Student

МРЉЕ

НА ОПТУЖЕНИЧКОЈ КЛУПИ седели су: погурсни чичица чувар грађевине, углађени директор прсдузећа, иемарни шофер, похлеппи лекар, витка блага јнпца продавнице ... и још доста њих разних занимања и годипа старости. Добијали су своје заслужене казне. Међу њима иаЈs.’ли су се и студенти. Судије су и њима по закону 6дмеравали казне, казали своју реч и правда је задовољена. На дугачком списку осуђених студената Је мало. Њихова имена, и уколико их има, често остану непозната, а ето, примера има, више малих прича из судских дворана. „АНТЖЛЕР" СЕ НИЈЕ ВРАТИО Млади, лепушкасти инжењер отишао је другој, Његов растанак с младоликом апсолвенткињом био је кратак и последње речи прошле су без „збогом” и класичног „довиђења”. Плавокоса студенткиња гледала је некуд, и тако остала на почетку стазе парка неколико минута. .Очи су јој засјале, прошао је поред н>е један пар и она је морала да крене. Једна студентска љубав се угасила. * • * Госпојица, не бери бригу. Ја hy све да учиним* Им*а да ти дође твој анђелер (инжењер), тако ми очи моје... Дај чин, један пешкир и чаршав. Тако је почело. Препредена гатара доЛазила је сваки други дан, бајала у пуној чаши воде, нешто причала и на крају узимала мараме, блузе, ципеле, све што јој се допало. Ово hy да ти вратим, Знаш, ја то окачим на оџак, причала је црнпураста циганчица. Само до нсдеље. А онда доћи hy ја и твој господин. Прошле су три недеље а „анђелер” није се вратио. Зато је ииганчица још упорније наставила посао. Да ми даш још твој прстен и сутра у подне чекај га на вратима. Долазим и ја са свим стварима и твој, твзј, лудо једка... Ни сутра се није појавио. Једино је дошла гатара саа уплашена. Госпојица, овај ти прстен ноћу гори. ’Ohe кућу да ми упали, узми га. Брилијантски прстен узела је студенткиња и опростила се са циганком. Малу гатару дуго иије видела, све ствари које јој је дала прежалила је. OHA ИМА ВЕЛИКУ ШКОЛУ Гатара је и друге варала, узимала ствари, причала о својим чудима и моћима и дошла пред суд. Ту се она опет видела са студенткињом и у пуној дворани, пред судијама, подругљиво јој рекла; Ја без школе, бесписмена и да је варам. Господине мој, она има великг школе и зар ја крива да будем. овако мала... Она ми је све сама давала, тако ми моје очи. Да ослепим ако није тако, Ето питај гу, нека каже. Плавокоса студенткиња, опуштене главе, дрхтавим рукама, стала је пред судиски сто: Тачно је рекла. Дала бих јој и кућу, све само да ми поврати драгог. Таква је младост. Били сте и ви У мбјим годикама. У дворани настао је смех, судија је упозорио присутне и лодао студенткињи: Има ту још младих, погледајте пуна је сала и питај те их да ли би они учинили ово са гатаром?... Колико ти је узела, упитао је даље судија. Па, једне панталоне. мантил, блузу, чаршав, стала је да набраја апсолвенткиња и лочела да плаче. ОЧИ СУДНИЦЕ ... Очи пуне суднице биле су упрте у њу, академског грађанина. Она је уствари оптужена, а не сведок. Она је кривац, она се правда, плаче, стиди се,' а не двадесетдвогодишња гатара. Кад је суђење завршено претседник судског већа није могао да изађе из суднице. Рукама га је обухватила студенткиња молила и преклињала: Друже судија. ви им наредите, реците им молим вас да моје име не објављују у новинама. Другови новинари, судије, молим вас... Сазнаће ми родитељи, другови, срамота, молим вас... Сад ми ствари не требају, прежалила сам инжењера, ја сам крива. СВЕ ЗА ПЕТ МИНУТА У судски записник дактилографкиња Је уносила: „Рођен 1930 године у... занимање —> студент друге године. . досад неосуђиван...” А сада, наставио је судија, пажљиво нам испричајте како се то догсдило. Ех, све је просто и брзо. Узео сам формулар, попунио редом оцене, потписао професоре, ударио печат и,.. И сведочанство велике матуре било Је готово. Тако cvre постали свршени ђак гимназије за пет минута. Ма ја и Јесам положио матуру, Једино математику... Из тог предмета сте имали слабу оцену? Да, професор ме... ' Сигурно мрзео. Разговор са суди Јом ближио се крају, И већ сте полагали неке испите. Видим седмицу, шСстицу.

Јесам. И фалсификовали сте сведочанство о вишем течајном испиту? Јесам, и ово Је последњи пут да дођем пред суд, кајем се, кајем друже судија. Сва прианања, кајање није могло да помогне. За учињено кривично дело фалсификата осуђен је на шест месепи затвора. Матуру he морати поново да полаже, и нешто касниЈе постаће по други пут студент, а онда и прави „законски бруцош”. ЛРШАТЕЉУ, ГДЕ ЋЕШ TO? Пријатељу, где ћеш то, упитао га је на вратима човек у плавој униформи, Ти ту радиш? Не, овај, ја сам дошао да купим каиш за сат. А ово испод мишке, овај пакет, шта је то приЈатељу? Уместо одговора, на плочнику тротоара нашле су се ствари у вредности од преко сто хиљада динара. Зашто си то урадио? питао га је најпре иследник, а на суђењу и суди Је. —Не знам, ето, заборавио сам се. Више никада нећу.... За провалну крађу 23-тогодишњи студент добио је заслужену казну. Дванаест испитних рокова проћи ће без њега на факултету. ПУТОВАЊА ЗА ДВА ДИНАРА Путовања су жеља младих, а и старих. Кренути на пут, то је увек догађај. Још путовати бесплатном картом то је нешто што се може пожелети. За групу студената. добрих другова, путовања нису била проблем. Новац није био потребан. Одлазили су у Шабац, Смедерево, и цео пут ста Јао их Је само два динара. Толико кошта објава, за повлашћења ђачка путовања. А остало... Попуњавао сам дашчицом, мастилом и пером, причао је први оптужени у дворани Окружног суда у Веограду. То Je био цео материјал? упитао га је судија. Само то... Двадесетак обЈава вешто Је „оштампао”. Кондуктери по возовима нису могли ништа да примете. То је донекле била права маЈсторија, НаЈпре су утиснути горњи печати обЈаве, затим подаци корисника, и на Kpaiy округли печат с потписом одговорног службеника факултета, Али, фалсификатооски посао морао Је да „пресахне”. Једног дана, дашчина Је „попустила”, печат Је лоше прекопиран и главни фалгификатор Је дошао у затвор, а затим на оптуженичку клупу, Са њим, на истоЈ клупи нашла се и група „путника" студената, СвоЈе излете до Смедерева и неких других места морали су да прекину и да на заЈедничкоЈ „станици" проведу по више месеци за кривично дело фалсификата.

ЗА ЊЕГА БИХ ДАЛА ЖИВОТ Јецала је и молила девојка у плавој хаљини; Преклишем вас не пишитв. Тако вам свега онога што највише волите. Ја сам одмах вратила новац... За њега бих дала живот... Погрешио је и продаћу све за њега... А он, студент треће године одговарао је за крађу новца. Просто, свом другу, откључао Је сандук. извадио три пресавијене хиљадарке и затим све вратио на своје место. Покрадени није ни посумњао да му је Је новац узео „цимерколега”. Заједно су и трагали за лоповом. Нисам веровао да ће ме баш колега из исте собе покрасти. Оне три хиљаде чувао сам да уплатим мензу, —причао је оштећени студент. Ту, у соби, живимо, учимо, провоцимо дане и ето догодило се... За крађу студент Је осуђен овог пута нешто блаже, условно за две године. Судије, оптуженичка клупа, сузе своје сестре и њене молбе да се о брату не пише у новинама, остаће му у сећању «ао једна мрља у животу, А ако све то заборави и не буде пазио на своЈе понашање поновна провалиЈа и сусрет са судијама на оптуженичкој клупи неће бити далеко. ЖАЛИЋУ СЕ ЈА ... Мирно је седео на оптуженичкој клупи. На свако питање судије полако Је устајо и тек онда подугачко објашњавао : Ја ствари познаЈем, то ми нико не може оспорити. Слике су ту, заборавио сам их код приЈатеља... Знате, и то се догађа Хтео човек да их купи, шта ћете остале су. И то се догађа... Судија је морао да га прекине. Кажете да сте стручњак за процену слика, продаЈУ тепиха, а овамо ваше занимање је... Да, студент сам, али зар студент не може да познаје врсте тепиха, добре слике... И то је све посао. Радио сам пажљиво. Свакоме чинио услуге и ту ничег нема лошег, веруЈте Ја не видим. Што вас онда туже за толике паре? Где су слике, два тепиха? Туже, туже, а зашто ни Ја сам не знам. У оптужници стоЈи да сте узели четири уметничке слике и нисте их вратили. Два тепиха такође... Све враћам, молим вас лепо. Сада одавде да одемо сви скупа, колико нас има у сали, и слике могу да вратим, Знам Ја узео их човек да види. И ту ничег лошег, кажем вам, мо.лим вас лепо нема. A за тепмуе. ви заборависте? А. Јесте. Ја заборавих, иту су паре. Што онда траже тепихе? Ја сам их продао као што су хтели и све Је готово. Па то они и траже. тепихе или новац... Хм, траже сад кад сам у затвору. Да вам Ја то мало опширниЈе обЈасним. То Је подужа прича. СлушаЈте... Објашњавао jef помињао многа имена, улице, новац, слике тепихе. Суђење се два пута одлагало. Позиваии су нови сведоци’ и на краЈу судиЈа Је прочитао пресуду: За кривично дело преваре у виду заната осуђује се... Хм, превара у виду заната, проговорио Је као за себе после прочитане пресуде. Жалићу се Ја, жалити и те како. Само, и жалба му није помогла. За превару у виду заната и Врховни суд Је исто рекао: крив је.,. ПУТЕВИ СУ ОТВОРЕНИ На сред улице стао је милиционер и подигао руку. Џип је окренуо на Једну страну улице, зотим на другу и попео се на тротоар. Возач Џипа ниЈе имао куд. Ваше исправе? Дру..., же, какве ис... праве... Дођи сутра, ја... ја... Ја и ти смо... Милиционер Је извадио кључ из аутомобила и позвао возача да изиђе напоље —Ја напоље не... hy. Дођи о, ..вамо, мој... Крадљивац џипа, двадесетчетворогодишњи студент још дуго Је симулирао пијанца. Кад му Је узета крв установљен Је сасвим незиатан проценат алкохола. Сада није имао кул. признао Је све • Хтео сам да се провозам, зато сам ускочио у џип, видео да Је ту кључ, упалио мотор и кренуо. Прави возач џипа убрзо Је дошао на место где је оставио кола, ниЈе их нашао и јавио телефоном СаобраhajHoi милициЈи за крађу. Сви путеви су одмах затворени Саобраћајне патроле су кренуле улицама, За лвадесетак минута све је било готово Двалесетчетворогодишњи студент стајао је опуштених руку у соби дежурног иследника Саобраћајне милиттиЈе, Путеви су поново отворени, * СудиЈе су рекле своЈу реч. Друштво Је преступнике казнило Остале су им Да ли ће их уклонити, зависи од њих. Али. и од нас. . Јер, за учињене „подвиге” јунака са оптуженичких клупа, удружења студената не знају. И не мнтересуЈу се. А све то треба знати. Да таквих црних мрља буде што мање, да их нестане... Да не руже оно што Је блиставо и светло у нама.

Драган РОГОШИЋ

REPORTAŽA STUDENTA

студент