у Немачкој, Ђорђичковић.
Поетско Поподне на позоришној академији
он ает до седам аопарт, т •* шаог четвртка, у малој ешш зорншне ахадемиЈе слушалн «■• песнкчку реч д>удх са ,дас— *И Je зиаче овет**. Нажалост, и поред хзвесма ааии лмтетких достигнуКа в>изсове пое* зиЈе, рецензвнт се мора штам 9» главу прн квалифнкадиЈи. aO&r Opoja прочнтшшх стихова, Jep Је сваки учесних имо пред соОст неиздаиу збнрку из које Је ошс дао љуОимце. А ови су бкли бројни. Ипак када Си био пршгуђен дв конкретно подигнем два прста ■ гласам, изговорио бих из прве три имена; Арса Јоваковић, Градимир Мирковнћ, Раде Павелкић ... На изглед примитивна речитат**ност Арсе Јовановића садржи корвните сокове Јадне здраве поези« Је коЈа Је исклијала из иаше оредине. Његова пестгичка жица усталасана вештом игром речи, задовољава чул* и нопуњала поетеке захтеве. Градииир Миркоиић Је дво десетину стихова, кнтсрссантмог М> скичког захвата. Чики ми се, да с* са тим песмама пребацио ма други колосек поетског нзражаЈа судаћи по раиије обј ављешгм редовимд. ТаЈ колосек Је доиста Још клизав, али ту се аећ осећа магнетво npwвлачен>е полова модерне лиркке. Мислнм да ггкје погрешио у том подухвату коЈи he искристалиеатм љегове поетске домене. Н« знам шта ме Је ггризукло дмрици Рада Пввелкића, његовоЈ neсничкоЈ речи, да ли: искреио, Ј«Лноставно, ocehaj или меобичиОСТ да се мале ствари искажу на тако Једноставаи начин као што То ои чнки. V његовмм редоаима прогооорила Је свакидашњхца ва једа* Језгровити иачин хоЈи плеки. Од малих истнна штимује поетсху роч. Поетско штуцање с брда е дола (мжлим иа временскн период песама које Је ретроспежтивно читао) Дарха Татића нисам у сталу да унрстим иеђу ropite поменуте л>Уде. Та, нека жклава песиичка реч оа извссним квалнтетима данае Ја сасвим оћелавила па ЈоЈ треба лоста инЈекција камфора да би надокнадила истргнуту супстанцу. Прочитано путешоствиЈс nq Дубровинку плус се&гинарскн рад с шпанскоЈ драми Је ишао на живп« ово Јом дужпном. мадд му са nt може оспорити пелантност у прилажегву теми. Драго Мејић Је дао добру песму о Ризлннгу. к.. Моту напоменути да су по on> штем мишљењу глумци победиди У транспоиовању саојих гекстова. колете са режнЈе. Значи, 1:0 аа н>их.
коста димитријевик
3
KVAIVFAi И УМЕВШОСДС