Student

(Наставлк са прве стране) d studehata imaju pravo da prisustvuju sednicama fakul tetske uprave kada se гаsmatra pitanje izvođenja nastave 1 sprovođenja pravila studije i da ističu svoja mišljenja i daju svoje predloge. To je vrlo dobra mogućnost koju stuđentima daje Zakon da ućestvuju u гаdu Uprave. АИ postavlja se jedno, na prvi pogled sitno i tehničko pitanje; ako stuđentski pretstavnici imaju pravo đa prisustvuju sednicama Uprave, ko je dužan da ih obaveštava i poziva na sed nice.? To treba da se reši sta tutima. Ali je interesantno da većina fakultetskih statuta to nije predvidela. Opšti Zakon o univerzitetlma stavio je Univerzitetu u dužnost brigu o materijalnoj i zdravstvenoj zaštiti stuđenata. To je direktna dužnost Uprave Univerziteta. Naš univerzitetski Statut predviđa stvaranje komisije Univerzitetske Uprave sastavljene od nastavnika i studenata koja će se baviti ovim pitanjima. Mi zaista, s obzirom na sam značaj ovog pitanja, imamo mnogo razloga da zahtevamo da I na fakultetima treba đa postoje slični organi fakultetskih uprava. Neki prednacrti statuta ovo pitanje nisu regulisali. Vrlo je in teresantno da je ovo pretstavnicima udruženja Saveza studenata na nekim fakultetima promaklo. To svakako nije dobar znak i ostavlja loš utisak na naše učešće u celom tom poslu. Rok za đonošenje statuta iscrpljujemo. Ostalo nam je joŠ vrlo malo vremena. Тгеba iskoristiti sve što se može, uložiti maksimum pažnje i savesti u ovom značajnom l odgovornom poslu.

Radiša Bogdanovlć

UNIVERZITETA

IZRADA STATUA ŠUMARSKOG FAKUITETA PRED ALTERNATIVOM ČETIRI ILI PET GODINA

Do 1952 godine stuđije na Sumarskom fakultetu trajale su 4 godine kada je doneta odluka da se studije produže na 5 godina. Za donošenje takve odluke konsultovana je cela Sumarska služba NR Srbije. Donošenje plana od 5 godina došlo je kao rezultat preobimnog programa koji je bilo nemoguće preći za četiri godine. Novim Zakonom o univerzitetima određeno je da Sumarski fakultet traje 4 godin;. Savet i Uprava faikulteta posle donošenja ovog Zakona našli su se u vrlo teškoj situaciji. Oni smatraju da za to vreme nije moguće stvoriti visokokvalifikovanog stručnjaka, inžinjera opšte prakse, šumskog privrednika opšte prakse onakvog kakav je potreban našoj privredi. Do 1952 gođ. posle dve godine studija stuđenti su se usavršavali u đva smera: za gazdovanje i za iskorišćavanje šuma. Njihovi programi su bili rasterećeni sveg onog što nije bilo direktno vezano za jednu od dve grane a to je omogućavalo da se nastava obavi za 4 godine pa i to sa teškoćom. Praksa je po kazala da takvo diferenciranje daje stručnjake kojl ne mogu da odgovore zahtevima koje pred njih postavlja naša privreda zato je išlo do spajanja jednog i drugog pravca. Komisija koja sada radi na izradi staituta došla Je u takav položaj da је morala da pravi dva prednacrta za statut; jedan za studij od 4 d» godine i drugi za 5 godina ukoliko dođe do izmene u Za c, k6rtu o univerzitetima u Сlдnu u kom se govori o trajanju studija na fakultetima. »Stanje šumarstva u našoj privredi je vrlo teško. Mi imamo sve manje i manje šuma. Po metodama rada i sretstvima kojima raspolažemo mi smo daleko zaostali iza ostalih privrednih grana. Cinjenica je da šumarstvo stoj 4 u mestu okamenjeno i pretstavlja anahronizam u našoj struci. Mi moramo poći novim putem i uložiti sve napore za unapređenje šumarstva; za to su potrebni dobri stručnjaci a oni se ne mogu stvoriti za četiri go dine.« Kurs od 4 gođine izazvao bi takvo opterećenje studenata da bi to išlo ne sarno na štetu kvaliteta njihovog znanja, jer studenti praktično, ne mogu u tom periodu završiti studije (studije bi opet trajale 5 godina) nego i izbor nezgodnog položaja u kom bi se našli stuđenti zbog gubitka povlastioa koje uživa ju. O tom nam jasno govore i sledeći statistički podaci; Godine 1947 na Sumarski fa kr.ltet u Beograđu upisalo se 266 stuđenata u I godinu. Posle 4 godine studija (dakle za normalno predviđeno vreme) diplomirala su samo tri ili I®/о. Posle pete gođine điplomiralo je 28 (10%) stuđenata. Godine 1948 upisano je 244 posle 4 gođ. diplomiralo 5 (2%). posle pete god. 21 (9%). 1949 upisalo se 257 od kojih je posle 4 gođ. diplomirao samo 1 (0,5%) a posle pete 30. Od 195 upis?inih u 1950 godini po sle 4 godine nije diplomirao ni jedan, a posle 5 god. 5 (2%). Nužno je naglasiti da su to sve studenti koji su stu dirali po starom sistemu, sa dva smera, gde je nastava bila znatno manjeg obima. Po novom kursu opšteg tipa oni moraju da slušaju daleko više, tačnije rečeno, skoго sve ono što su oba kursa obu>»v?+ala, Seikretar organi zacije SK studenata Sumarskog fakulteta đrug Ostojić rekao mi je; »Mislim đa stnd ; iq ođ 4na 5 godina nije jedino rešenje

kojim bi se omogućio normalan rad na fakultetu. Nastav ni planovi su preopterećeni suvišnim stvarima koje pripa daju prošlosti a napredak nauke i tehnike doneo nam je nove stvari koje mi moramo znati. Nastavnici su u tom pogledu nešto rađili samo što se kod rešavanja takvih pitanja javlja tendencija borbe za svoj predmed ma da tu subjektivni elemenat nebi smeo da igra nikakvu ulogu. Treba još mnogo кгеsati u nastavnom planu, to I produženje studija na 5 god. omogućilo bi normalne sjtudi je na fakultetu«. Nastavnička organizacija SK srpatra da Je u nastavi ređucirano sve ono što je рге živelo, mnogi predmeti koji su ranije zauzimali priličan prostor sada ću evedeni na minimiim. Naročitu teškoću u tom pogledu pretstavljaju zastarele metode i sretstva kojima raspolaže naša šumarska služba na terenu, zbog čega se na fakultetu mora predavati 1 ono čega su se u drugim razvijen : m zemliama davno oslobodili. Zajedničkim naporima nastavnika i studenata može se učimti da se obuče sposobni šumarski sitručinjacl koji će omogućiti da se šumarstvo ukUopi u opšti tempo razvoja ostalih privređnih i naučnih oblasti, utoliko рге što Je ono od njih daleko najzaostalije i šfco neminovno iziskuje najhitnije i najkorenitiie reforme. Prvi korak u toj reforml biće izrada novog statuta ko jim će biti formulisane i detaljno postavljene sve ođređbe vezane za rad fakulteta. Š. Kržavac

СТАЊЕ У ВИШИМ ПЕДАГОШКИМ ШКОЛАМА

Недостају средства и услови

На састанку Виших педагошких школа одржаном пре извесног времена у Но вом Саду истакнуто је у први план неколико питања од опште важности за рад ортанизација Савеза студената у ВПШ-има. Јачање школских савета, решење станбеног проблема, финансирање педагошких школа од стране Републике то су задаци организације а и проблеми од чијег решења зависи активност у наредном периоду. На 5 Виших педагошких . школа колико их има данас у НР Србији студира укупно 2.500 редовних и 400 ванредних студеиата. Услед одвојености од Унгиверзитета и мало сопственог искуства oprami зација СС на ВПШ-ама са више тешкоћа и спорије решавају своје проблеме. Но ипак у раду се дају запазити лепи резултати. У задњој години кроз међусобну измену искустава и преношењу неких искуста-

ва са Универзитета осетио се снажнији импулс друштвеног живота. Основани су друштвени клубови обогаћене форме полигичког и културнот рада. Лепи резултати постигнути су у сарадњи са осталим масовним организацијама. Мнотобројне посете оближк>им селима, другарске вечери са омладином, учешће у акцијама Социјалистичкот Савеза, учинилесу активкост организације Са веза студената саставним и важшш делом опште друштвеке активности краја у коме се школа налази. Студенти се много више интересују за комуналне проблеме свога града ово интересЈзвање најмасовгније је у Зрењаннну. Но ипак остала су нека питања на којима организације Савеза студенатани су довољно сарађивале са школским и локалним органима. Друштвено управл>ање на педагошким школама до шло је нешто касније него

на Универзитету. Али и у периоду од када оно постоји, организација Савеза студената уложила је мало труда за њетово јачање. Несређеност школских са-

вета и недовољно учешћв организације у третирању школских проблема омо гућили су да се још за дуже време одрже слабости наставник планова и програма. Постојећи школски про- 4 стор ни издалека не задовољава потребе за нормал-* но извођење наставе. Стање у том погледу најкритичније је у Крагујевцу, Новом Саду и Београду. V, Крагујевцу је Виша педагошка школа смештена у згради Обреновићеве оонов не школе која има три у-* чионице и један кабинет. Библиотека је смештена у ходнику а администрација у једпој соби за послужитеља, а на овој ВПШ студира 600 студената. Па и ако ј-е стање свуда критично Савез студената није заједнички са школом анализирао тешко he нити са озбиљним и документованим чињеницама које je нажалост лако набројати упознавао школске ортане и у најоштријој форми заједничкзи тражио излаз из ове ситуације. У том погледу могло се много постићи и про ко шхрлских савета. Међутим не ради се само о школском простору —1 ВПШ су неснабдевене огледним средствима за извођење наставе. Кабинети и збирке су врло оскудни. Финансирање школе од стране среза условило је такође и гашење фондова за сткпендије чиме је велики број студената доведен у врло тешку материјалну ситуацију. Иначе су студенти ВПШа у тежој материјалној ситуацији него студенти у Београду. У унутрашњости нема студентских домова, и мензи. Али одговорноот за ово лежм свакако и на школи и на организацији. Јер је заиста немогуће поверовати да се у великим градовима као што је Ниш, Крагујевац, Зрењанин не може наћи једна зграда ко ја би се адаптирала за студентски дом или мензу. На тај начин би се и помоћ коЈУ дајемо преко ВУС-аи других служби, боље осетила. Универзитетски одбор Са веза студената предузеће неке конкретније мере код републичких и локалних органа власти, али и организације Савеза студената и школа мораће бити активнији у изношењу својих проблема.

J s МАРЈАНОВИЋ

СА ЧАСА

ПРЕД ЛЕТЊИ СЕМЕСТРАЛНИ РАСПУСТ

Студентска удружења у унутрашњости и њихови задаци

Крајем априла на Правном факутлету одржан је састанак Одбора студентских удружења из унутрашњости Србије и Црне Горе. на коме је било речи о томе шта студентска удружења у оче кује за време летњег семе-. стралног распуста. Мада до краја јуна има још при лично времена и мада се пред нама валази прво испитки рок, итгак треба поразмислити шта се за три месеца лета може учинити у унутрашњости, како би својим кућама отишли спремни, са унапред утвр-

ђеним планом како би наше акције у родним местима биле што организованије и што боље успеле. Рад студентских удруже ња у унутрашњости овога лета треба да се одвија у духу одлука VI пленума ЦК СКЈ у раду са омладинским организацијама, а пада и у период појачане активности студентских удружења пред Трећи конгрес ССЈ који he се ове јеоени одржати У Београду. Педесет хиљада студената удружено са омладином може постићи видне резул тате на разним пољима друштвено-политичке, културне и спортске активности. Само за све те акције треба се солидно припремити и постићи потпуну по везаност у координацији са свим друштвеготм и политичким организацијама до тичног места где удружење ради. И овога лета рад треба да се одвија кроз већ уста л>ене форме које су се показале погодним. алги никако не треба избегавати

ки оне акције које се у да том моменту покажу потребним и буде услова за њихово извођење. Рад по стручним секцијама треба да апсорбује ггриличан број чланства Поред досадашњих акција треба прак тиковати спровођење анке та о алкохолизму, вршити агитацију за добровољне даваоце крви итд. Ветеринари, агрономи и шумари могу прилично помоћи у борби за унапређење наше пољопривреде. За спровођење свих ових акција тре ба се повезати са стручним секцијама и друштвима и

тражити од њих помоћ у извођењу истих, Треба пружити свестрану помоћ омладини, нарочито сеоској и радничкој. То остварити кроз посете радним колективима и селима, одржавањем разких предавања. разговором са тим омладинцима, приређивањем приредби и другарских вечери, као и заједничких излета. Ни средњешколце не треба заборавити. јер то су будући чланови студентске организације. Трудити се да се у раду удружења окупи што више студенткиња. Можда би се тамо где за то постоје услови у већим удружењима могле формира+и секције студенткиња. нешто слично као на појединим факултетима Београдског универзитета. Ове године предвиђа се једна новина у раду. Претпрошле године као форма рада Удружења у унутраш њостц, постојали су студентски фестивали који су имали много позитивних ре зултата, били су масовни,

програми су били на завидној висини, студенти су се зближавали итд. Али и поред тога, прошле године ни су одржани збо г тога што су захтевали прилична материјална средства и што су поједина удружења при премајућц се за фестивал запостављала остали рад. Сматрајући ову форму рада као корисном, решено Је да се ове године одржавају зонска, културно уметничка и спортска такмичења у којима би учествовало неколико територијално блиских удружења. Тако би се смањили материјални из даци и спојило јевтино са корисним. Цела Србија и Црна Гора за ова такмичења су подељена на близу тридесет 'зона. Извесна удружења не играју више ону политичку улогу у својим местима коју су имала одмах после оснивања. То је дошло због тога, што се већа пажња посвећивала осталом ралу и извођењу других акција. Тај недостатак треба испра вити и више се боритц за лик члана Савеза студената, кроз разна прелаваитв и Друте политичке акције, ка ко не бк дозволипи да наши студенти ол којих се у унутрашњости очекује мното буду пример многих негативих ствари о којима треба д а дискутују друге друштвене и политичке организације, већ пример сне га позитивног и напредног. Поред ових главних задата ка, студентска удружења у унутрашњости имађе пред собом овога лета организационо учвршћење својих удружења, с обзиром на но ву територијалну поделу, стварање коордЈИнационих одбора од претставника свих удружења са територмје садашњег среза и оснивање секција у центрима комуна где за то постоје услови. Да би се рад одвијао што боље при свим удружењима за време летњег распуста формираће се партиски активи. Поједина удружења припремају студентске недеље које би 6иле испуњене разноврсном делатношћу свих форми ра да тога улружења. Ако се још у Београду спроведу добре припреме. оезултати неће изостати, студенти ће у грант-гцама своје могућности пружити помоћ своме завичају.

С. НОВАКОВИЋ

PA3HOBPCHE ФОРМЕ РАДА. ГРУПА СТУДЕНАТА НА ИЗЛЕТУ

Maksimum pažnje i savesti

univerzitetska hronika .