Student

francu*. međiclnar Clođ, ramiiljen u sebe, 1 to Je bilo Jeđino Sto Je te veeen rekao. Л. еДlа »Plana”. U njegovoj upravl sedi nekollHo IJuđl postaMjenl ođ Dis-a, sposobnlb da ođržavaju neprekidno atmosferu zajed* £!~.° п1 £Г. а ! е že ** e sv °i lh goetiju i brzo na njih reaguju. ZaJivalJujućl tglcvoj poUticl srakl učesnik. u koliko ga to Interesuje, u toku svoga nakm£f ui u, nnu?i!svi™ e 0 Dansk ?i; ° njenom poznatom zadružnom pokretu 111 pollttčkim prillkama u zemljl. Boravak Jugoslovenskih stuđenata posebno Je zabeležen „Jugoslovenskom neđeljom”. Već trećeg đana boravka organizovano Je sportsko takmlčenje. Ono Je propraćeno vttrenim najivanjem 1 bezbrojnlm šalama l smehom. Studenti ostallh zemalja ređovno su pravili šalu od svpjih poraza. Najmanja pobeda pak blla bi povod urnebesre galame. Istoga dana za vreme večere objavljenl su rezultatl. Splker Je naduvii se ođ ponosa objavio: „Futbal: Jugoslaviia protiv ostaiog dela sveta 1:2 za ostali deo sveta!” Da, najdraža dlsclpllna bila Je irgubljena. Lako 1 übeđljlvo Jugoslavija Je pobedila u CetJrl ostale discipllne. Trku na Jednu milju Jedlni su Jugosloveni Izdržall. Interesantno Je da učesnlcl „ostalog dela sveta” nlsu blll u stanju da izđrže iole ozblljniji flzički napor. . , U toku Iste nedelje održana su 1 dva pređavanja: „о Jugoslovenskom studentskom pokretu” 1 „Jugoslavijl danas”, koja je slušaoce držalo u napetoj pažnjl člUvo vrljeme burne dlskuslje koja Je trajala đo dva šata u ponoćl. Upravnlku Halđa se zbllja može čestltatl na đobroj organizaclji tih prpdavanja 1 diskusiji. Obzirom da je blio nemoguće pratltl predavanja samo na engleskom Jeziku, kojl se najviše korlstio, on Je problem Jeđnostavno rešio: Predavač Je sedeo na vratlma između dva salona tako đa Je prevođenje na dva druga Jezlka bllo omogućeno ođmah bez smetnji 1 zadržavanja u svakom salonu posebno. U „stuđentskoj menzl” kako Je nazvao Hald naš sarajevskl kolega veoma je popularna „Haldova subota” veCe posvećeno zabavi 1 šali. Svaki učesnik ima u njemu svoje mesto. Ko žell izvolite: Bina mu je na raspolaganju. Nlšta ozbiljno molim! Majstori inprovizacija napređ! Pojavio bi se mršavi Francuz 2erar, u fraku, žirade Seširu i neizbežnom Stapu. Uz muzlku gramofonske ploče tamo negde iz autentlčnog đoba Mulen Ruža. otvarajučl bezglasno u*ta, Imitirao bl ookrete Jednog Fred Astera, tobož nonšalantno pevajućl AA spi gal. .. Aspi gal... Odmah .za njim uskače na blnu član uprave Halda l đaje nagradu od dve flaše čuvenog eksport Kalsberškog plva onom ko u roku od tri mlnuta održl najbolji govor o plvu! Stuđentarija skače sa stolica. Svaka nacija daje po Jednog oratora. Pažnja! Publika ocenjuje! govorniri se ređaju. Na kraju Jugosloven đobija flaše i na Иси mesta ih ispija. U vaše zdravlje! Serow! Izlett su valjda najveći doživljaj svake grupe u Haldu. Autobuslma do Severnog mora, kupanja, obilazak nacionalnog parka sa obeUscima Joi iz doba Viklnga, poseta Univerzitetskom Centru Orhus, su zadovoljstva koja se pružaju svakom stanovniku Halda. I grupe mlađih IJudl dolaze 1 odlaze. Oni su izmenjali svoje pogleđe na život uneposrednom kor.taktu, svoje ideje l svoje stremljenje. Svako Jc poneo neSto u sebl iz Halda, svako Je ostavio nešto. BoIJu ulogu Hai nll* moran uzeti tu sebe.

Liuha. PAUflflßir

REŠAVANJE u zatvorenom krugu PISMO CENTRALNOG ODBORA SSJ PITANJE AZISKE DELEGACIJE

sa strane X. Savez studenata Jugoslavije sniatra đa se ovde radi o jednom principijelnom pitanju koje može imati odlučujućeg uticaja na dalji razvitak šaradnje oko COSEC-a i posebno stava Saveza studenata Jugoslavije prema COSEC-u. Nadzorni odbor je uspostavljen da „kontroliše” rad Sekretarijata kao administrativne agencije Međunarodne študentske konferencije. Prema tome Nadzorni odbor i COSEC ne mogu na sebe da uzimaju nikakve kompentencije vezane sa odlučivanjem niti rukovodeće funkcije. Međutim. baš praksa oko pitanja Azijske delegacije pokazuje da Nađzorni odbor i sam Koordinacioni sekretarijat preuzimaju funkcije jednog rukovodećeg organa i time ujedno pretvaraju saradnju oko COSEC -a u Međunarodnu studentšku organizaciju, što nije ni malo poželjno ni dobro. Savez studenata Jugoslavije je uočio dovoljno indicije kojć govore da se ovo iskrivljavanje karaktera COSEC-a čini sa određenom namerom da se oeigura sprovođenje posebnih težnji i ciljeva koji su protivni interesima studenata i ravnopravne saradnje njihovih organizacija. U prilog ove tvrdnje govori i između ostalog i neki momenti u vezi delegacije, koja je prošle godine bila u Africi. Ova delegacija, za koju isto tako, pwed nje same, hajveći đeo odgovornosti snosi Nadzorni odbor i Kdordinacioni sekretarijat, hije ee po našem mišljenju pokazalo

dovoljno nepristrasna. Izložba, koju je na pr. organizovala ova delegacija o svom putu, kao i brošura „Studenti u Africi" koju je na osnovu toga puta izdao COSEC, više potseća na neku turističku propagandu nego što odražava stvarne ozbiljne probleme stuđenata Afrike. S tim u vezi interesantnp je uočiti da izveštaj Afričke delegacije, u kome ima više reči o stvarnim problemima Afrike, nije cirkulisan Nacionalnim unijama stuđenata i dat mu je što je moguće mahji publicitet. Kada se ovo ima u vidu onda postaje prilično jasno zašto je za nekoga toliko važno da se sva pitanja oko Azijske đelegacije rešavaju u zatvorenom krugii. Savez studenata Jugoslavije veruje da nije potrebno da pošebno naglašava da je njegov stav po ovom pitanju jedino uperen protiv navedenih štetnih pojava u saradnji preko COSEC-a. Jugoslovenski studenti su već više puta i na rečima i na delu pokazali svoje simpatije prema studentima Azije i Afrike. Savez studenata Jugoslavij e je uveren da je borba protiv negativnih pojgva u COSEC-u i Međunarodnom studentskom pokretu uopšte u interesu studenata Azije i Afrike kao i u interesu ravnopravne saradnje i između studenata iz svih studentekih organizacija u svetu. S prijateljskim pozdravom Centralni odbor Saveza studenata Jugoslavije pretsednik

Milojko Drulović

PRED SEMESTRALNI RASPUST VELIKE MOGUĆNOSTI

Nastavak sa strane 1. Prožle godine studerit] Sapca održaii su prvi organizovan sastanak sa maturantima svih • srednj.h škola u gradu, na коше je nekoliko starijih studenata upoznalo svoje mlađe kolege sa uslovima života i rađa na fakultetima Beogradskog univerziteta. Ova forma s arađnje pokazala se veoma korisnom, pa su je počela primenjivati rrinoga udruženja. Ovogodišnje sastanke sa maturantima treba soiidno pripremiti i pravilno objasniti maturantima nastalu situaciju oko upisa na fakultete i polaganja prijemnih ispita, usled teškog stanja u kojem se nalazi Beogradski univerzitet u odnosu na broj studenata i svoje stvarne mogućnosti. Kulturno-umetnička i sportska delatnost je veoma ra.sprostranje na u mnogim Udruženjima. Pored pripremanja raznih programa i revija narodnih pesama i igaга udruženja neguju i druge grarie umetnosti. Tako udruženje u Sapcu stalno održava veoma uspele književne večeri. Ovo udruženje namerava da u toku ove gođine izda zbirku pesama švojih mladih književnika-studenata- i organizuje izložbu slikarSkih radova studenata-slikara. U zajednici sa Udruženjem u Lozniei, Šapčani pripremaju usmene novjne studenata stranih država koji studiraju na Beogradskom univerzitetu. Sportski život je riaročito razvijen. Organizujii se razni turniri i međugradski susretl. Studenti Sandžaka već dve god.ne održavaju tradicionalan sportski festival udruženja svoga kraja. Ovim festivalom studenti Sandžaka dosta su učinili na popularisanju sporta u svome kraju. Na njihovim takmičenjima prvi put u istoriji Sandžaka pojavile su se ženske ekipe na sportskim terenima u pravoj sportskoj opretni. S obžirom na novu teritorijal- 4 nu podelu, studentska Udruženja bivšrh srezova i dalje će raditi kao takva samo će se za sadašnje zajednice komuna, odnosno nove srezove formiratl koordinacionj odbori sastavljeni cd pretstavnika svih uđruženja sa teritorije dotičnrg sreza, koji će koordinirati rad udruženja na svojoj teritoriji. Pred nama je semestralni raspust., Ispiti S e polažu, аЦ kada cdemo kućama ne srriemo zaboraviti da ;mamo obaveza prema narodu svoga kraja i našoj zajeđnici.

Sava Novaković

KONKURS JUGOSLOVENSKOG ODBORA lAESTE

Završni ispiti održaće se od 5 do 15 februara ove godine a rezultati će biti objavlvjeni najđaIje do 20 februara. Kanđiđati trej ba da se u rećeno vreme pcjave na ispitu. Naknadnih ispita neće biti. Smatrace se da su kanđidati koji ne dođu na ispit odustali. Zbog novog kriterijuma m'o- i raće ропоуо da polažu i kanđidati, koji su ispit prošle godine polbžili-1 marta održaće sgstanak svih koji $u ućestvovali na ispitu. Na sastanku će biti data uputstva po kojima kandidati treba da postupaju da bi se pripremili na vreme za odlazak na praksu. Neprisustvovanje ovom sastanku smatraće se kao odustanak u 1 završnom delu konkursa. Za eventualne reklamacije oni koji nisu obuhvaćeni užim izborom ne treba da se obraćaju Jugoslovenskom odboru lAESTE nego Fakultetskom odboru Saveza studenata. I JJJgO§LOVENS|CI OOBOR {/'■' ШШС£ l

OTVORENO PISMO STUDENTSKOM PRETSTAVNIKU U UNIVERZITETSKOM SAVETU ZA ILI PROTIV PRIJEMNIH ISPITA

Redakćija Hsta dobila je pismo druga D. Najmana, upućeno studentskom pretstavniku u Univerzitetskom savetu. Kako se u pismu tretira problem uvođenja prijemnih ispita, to Redakcija smatra potrcbnim da pismo objavi u celosti, smatrajući da diskusija o ovome može dati konstruktivue predloge. U isto vreme, Redakcija poziva i sve ostale ćitaoce koji se interesuju ovim problemom da šalju svoja mišljenja i predloge.

Drugu Vukašinu Stamboliću pretstavniku studenata u Univcrzitctskom savetu Dragi druže. Zeleo oih da ti itnesem svoje mišljenjc o jeđnom pitanju koje je bi-10 već i koje će verovatno i bit; pedmet dugih diskusija Svakako ds> su mnogi Ijudi, na osnovu poobimne dokumentacije, izgradivali svoje mišljenje o tom problcmu Verovatno ovo o čemu ja mislim da ti pl šcm nijc baš ni naročito novo m naročito origuialno. a i ne zasniva se na bogzna kako temeljitim anaii zama. Medutira, mislim da, obzlrom na diskusiju, moje mišljenje ncće biti na odmet i da če blti makar jedan sasvim mali i ograničeni do prinos rcšenju problema. Naslutio sf verovatno da se radl o prljemnim ispitima. Hoću odmah da ti kažem na samom početku pisma da sam protlv uvođenja prijemnih ispita, Zasto? Evo nabrojaću ti osnovne razloge kojlm sam se rukovodlo kada sam tekao da sam protiv uvođenja prijemnih ispita: 1. Smatram da Univerzltet nema prava da putem prijemnih ispita vrši neku supnimaturu. Drugim rečima đa Unlverzitet nema pravo da sumnja u svedočanstva gimnazija i srednjlh škola, da nema prava đa kontroliše na prljemnim Lspitima već jedanput ocenjcno od strane profesora srednjih škola znanjc jer i sam češ se složiti samnom. a to sam 1 negde pročitao da če prljemnl ispiti da obuhvate samo materiju predavanu u srednoj školi. 3. Smatram da če prijcmni ispiti iz razloga koje ću đalje navesti п izvesnoj merl uticati na pogoršavanje socijalnog sastava Studenata na Univerzitetu. 3. Ispiti će ostaviti u neravnopravan položaj učenlke iz unutrašnjosti a naročito Iz manjih gradova u odnosu na njihove beograđske drugove. Jer, složičeš se samnom, da шје kriv onaj učenik iz neke giranazije iz unutrašnjosti koji stlcajem okoinostl a to se prilično često dešava nije iz pojedmlh predraeta imao stručne nastavnike. Ako se rađ| o Beogradu 1 sam znaš da su tu okupljeni uglavnom najboljl nastavnlcl. 4. Mislim tla č e prljemni ispiti favorlzovatl a toga smo več ranijc bi-11 svedocl) neke pojave protekcionlzrna. 5. Zasada je jedino Bcograđski univerzltet uzeo u ozbiljno rasmatranje problem uvodcnja prljcmnih ispita. Slažem se da je tu ovaj problem i najakutniji. Ali. doći če đc pojave do če se maturanti upisivati na razne druge fakultete i unlverzftete ri zemlji i da če posle prvog semestra ponovo da se vračaju u Beograd. Ovoj konstataciji koja so zasniva na Isknstvu iz protekllh godina mislim da komentar nije potreban. в. I sam si student i znaš šta Je Ispit. Mcđutim, sa nama Je razlika da ako slu,čajno pađnemo na jednom ispitu mi ga možemo polagati ponovo ako ne za tri a ono najdalje za šest mesecl. Onaj ko padne na tom prljerano ispitu (kojl verovatno nećc baš mnogo đugo trajati) onemoguČIo Je sebi studiranje za tu godlnu. A možđa Je to bio i nekl odličau đak či.ie odllčne ocebe Iz e nrnazile su potvrđa njegovog osmogodišnjeg rada, 1 sve je to propalo za možda samo is minuta prijemnog ispita. 7. Najzad, po&matrajuči problem šlre. ne samo iz perspektive ргеopterečenog Univerziteta postavlja se pltanje šta će da rade svršenl maturantl koji ne huđu bili prlraljenl na fakultet. Iz ankete i.Borbe” si video đa oko 90V« maturanata želi đa se upiše na fakultet. Zašto? Zato što

паба gimnazija danas ne pruža mogućnosti za zaposlenje, Dakle, iz svih tih navedenih razloga ja sam u princlpu protiv uvođenja prijemnih ispita. Medutim, ćinjenica je da situacija na Unlverzitetu nije ružićasta. O(igledno je da ovoliki broj studenata na pojedinim fakuitetima onemogućava svako ozblljnije izvođenje nastave. Razumljivo je da je potrebno prcduzeti neke privremene mere ogranićavanja upisa na fakultete. Kažem privremene Јег će se izgradnjom novih fakulteta, otvaranjem možda nekih fakulteta u druglm gradovlma. reformom sređnjeg školstva, itđ., situacija verovatno popraviti, te će tada biti moguće ukinuti sva moguća ogranićenja u pogledu uplsa na fakultete. Ako se već mora u izvesnoj meri ogranlčiti prijem na fakultete, onda mlslim da bj trebalo naći najpravedniji i najefikasniji naćin za tos Mislim da opšti prijemni ispiti ovakvi kakvi su predloženi ne odgovaraju tom zahtevu. Evo kakav predlog ja imam, kako mislim da bi se prljem mogao ogranićiti a ipak da mera bude u grantcama mogućnostl pravedna. Polazim ođ dva osnovna prlncipa: 1. Za mene Je bitan opšti uspeh maturanta (u gimnazijl). 2. Takođe Je bitan uspeh iz onih predmeta koji su osnovni na odgovarajućem fakultetu. Praktično predlažem sledeće: 1. Da se odlićni đaci prlraaju bez ikakvih prljemnlh ispita na sve fakultete 1 grupe bez razlike (njih prema nekim podaclma !ma od uKupnog broja maturanata ako 8,7*/#). 2. Da se vrlodobrl đaci primaju hez ispita ukoiiko iz onih predmeta koji su osnovni na odgovarajučim fakultetlma imaju odličnu ili vrlodobru ocenu (vrlodobrih maturanata Ima oko 30VO. 3. Preoslall vrlodobri daci _kao t oni dobrl polažu prljemne Ispite. 4. UCenici koji pojedini predmet nisu učlii u sređnjoj školl (neki strani jezici ill zbog nedostatka nastavnika) primaju se samo izuzetno ргеko prijemnih ispita. Koje od opštih nedostataka ovaj slstem otstranjuje. Prijem se ne sprovodl više preko neke supermature već on samo kontroliše osrednje đake (koji su se možda i provukli kroz gimnaziju ill su se provukli iz odgovarajućih pređmeta). Takav naćin neće bitno uticati na sociiainl sastav. Odlični i vrlodobar učenik iz unutrašnjosti iako možda zaostaje u svom znanju ćesto usled nestručnosti nastavnika za svojim kolegama kojl su imali stručne nastavnlke ipak se u svojoj sredini izdvaja te će na fakultetu lako nadoknaditi ono što mu nedostaje. Na taj oačin se đaci tz unutrašnjosti ne nalaze u neravnopravnora položaju. Pojave protekcionizma se ovdc u znatnoj meri ograničavaju. Takođe se ograničavaju šetnje з fakulteta na fakultet i iz grada u građ, Najzad, ovaj slstem đaje potstreka učenju u glmnazljama, potvrđuje autorltet odlićnih l vrlodobrih ućenika tamo (na šta Univerzitet dosada po pravilu nije obraćao pažnju), jer na kraju krajeva ocena iz gimnazije Je Cesto plod osmogodišnjeg poznavanja daka od strane profesora te bl trebalo da je merodavnija od 15 minuta pa I Citavog sata ispltivanja na prijemnom ispitu. Dalje, ovaj slstem bl mnogim učenicima još u gimnazlJi pomogao da se opred'.’le za one fakultete za koje imaju i najviše uslova. Mnogo drugarskih pozđrava

DRAGOLJUB NAJMAN

UNIVERZITfcTSKA HRONIKA