Student

р оezija KURŠUMLI HAN

Zadah je tu hrzog vjetra strmogfav i kamen kopač gluhog neba Ne plači zuhe ne pokazuj suncu ne plači ni okom krvi omlohavljena (Reiom poredom jasenje nadire redom poredom kičme vam se krive) Ne plači srce ne kopaj rasuto ne plači svoje kosti raščešljane Jer i tu je zadah vjetra strmoglav i kamen kopač gluhog neba

VUK KRNJEVIC

NEMIRI

Moja lutanja su nemiri u moji'fn žilama Ti su nemiri neujednačeni i graniče se graskim ulicama. Nekad se moji nemiri dignu na noge protiv mog lutahja, i odnesu me u zavičnj na krilima, u brda tvrda i stua. Nekada moji nemiri skaču konjskim skokovima, prestaju hiti nemiri i slijevaju se u rijeku lutahja.

MEMNUNA VILA

USKORO: »Hladan tuš«

„Hladan tuš" V. Majakovskog doživeće ovog meseca svoje prvo izvođenje u Jugoslaviji. Režije se poduhvatio student Pozorišne akademije Darko Tatić, s kime smo razgovarali o vrednostj ovog dela, o njegovoj koncepciji i o interesantnosti ovog komada za našu publlku. ~U poslednje vreme sam primetio da se sve češće na našim pozornicama prikazuju moderne američke drame, što je pretilo da postane pomodarstvo, i pošto je mene oduvek privlačila rusk'a književnost, odlučio sam se da sa „Hladnim tušem” napravim eksperiment. Iskoristio sam priliku kada se u Akademskom pozorištu nije mnogo radilo i uspeo i poređ „nepisanog zakona’’ da režiju vode istaknuti beogradski reditelji, đa mi se poveri realizacija ove drame. ... Ovome delu Majakovskog privukli su me nekoliki razlozi. Njegova forma je neobična i pogodna za eksperiment. U njemu је došao do izražaja bunt Majakovskog. Majakovski je sagledao đa hod đruštva sputavaju ne samo Ijudi koji su otpali u revoluciji i puze oko nogu, već i oni koji se nalaze u samom naručju revolucije, kakav je naprimer Pobedinosikov, glavno lice ovog komada, koga kod nas tumači Rastko Tađić. »Pobedinosikov je vrlo interesantan kao tip. Smešno je što on sam sebe smatra Pobedonosikovim, a žalosno je što ga i drugi smatraju pobedonosikovim. I svaka od ostalih uloga je ovaploćenje izvitoperenosti. „Hladni tuš’’ je i groteska I farsa i drama. Hteo sam đa sve te elemente uklopim u jednu celinu. pazeći da istaknem eatirična mesta i dam im pun značaj Komad je pisan na brzinu i da se ne bismo ogrešili o pesnika. morali smo neke prenagljenosti da üblažimo, naročito kad se radilo o osetljivim mestima, mislim na grupu entuzijasta koji oličavaju nove i zdrave snage društva. Zato smo i interpolirali neke stihove Majakovskog u tekst komada. i mislim da to ne znači izneveravanje autora, vćć, naprotiv, njegova ideja je time jače istaknuta ... Žnate, kada su pitali Majakovskog zašto je napisao da je ..Hladan tuš” drama, on je odgovorio: i ~Da bi bilo smešnije. Zar ima malo birokrata? Zar to nije dra- i ma našeg Saveza?” 1 —... Komad je interesantan za naše gledaoce kao snažno u- ! metničkn ostvarenje, kao novina, i jer јр . Hladon tuš” pun života i ’ neobič;-!« snage i —. .. Na kraju b'h hlen da p>o- i veiikp svlh j

; onih koji su učestvovali u pripremanju ..Tuša’’, počev od glumaca, pa do Zuke Džumhura, kojirće dati scenografiju. Delo je adaptirao za izvođenje Bora Cosić. Trebalo bi da pomenemo ceo ansambl od dvadeset Ijudi, jer su se svi do maksimuma zalagali. Ipak, evo nekoliko: Rastko Tadić, Milutin Butković, Mira Vacić, Rada Gligić, Duško Tadić, Jelena Dragović, Olga Savić, Marko Stanić, Brana Stojanović itd. Ne zaboravite, rekao je na kraju Darko Tatić, da je pomoćnik reditelja Dušan Makavejev”. M —M

Sa koncerta Jehudi MENJUHINA

STIL, MUZIKA I TEHNIKA

Beogradska publika zaista može da buđe zahvalna Koncertnoj poslovnici Srbije, što je na početku ove godine uspela đa čuje inferpretaciju ovog čuvenog američkog violiniste. Naši Ijubitelji klasične muzike, dosada su se divili izvanrednom talentu Mehunjina jeđino blagođareći pločama, koje vrlo često emituju naše radio stanice. Međuitm, ovom prilikom sasvim nepredviđeno jedan mali broj uspeo je đa ga čuje i neposredno; na dva koncerta koja su priređena 7 januara ~. Menjuhin je rođen u porodici u kojoj je muzika rado slušana. Violinu je počeo da uči u trećoj godinl. Tri godine posle prvog časa svirao je Mendelsonov konoert sa simfoniskim orkestrom San Franciska. To je bilo neverovatno. Ali njegov talenat-talenat nenadmašnog »vunderkinda« razvijao se iz dana u dan u sve blistviju karijeru umetnika. U jeđanaestoj godini izveo je koncer Betovena, Bramsa 1 Baha sa Berlinskom filharmonijom. Kritičari, koij su tom prilikom s nepoverenjem ušli u dvovranu da ga čuju, izašli su iz nje frapirani sitlskom ostećajnošću i tehnikom »tog detetac. Od 1923 godine. posle prvog koncerta u San Francisku, njegova karijera pretstavlja konstantni uspon Blagodareći prisnoj saradnji sa čuvenim pedagogom Eneskom. I Menjuhinov talenat se stalno razvija, umesto da zamre kao kod mnogih »vunderkinda«. Menjuhin je svirao s najvećim simfoniskim orkestrima i dirigientima. kao »jeđan od najblistavijih ii Na nip^ovom neiscn-n -m ropertrn-м n г> 1 w ge mnoga г >г !а’ Baha. Beл dru&i ам-

tora, koja on vanredno i originalno tumači. Nikada nije sasvim zadovoljan svojim izvođenjem i uvek se trudi da ga usavrši. Za vreme svog jednodnevnog boravka u Beogradu, Menjuhin je dao dva koncerta. Jedan solistički; sa programom dela Johana Sebasitjana Baha, i drugi: koncert Betovena i Bramsa uz pratnju Beogradske filharmonije. Blistava tehnika i stilske koncepcije čuvenog violiniste, uz saradnju dirigenata Zivojina Zdra\dcovića, zadivile su beogradsku publiku. Posle ovog uspeha, možemo biti uvereni u to da će nas Menjuhin

Икош će se duže zadržati u našoj zemlji kao što je izjavio prilikom dolaska u B'eograd. >UTISCI S KONCERTA« Vest da Jehudi Mehunjin priređuje koncert u Beogfadu', delovala je kao bomba. Muzička publika je bija izgleda vlAe frapirana tom vešću, nego novim saobraćajnim propisima. I publika koja više nije čula >muziku« motomih vozila po ulicama, odjednom je postala vedra. Zar je to moguće? Zar on stvarno dolazi u Beograđ? Da, ali samo na jedan dan... čuo se tužan odgovor nekog pcsimiste. Niko u tim momentima nije shvatio »tragiku« tog jednog daria. Svi su 4 januafa opseli blagajnu kod »Kolarca« gdfe su jedirio de-

Ijene karte (po ceni od 200—700 đinara!?) Mnogi bi se rnožda radije odrekli ručka, večere ili bioskopa za jednu jedinu kartu. Ali i tu je biagajna »blagotvorno« delovala na one najstarije jednostvarno opravdano. Karata nema! Ali kako? Tek s,le počeli da Ih đelite? bunili su se neki svtamo opravdanp. Ali ono famozno »nema« jedino se čulo. Kasnije smo saznali. Karte su prvenjrtveno podeIjene pretplatnicirr/'., ustanovama itd. Za ostale nije ostalo ništa. Cudno! I nesvakidašnje! Ovako nešto još nismo doživeli! ... Ipak, mnogi studenti ručaju i danas, mada im je pasulj sada mnogo gorči. A to im je omogućila i zagorčala blagajna.

G. Novaković

Poslije ponoći

Ne gazimo tišinu do koijena, tiho! Jeii ranjenik sa dvjesta rana. Dan je prognao kolo mjesečarki. Blago gledajte: holuje holan mrak iza seđam javora. Sreine mu rane!

Božidar L. KNEŽEVIC

NADUVANA LOPTA Drama Igога TORKARA u izvođenju Akademskog pozorišta

Akademsko pozorište se, I u jubllarnoj godinl, pojavljuje s premijerom jednog domaćeg dramskog dela. To je ..Sarena lopta” Igora Torkara (pseudonim), čije je to, iako je drama i ranije prevođena 1 izvođena van Slovenije, prva pretstava u Beogradu. Jedan od zadataka ovog stuđentskog pozerišta nesumnjivo je popularizacija domaće đrame. Međutim, ono je i dužno da svojoj publici obezbedi jedan minimum umetničkog užlvanja, dela koja se prlkazuju treba da imaju određenu kvalitatlvnu visinu ispod koje se ne sme 161. Ono je to u većoj merl dužno prema svojim članovima čiji prvi koraci u pozorišnoj umetnosti nlkako ne smeju da znače rvanje s nezahvalnim i šupljim tekstovlma. „Sarena lopta” deluje kao tvorevina čoveka zaraženog literaturom. Nažalost, ne dobrom; zaraženog onom književnošću koja vidi samo spoljnje upadljivo, novinarski krupno 1 zbog toga u obradi jednog pisca-početnika redovno lišeno piisne Ijudskostl koja nas jedlno može naterati da umetničko delo primimo kao deo sebe. Da bismo ovo đokazali, dovoljno je da vrlo kratko iznesemo siže ove ciiame. Neka mi bude oprošteno što sam i stilom naglasio njegovu sllćnost s operskim libretom; Tri maturanta sede, pred ovaj rat, na plaži 1 misle o maturi koju upravo polažu, Gaša je vedra. osetljlva devojka 1 hoće da postane slikarka (arija o bojama). Ona voli Sana i °ni razmišljaju o Ijubavi. San je pesmk i zato uvek pomalo setan. Citira i filozofe. Renc je veseo, neozbiljan, đuhovlt 1 pametan ali zbog veselja slabo uči. U potaji voli Gašu. U naivnim razgovorima prekida ih glas spikera koji objavljuje da su Hitlerove trupe upravo ušle u Cehoslovačku. Oni postaju ozbiljniji 1 govore o mogućem ratu i iskušenjima koje on donosi. Došao je i rat. San je otišao u part:zane ali je uhvaćen i čami, tuberkulozan, u koncentraconom logoru. Gaša se podaje, posle upomog psih'.čkog mučenja, okupatorskom policajcu da bl spasla Sana. San dobija otpusnicu. On pita leкага, svoga prijatelja, koliko mu Je još ostalo od života. Kad je saznao đa će živetl najviše još đva meseca, nagovara i primorava Renca, koji je s njim u sobi, da iz logora iziđe umesto njega jer on, zdrav, više može da_. poslužl borbi. Renc se vraća. , sreće Gašu i, odlazi u rat. GaŠa stiže za njim pošto je übila policajca kome je u parku zakazala sastanak. Međutim, u odredu sumnjaju đa je ona okupatorska špi-

junka a ona ne može da se opravda, Osuđena je na smrt. Osuđu treba da izvrši Renc. Dolazi do velikog u kome Renc doznaje za Gašinu žrtvu 1 njen pravi llk i priznaje da ju je ođavno voleo. Upravo se odlućio đa ne izvrši naređenje ali ga ona pogrešno shvata 1 bežl. Neprijatelj je übija j ona izdiše u Rencovom naručju. Treba imati na umu da su u orlginalnoj verziji drame sve ovo samo maitanja glavnih lica koja su na kraju opet na kupalištu. Međutim, u pretstavl o kojoj je reč, kraj je odbačen odnosno dellmično sp>ojen a početkom te se drama svrtava Gašmom smrću, Teško je onda ne steći utlsak da je uvod samo prolog drame koja se stvamo dogodlla za vreme okupaclje. Da je plsac dosledno mogao da Ide za tlm da pokaže da se to događa samo u imaginacljl, da je hteo samo da apstraktno prlkaže kako rat i ratne prillke razomo deluju na psihu U)u<Jl narocito na njlhove priviđno cvrste mirnodopske odnose, Izbor ovako drastičnih slučajeva bio bi opravdan jer bi naglašavao da su sve to kombinacije neistkusnih emotivnih mladih IJudi. Tada b’l, isto tako, i pomenuti retuš koji je izveo i eoitelj, Og njenka Mlllćević, porazno delovao na čitavu konstrukciju dela. No, pokazalo se da je i ovako heživa materija blla jača od pisca. Kogod ,ta pažljlvo pratlo komad, mogao se uveriti đa, nažalost nema ni traga od namerc koju smo 'malopre pokušalj da pripišemo autoru, a da, isto tako, zbivanja u ratu ne mogu bitl prlmljeiia kao realan događaj. (Svako upornlje razmišljanje o ovom komadu neumitno dovodi do zaključka da onaj koji misli ulaže veći trud nego sto je pisac učinio pišući delo. Izgleda zato da je rediteljeva intervencija, mađa je teško bitl načisto s tim da 1; se išlo na to da se događaji pretstave kao stvarna zbivanja, blla na mestu jer smo ovako, umeeto potpuno promašene i neduhovlte psiholdške studije, gledali bar jedan neuverljlv 1 bombast komađ iz Narodno-oslobod.lačke borbe.) Ansamblu, zajedno s rediteljem, treba čestitati. Ali, veonta je neprijatno odmah dodati da ova čestitka nije oduševljenje nego priznanje za uloženi trud 1 umešno spašavanje svega što se moglo spasti. Udružent s takvim kompanjonom kao što je u ovom slučaju Torkar, pni nlkada neće moći da računaju na prijem kod onoga velikog dela 'publlke koji u pozorište rte Ide da bi razmišljao i ra'čianjavao. već (Ja bi iskreho primio utišak za kojl su, po njemu, zaslužni

ili krlvi svi oni koji su učeetvovali u pripremanju pretstave. Veličina i beda glumačkog poziva su u tome da glumac, u očima prosečnog gledaoca, odličnom kreacijom često sebi prisvaja 1 plščevu zaslugu dok radom na slabo napisanoj ulozl opet iepaSta za njega. Olga Savić svesrdno se trudlla da uđe u GaSu i u tome je naročito uspevala u trenucima obiažnjavanja, sumnje 1 đdnošenja г "uka. NJen glas Ima neke otmene -stine koja Joj pomaže da nenamt.ijivo donese trenutke kada je u pitanju doetojanstvo žene. U nesuvislim „lirsklm mestima” kojih ima naročlto na početku (mnogi miele <la mladi sanjajre na taj naćin što izgovaraju nedovršene. besmlslene rečenice), дЈје se bllo lako snaći. Olgl Savlć je ta<Ja nedoetajala 1 Izvesna lakoća u pokretima. U Kenca je Uroš Glovackl uneo sav *voj šarm 1 prilepčivu Impulslvnost. Tako je poetigao da ponekad zaboravimo neophodnog veeeljaka 1 (s većim uživanjem) gledamo njega samog. Treba ipak plscu priznati da je ovo ličnost koja se unekoliko razvijaGlovacki je taj razvoj shvatio j bio stalno na potrebnoj vlsinl. Najtoolje se od svih snalazio u uvodnim fizičkim egabicijama. U seenl na stanlci tihim govorom nije postigao ono Sto je hteo: umesto umora 1 oeećanja neodređene krivlce preovladavala je nekakva tupava otupelost. Posao Miodraga Radovanovlća zaista je bio težak. San Je jednoličan 1 konvencionalan pesnlk iz maSte šiparica i ijudi koji pesme ne čltaju. Njegova prepirka s Rencom u logoru, jedna je od najjačih »cena večerl. Branko Vujovlć je, igrajući pollсајса koji је stalno u mraku, Insistirao na paklenom u svom glasu. To je. delimično 1 zbog teksta, često pretilo da bude, ako ne komlčno a ono parodično. U sceni u parku gde še ispostavlja da je žbir unekoliko i čovek, Vujovićev glas imao je l neku dobfo pogođenu toplinu. Epizoda Jezdlmlra Cemovlća (lekar) blla je porhalo kruta. Dekor 2. Kukića bio je jednostavan i skroman. Logor 1 zatvor bili su đobro rešeni dok Je na ratištu smetalo Šarenilo proizvoljnih geometrlskih figura.

Vojln Dimitrijević