Student

Коментар

ДОКЛЕ СМО ДОШЛИ

Прошли семестар је био испуњен свакодневном борбом студената за ревизи ју наставних планова и програма. Није било ниједног факултета на коме студенти нису упорно, од својих професора (?!!), тражили да се приђе озбиљнијем решавању тих питања. Сада, у овом семестру, за нас је важно да прецизно одредимо докле смо стигли у тој борби да би је могли, још интензивније, наставити. Једна детаљна и савесно вођена анкета показује следеће: Готово на свим фаНултетима усвојени су нови наставни планови. У вези са тим дошло је, на неким факултетима, до механичког сажимања предмета и до смањења броја часова. (То није извршено на свим факултетима. На Машинском факултету, иако је донесен нови наставни план, број часова, колоквијума и пројеката много је већи у односу на стање пре рата). Но, даље од доношења новпх планова ретко где се отихало. Наставни програми нису претрпели готово никакве измене. Доношење нових наставних планова треба да буде база за ревизију материје наставних програма. Без тога нови плановхх не би донели у суштини ништа ново. То бм биле промене формалне природе. Највећу пажњу у претстојећој ревизији наставних програма треба усредсредити на интензивну идеолошку борбу за квалитет предавања и студирања. Често пута се под видом „научности “ протура свашта. Предавања, новоизашли уџбеници и сл. треба да буду основа на којој би се темељила критика студената на квалитет наставе. Нормално је да се на факултетима, као што је Природноматематички, који још нису донели нове наставне плановв, активност студената усмерхг у тражењу нових наставних хгланова. Али, тамо где се то већ (Наставак на петој страни)

ИЗЈАВА ПРЕТСЕДНИКА ОПШТИНЕ КАРАБУРМА

„Анкета ће нам много користити..."

Наш сарадник је, поводом претстојеће анкете студената медицине на Карабурми, пооетио претседника Општине Карабурма и замолио га да за читаоце нашег листа да изјаву о важности ове акције.

Чекамо вас у нади да ће нам анкета пружити велику помоћ у раду и непосредан увид у конкретне проблеме наше санитетске службе, рекао је друг Никола Гарић, претседник Општине Карабурме. Не ради се само о непосредној помоћи коју ћете указати болеснициlма, него и о статистичким подацима о хигијенско-здравственом стан»у ( као н о соиијално-економским условтга. При нзвођењу анкете сгуденти медицине морају имати у внду да је Карабурма по тим шггањима веома специфична. Недалеко од дечје болнице смештена је кафилерија; Карабурма, предграђе у коме живи 10.000 становника, граћена је у прелратној Југославији без икакавг урбанистичког плаиа; стара Карабурма јс без водовода и Канализације... Из свих ових разлога овогодишња анкета има озбиљан задатак. Она треба да да реалну слику о хигијенско-злравствеж)М стан>у овог подручја. Драго нам јс што су студенти одабрали Карабурму као место из вођења адкете и учннићемо све

колико је у нашим могућностнма, да онз у потпуности успе завршио је друг Гарић. Р, В.

РКОГЕбОК; 12УОЈ-IТЕ ООбРООО СОСЕКТI, ША ЈЕОКО МБбТО.

RVI USPESI

Нгјв ргоШо тподо ргетепа о<l s кирШпзкгћ Ггђога рго slе језепг, а рггг ге:иИаН које 8и розНдИ п а sl тшјгш ргеl 81аипгбкГ огдапг гес би Iи. РоНо 8и ггабгаИ згоје базпШио г sиоја бкирШпбка Iеlа. зкирШпе рН§lе $ и изиајапји розГоипГка га згој т<l, а гаНт гебагтпји оеота гпабајтћ рИапја која 5« ћИа па бпеопот геб.и. Рге зиеда бопобепји бгибЊепгћ рlапооа г ћибгеГа га 1954 добгпи. ТЈајрге је ргеГгезап Bаиегпг 6ги§Гоет рlап г ЂисНеГ. Тај ро-Bао је робео 6а зе обогја и обћоггта га пагобпи рггогеби ођа с lота. РгевХод рl*па које је 8а-

иегпо ггигбпо иебе ро&пеlо вкирЈШпзкгт о<ll)огlтlта па ргеЈгвзапЈе ргеГsГаиlјао је ]еб.пи зо-IШпи озпоиГси га (ИзкизГји. РгеЛ Iод је ђЈо гегиИа* Липод га&а 1 Лгзкизгја које $и коЛепе и Bаиегпот ггигsпот иеси. IЈsкlаЛепе s и, коИко $е 10 тодlо, па§е тодибповИ г па§е » па§в Iе§ко6е које тогато ргеђгоЛШ Озпоипа кагакГеггзНка рlапа је и Готе Но $е и оиој доЛтг оslоl>аЛато Лаlје и рпИбпој тегг аЛттгзГгаИитћ еХете паГа. ХЈ окигги рГатгапгћ оsпои чгН ргорогсгја Лаlа је такsгтаl па slоНоЛа екопотзкот гагиаГки РгесИод рlапа којг је Заиегпо ггигбпо иесе роЛпеlо оЛЂогхта иslеЛ јеЛподlаsпоsИ пгје ргеГгрео пеке ЂИпе ггтепе МеЛиИт, Го ткако пе гп*бг Ла гаЛ и оЛЂоггта пгје Мо геота Ии. КаргоГгр, тобе ,$е гесх Ла је ибезсе пагоЛтћ роslатка и ргеГгезапји па§е рггигеЛгге ргоЂГета(Казlауак па 3 зlгапl)

Strana četvrta:

Diskusije o izučavanju živih jezika

досl. XIX кгој 10 * * * * 7IV 1954

РКОНЕСЕ . . . 13Р1Т1 ЗЕ SРКЕМА.Ш

песЈеГпЈ 11 5 * ђеодга«{&кЈН и^епа(а

ПОВОДОМ РЕФЕРАТА ПРОФ. Др Б. СТЕВАНОВИЋА И Др М. ЂУРИЋА

КЛИКАШТВО

Оцена кандидата према личним симпатијама

Комисија Савета Филозофског факултета која је имала задатак да поднесе реферат о кандидатима који еу конкурисали за предаваче за општи гимназиски течај педагогиЈе у току свога рада, услед насталих размимоилажења, поцепала с« на два дела. Чланови комисије проЛесори др. Б. Стевановић и др. МилТш Ђурић пристрасно оцењујући квалитете В. Гомирца иступили су са предлогом који је искључивао избор другог кандидата М. Мирковића, недвосмислено се изјаснивши за понован избор В. Гомирца. Доцент др. Д. Јовановић као трећи члан комисије издвојио Је

своје мишље&е н истакао да обадва кандидата, с обзиром на штампапе теоретске радове и педагошку спрему, имаЈу полјсднако право избора. На основу чега професор В. Стевановић и М. Ђурић заузимају овакав став? Основне замерке се базирају на томе што је М. Мирковић завршио учитељску школу, а не класичну гимназију, као В. Гомирац; што Је дуго времена радио као учитељ а не као професор гимназије као Гомирац; што је као ванредви студеит завршио факултет после ослобоћеља, а не као В. Гомирац одмах и пре рата; што ее бавио теоретским уотптаван.ем практичннх искустава напшх школа, а не апстрактним педагошким теоретисан»ем као В. Гомнрац {у своме главном теоретском раду Гомирац се бави питаљем боље средн.е школе која по в>ему претпоставља наставнике способне да се уживе у душевни жнвот ученнка о чему се већ изЈаснио давно Коменски) и заборавллЈу да додаЈу да ниЈе написао неупотребљива скрипта за потребе студената као што Је учииио В. Гомирац. Очигледно Је да тезе споменутих професора произилазе нз личних и политичиих симпатнја према И. Гомирцу, вз ковзерватнзма н практичнег непознаваља квалнтета општег гжмназиског течаЈа педагегнЈе. Јер зашто 6н се професори Ђурнћ ц Стевановнћ труднли да фа-

култетском савету у своме извештаЈу докажу да Је Гомирац дао; значајних теоретских прилога из ! области педагогије, да Је иа Унв-' верзитегу педагошкоЈ иауци ство- ј рио традициЈу, кад Је тачво да Је обЈавио СЈмо два ман>а теоретска рада, без већет значаја, кад и данас педагогија за студевте значи „последњу рупу на свирали". иако референти тврде да су ее студенти ослободили те предрасуде заслугом В. Гомирца. Апсурдна Је тврдња гЛа Је истрајним радом друга Гомирца на побољшаљу квалитета предаваља" постигнуто да се педагогиЈа као научни предмет довољно стабилизирала, да студенти у већем броЈу посећуЈу предаваља и да се етуденти без разлике врло савесно спремаЈу за хосннтоваље и испите. Ако су професори Ђурић и Стевановић убеђенн у ово, оида су у заблудн, а ако нису овда... Овдо ниЈе толико важно кога они у свом реферату предлажу за понован избор, а кога не. Овде је важно на којн ее то начин чини, чнме се све користе да би Једног кандидата де неба узднглн, а другог у блато срозали. Укратхо, важно Је црно-бело необјектввно пнсање. Јер, кад неупућен читалап чита реферат добија утисак да Је В. Гомирац емнневтна педагошка личвост чиЈе квалификацнје н квалнтети ие могу бити бољи, па Је право чудо зашто Још до давас нжЈе редован префесор ц члан АкадемиЈе наука, (Наставак на петоЈ страии)

НОВИ БУЏЕТ САВЕЗА студената

На три узастопна састанка Уни* кераитетског олбора ССЈ расправљало се о буџету Са«еза студената за 1954 год. Сапет за просвету и културу НР Србије дао јс дотацију од 13,5 милиона дин. с тнм да се од те суме излвоји за потребе међународног одељен.а ССЛ 2 милиона, динара и за публикације 1.5 милион; осталих десет милиона расподелио јс Универзитетски одбор: 1. За фискултуру 3.000.000 2. За лист „Студент* 1,800.000 3. КУД „Бранко Крсмановиф* 1.600.000 4. Друштвени клубови и удружења на факултетима 1,800.000 5. Фестивал ' 500.000 6. Удружења у унутрашн.ости 300.000 7. Београдском универзитетском шаховском клубу 40.000 8. Клубу есперантиста 50.000 9. За потребе осталих КУ друштава накнадно ће се расподелити 1,000.000 Већ сама чишеница да је буџет распоређиван на три састанка одбора говори о озбиљном претресању захтева и њиховој аргументованости. u ovom broju

• Акlиеlпа роИИбка Iета: МАКАКТI I МАКАКТI2АМ • ККO2 бТКАКХЈ бТТШЕКТбКТЈ бТАМРТЈ • ПШЈбТУЕХА АКТЈУN057 ЕТиОЕ^АТА • IШIУЕВ2IТЕТбКА НКОХIКА ■ НЕМШОУЕЈ АГIСIOКАНOB •А В С ■ РАЖЖАМА РОЕ2IЈЕ • РЕIСА BТПВЕКТА ХЗТКОКиТЕ BТКАШСЕ • 121(00 КШТОА ■ КБСI • Iшаlе 1ј гесшк • бРОНТбК! 2пгот