Student

KULTURA i UMETNOST

POJEDNOSTAVLJENA ISKRENOST

SLAVKO VUKOSAVL JE VIC: »MOJA ЈЕШХА MLADOST«

Lirski početnik u »Linci«, pesnik u »Kadinjači« 1 pisac zbirke »Sta ti kažeš МагЦа« bio je veći i voljeniji po pesmama objavljenim u časopisiша i listovima, nego po onome što je dao u zbirkama. Poezija ove zbirke se čita sa lakoćom, ne pokreće nas mnogo беsto na filozofsko međltiranje, asocira konstataciju da je poetski svet Slavka Vukosavljevlća zaokružen, a-11 ne Siroko obuhvaTan: »Već nema ništa u meni što može još da gine Tražeći nekoga dmgoga, izgubio sam sebe sama, pa su mi ruke prazne ,ko t zraci mesečine, a nežnost ml je more sa pustim obalama.« U ovoj strofi pođ naslovom »Rub« sadržan je ceo poetski đoživljaj zbirke. Razboleo se S. Vukosavljević, ali nije otišao u bezličnost, još uvek je prisutan u vremenu koje ga je učinllo ovakvim i ostaje tu u našem proetoru da zajedno bdimo nad neminovnostima; »Cudno sam pevao himnu za jedno bolje vreme, ćiji smo sveštenici i zapaIjene žrtve.« Pesnik se oprostioj od nas, ponekađ, »prolećima novlm đa se dS«, odbegne ponekad u romantičnost potrebno osveženje, ali, uzaluđ: »I odbegli smo, željni, alj u svoju blizinu. (Odiseja) OubOko je uroijio Vukosavljevićev pesnički nerv u naše vreme 1 naše tvrdo tle, i pesnik nam daruje jedno sentimentalne opravđanje 1 ohrabrenje: »A ja se samo tešim i neću Ipak da ćutlm. biljem prokletih snova blagoslov rana vidam, pod sobom osećam zemlju, nad sobom zvezde slutim, pa dok me danju ruše. ja se po noći zldam.« (Beline) Poezija ovakva übeđuje u pesnlkov nemlr, u probđivene noćl (mada toga ovđe nema previše). Iskrenl ton ove zbirke zbog koga Je svaka pomlsao na pozu paralisana prisutan je u najđubljlm pesmama (Mladost, Odiseja. Ceo jeđarj žlvot). Poćev od neveštog duga tuzi za de(Melanholija na đečjem vašaru) do vanrednc zamlšljene i projicirane »Mlađosti«, mnoge pesme su dokument svesnog proživljavanja; »Moja Jedina Ijubav, Sira od moga groba, na okukama mira naljubila se nlje.

Ona se našla na stazi u jedno mučno đoba, ona je možđa mrtva, ili se možda krije.« (Ceo jedan život) Jedna evidentno ponavljanje ipak utiće da se ova zbirka priml sa koeficijentom rezervisanosti prema pesnikovom registru emocija. Bezazleno afektiranje sa umlranjem: »Evo ovako sam umro Ja«, »Već nema ništa u meni š'-o još može da gine«, »A već sam đobro znao šta sve u meni glne«, »Übijah, i gorko žalih, sve što u meni živi«, pomaže nam đa ponekada, pomislimo o pesnikovoj neinventivnosti. Iskrenost nije u ovom pesniku našla vrsnog interpretatora. Velika slabost ove zblrke je otsustvo hrabrosl kod pesnika đa svoju poeziju oplodi mođemijim izrazom; jer, ako se ova poezija oseti i prlone uz našu slabost ka iskrenostl, onda je opravdano ustvrđiti: više je osećao nego što je гекао. Emocija, pun poetski nerv, često je ovde zapretan indiferentnim figurama. To ide čak do spomenarizma:

»Na kraju krajeva kaži to Volim teško kao stena guml planinu laži bez imena.« (Ljubav) U fakturi je Slavko Vukosavljević priličnp svoj. A u izrazu nije bogat, iako, treba reći. ova je zbirka očito napređovanje Tamo gde se advoji od načlna koji mu je pod rukom, \7ukosavljević ne postiže više od formalističkog vežbanja (Engleska. Ljubav, Prisećanje). Zbog koncentra‘a iskrenosti i pojedinostavljenog izraza, ova poezija ima brojne čitaoce

MIRKO MILORADOVIC

ИРОНИЈЕ

ИРИЧА СТУДЕНТА/ПРИЧА СТУДЕНТА ПРИЧА СТУДЕНТА/ПРИЧА СТУДЕ НТА/ПРИЧА СТУДЕНТА

покривеиог бршљаном. Управитељ опат Oćoкан примио га је. кала је приспео. као да је генерал, „Јеси ли католик. синс?“ упитао га је енглеским језиком који се прелава© у шксли Скот срећом није разумео и одговорио је нејасно „Да. господине." То нехотично одрипање од шкотске презбитеријанске цркве обезбедило му је собу којз је приттадала мобилисаном белгиском професору и постељу са чаршавима. Баш у том тренутку капетан Рајнекер који је командовао немачком батериlом тешких топова у Пашенделу- био је врло рђаво расположен. Вечерња пошта лонела му је пвосмислено писмо од његове жене у коме је она сувише често изигравајући равнчздушност помињала неког рањеног гардиског официра кога је неговала већ неколико пана. У току ноћи ггрегледао је полажаје нз тгвици шуме и иаједном оекао* „Волфгаиг, имаш ли гранате при руци?“

В. Димитријсвић

„Да господине.“ „Колико?" »Три.“ „У реду! гтробуди Терезину посаду. Своје прорачуне проверио је на мапи. Полупоспани људи напунили су огроман гоп. Рајнекер даде знак и граната одзвиждз крсз ноћ тресући свакога и свашта. Редов број 0275 Скот који је обожавао своју жену и због н>е примио место које није нз пољу части. спавао је тада мирно у соби мо> билисаног белгиског професора. а капетан Pa'некер, кога жена више није волела и у коју више није имао поверен>а. корачао је беснс тамо амо по студеној шуми. Те две ствари толико далеко једна од друге, развијале су се независно у равнодушном свету. Рајнекерови прорачуни. као и сви прорачуни- били су погрешни. Промашио је стотин r метара. Циљ му је била прква. Од цркве д школе било је стотинак метара. Лак ветар по већао је девитацију за пет шет метара и O’ тог тренутка Рајнекеров и Скотов положа редова број 0275 Скота примиле су гранату почињали су да имају заједничке тачке. Груд' калибра 305 у пуном лету и био је разбиј~г у хиљаду комада који су потврдили крај товог положаја. Превео

»Sid«: 2an Dešan kao don Dlegol 2. Filip kao don Rodrigo

„ТIТО U AZI ЈI”

М. MRĐANOV

Ј. SMOLE Polltička biblioteka sveska 111 Kultura Beograd 80 str.— 40 dinara Dobro je postupila Kultura što je uvela ovu jevtinu i informativnu publicisUčku ediciju. U poslednje vreme na našem knjižarskom tržištu nlje bilo uopšte ovakvlh popularnih brošura koje su se neposredno posle rata masovno štampale u velikom broju i tiražu. Prve dve sveske su bile: Ekonomski problemi Jugoslavije od Sv, Vukmanovića Тешра, i pređavanje održano u Oslu: Socijalistička deraokratija u jugcslovenskoj praksi od Edvarda' Kardelja, Poslednja sveska TITO U AZIJI koja je ovih dana izašla iz štampe zaslužuje posebnu pažnju zbog toga, što je ovo prvi napis u obliku knj’ge o istoriskom Pretseđnikovom putu po Indiji i Burmi. Zapravo to je putopis vešto komponovan od niza reportaža 1 utisaka koje smo voćim đelom već čltall u dnevnoj štampi. Pisana zanimijlvo, tečnim novlnarskim stilom iz rutiniranog рега mladog urednlka »Borbe« Jože Smolea, llustrovana

mnogim sllkama. ova se knjižica sa zadovoljs'vom čita. Smole je ne samo očevidac, nego i talentovani reglstrator doživljaja i događaja. Pokraj svega plsac je bio na mahove i iskusan politlčki komentator koji na osnovu govora 1 poiitičkih razgovora kao i poznate Indisko-jugoslovenske deklaracije iznosi sopstvena plcdišta o znaćainim prlru;;pima aktivne mirne koegzistencije među narodima, koja je prilikom susreta visokih državnika, označena kao jedan ođ najvažnijih mlroljublvih putokaza savremenog čovečanstva. pro et contra

levi rаkurs

ДВА СУДСКА ФИЛМА

~ЗЕЛЕНИ ШАЛ“ И „ПРЕ ПОТОИА“

Филмосви који ce баве ислеђивањем и пресуђивањем злочина зову се код нас криминални филмови. Енглеска филмска терминологија разликује две врсте филмова који сбрађују озу тему: полициске и судске филмове. Није реч само о језичкој финеси нето о два стандарда филмске индустрије. Полициски филм слика гоњење човека за кога псслоји прстпоставка да је кривац и хватање је и логичан и потпун '•.звршетак ове јурњаве. Судски филм почиње тамо где се полициски завршава. Оптужени је познат од почетка филма, Сама, ова чињеница довољна је за суђење али и не за судски филм. За филм је потребно да оптужени не буде крив. Ту постоје две нијансе. Или ће оптужени бити незин зато што дело за које ra туже није извршио; то значи да је крив неко други. Ово је стандардна и комерицијална варијанта ове теме. Она обећава природном својом динамиком узбудљив филм у коме ће довитљиви адвокат да докаже до краја филма да је истина сасвим друкчија него што је замишља суд и публика. Друга варијанта озе теме је много ређа: оптужени је извршио дело и то је неоспорно од почетка филма, у суднжди се одвија суђење својим нормалним правним током и оптужени бива осуђен али је сам филм једно посебно суђење онима који су дозели до тога да злочин буде извршен. Зелени шал је стандардан добро рађен филм прве варијанте. Са мерсм су искоришћени потенцијали узбудљивости које пружа судска дворана, дато је понешто и од живота, личности захваљујући више глумцима, имају своју тежину и боју, Међутим јасно је да овај филм не би издржао једну трезвену логичку анализу. То се данас код оцене оваквих филмова најчешће и не ради. Они имају своју сврху у трошењу зремена и забаву и та их сврха ослобађа одговорности које имају филмови са уметничким прстензијама.

Последн>и уметшггки пледоаје Андре Кајата Пре потопа ванредаи је репрезент друге варијанте судских фил мова. То је вансудска Кајатова пресуда кривцима изван дворане родитељима и дру штву. Кад бих рекао да је та осуда теза филма мислим да то не би била прва реч. То би оттгрилике значило да уз коришћење уметничких и филмских средстава произилази теза. Међутим теза не произилази сам филм је теза а све остало, радња, личности, одпоси, све је то подређено тези у највећој могућој мери. Конструкције у радњи уколико их има а има их* не одузимају ништа делу овакве врсте. Оне су као и личности пречишћене у великој мери свега посебног субјективног, без намере да потсећају на свакодневне животне ситуације и престављају једну средњу вредност одређених животних ситуација и одређених личности из разлога да би боље и свестраније служиле тези. То је хладнп прорачјунат филм. Од својих првих филмсва наовамо Кајат је напуштао оне, у детаљима ситне људске и поетске моменте и одговарајуће занатске и уметничке ефекте који делују на наша осећања. Тако, његово последње дело више ангажује наш разум и полађа нашу друпггвену савест. Овим филмом велики уметник стигао је до тачке преко које ако хоће да говори са снагом којом је говорио раније не може да откида од заната и уметности на рачун убедљивости у тези. Чак бих рекао да су „Правда је задовољена“ и „сви смо убице“ убедљивије деловали и јаче погађали мада у њима ова оштрица није била изражена на тако упадљив начин. Д. с.