Student

SA GODIŠNJIH KONFERENCIJA SAVEZA KOMUNISTA

ONI SU PODNELI IZVEŠTAJE

Građevlnski: PERA JOVANOVIC

Stomatološki: HIIODRAG KARAPAND2IC

Tehnološki; DAMNJAN CVETKOVIC

Veterinarski: bo2a MARKOVIC

Međicinski: Du MISA KILIBARDA

Prlrodno -ma tematičkl: VELJA VtVICIC

STUDENTSKI POKRET U FRANCUSKOJ

KORENI SU U POKRETU OTPORA

UoCi posete dniga Tlta FrancuskoJ jedan naš fitalac je israzio želju da sazna nefito više o studentskom pokretu u ovoj prijateljskoj zemljl. Obratlli smo se g. 2an Marl Ađanu, sekretaru Udruženja studenata u Strazburu, s moibom da našim čltaocima Izloži aktuelna pitanja studentskog po-kreta u Prancuskofl. On se tome rado odazvao, na čemu mu se srdačno zahvaljujemo.

Cetrdeset 1 peti kongres Nncl. onalne unije stuđenata Franćueke, upravo Je održan u Strazbum. On se bavlo programcm rada francuskih studenata. Ono Sto će učesniku Ovoga Kongresa oetati u sećanju, nije nikako strasnO raspravljanje na zaBiornim seđnicama u kome je značajnu ulogu igrao 1 polltičkl stav jednlh 11l drugih, već odluke које su pokazale da je franeuski stuđentskl pckret đo. Stigao svoju punu snagu i da namerava da i dalje igra svoju plonlrsku ulogu. Francuskl student je ustvari ostvario većinu svojih posleratnih zahteva, Clnjenica đa je pokret otpora imao značajnu podrSku u studentskoj sredini, nlje ovde nl u koliko za zanemarivanje. Prvi kongres posle oslobođenja, održan u Grenoblu, ostaje datum u istorljl francuskog pokreta. On pre svega ozcnačava prelaz lz uskog korporatizma u opštl, jediristven pcikret. On izražava želju francuskih studenata da izraze svoje verovanje, bez obzlra na poli-

tlčke razllke, verovanje u Jedan novi unlverzitet u kome će se čuti njihov glas. Tada su oznaCeni vellkl zahtevl francusklh etudenata 1 odatke počinje aktiv nost pokreta koji Je otada okupio 150.000 studenata. Pre svega, zahtevala se veća pomc«ć države: neposredna pomoć u ohiiku većeg broja i većeg iznosa stipendija; posređna pomoć u obliku subvencija ufnlverzitetsklm restoranima, studentskim domovima, unlverzitetskim gradovlma l studentskim udruženjima. Ipak, naj veća studentska pobeda posle rata, ostaje socijalno oslguranje. Njega uživa svaki stuđent koji zato uplaćuje simboličan ulog. Osiguranje mu obezbeđuje naknađu ođ 80*/* mertioinskih, zubarsklh 1 farmaceutskih tročkova. Naroćito je upertljiva činjenica bez preseđana. da sami stu denti vođe taj aparat prekc* Ort bora uzajamne pomoći stuđena ta Francuske (MNEF), koji je tada obrazovan 1 koji se sastaJe svake godine. Službenicl ovop Odbora, kako u pojedinim mestima, tako 1 za celu đržavu. jesu etudenti које su izabrali njihcnd drugovl. Oni u isto vreme upravljaju 1 fondovima pomoći koji služe zato da b! se u potpunostl naknadili svi !e-karskl i sllčnl troSkovl stuđenajtc kojl su najsiromašnlji.

Francuski stndentl se 1 u svim drugim oblastlma samostalno bave vođenjem svojih poslova. Tako oni u izvesnlm unlverzd. tetskim centrima, kao naprlmer u Strasburu, vode saml studentske restorane. Državtia pomcć restoranima iznosi trenutno 64 franaka po obedu, dok studenti, zavlsno od mesta u kome studirajh, plaćaju na to 75 do 90 franaka. Naclonalna unija studeftata sada vođl kampanju za izjednaćavanje ućešća države 1 uplate studenate. Strajk glađu j p u tu svrhu blo objavljen 25 marta u svim univerzitetskim restoranima. Najznaćajnlju aktlvnost francusklh studenata, otkrlvamo 1pak u okvirlma Glavnlh udrdženja. Ona svake godine biraju Blro odgc*vornlh kojl naizmecnićno pretstedavaju skupštinama Naclonalne unije Francuske. Glavtno udmženje zastupa stuđente ! brani njihove interese pred građanskim 1 unlverzitetsklm vlastima. Njihova delatnost se razlikuje od mesta do mesta. što se tiće Strasbura,

naše glavno udruženj,, Ima za zadatak na upravlja Jednlm univerzltetskim restoranom. stu. dentskim bifeom, centrom za umnožavanje uđžbenlka. mesečnim Casopilfom. bibliotekom. kinoklubom, sportsklm klubom, tu ristiCkim centrom 1 kt'lonljom za letovanje koja se nalazi na Korziici 1 pruža studentlma mogućnost da se koriste suncem 1 morem radl odmora od Skolsklh napora. Kada se pročlta sve ovo, mog!o bl Se poverovatl da se studentska udruženja ogranlčftvaju samo na čisto tehnlčke 1 finansiske poslove. Pravo rečeno. OVt» je zalsta Jeđan đeo njlhovlh funkcija. važan utoliko ftto potvrđuje sposobnoet studenata đs rešavaju sve svoje prbbleme i nsigurava sigurnu osnovu Iz\t «nth organa studentskog po kreta. Stuđentskl pokret se zalaže zo soiiđarnt»st medu studehtlma, *na kakva blla njihova naclonal nost, ma kojoj rasi oni pripalali. U zemljl kao što je neša. 'emljl koja okuplja svake gortlne velikl broj stuđenata iz urekomorskih delova naše države, nema trenutno važnijeg zadatka. Ta solidarnc»st tlče se pre svega, razume se, prljema naših prekomorskih drugova, osiguranja njihovih stapova, nji-

hova Ishrana. Njihova prava su u potpunostl ista kao i naša. All, to Jedinstvo treba i mora •da ode dalje, da postane Selja za otvcrenu diskusiju, za suprot stevtjanje gleđlSta 1 iznoSenje svih problema. Naročito je važno da mi, francuski studentl, potpuno prlmimo srcu probleme različitih zemalja iz kojih po. tiču naši prekomorski drugovi i da budemo spremni da se borimo za pc<Btovanje 1 obezbeđenje sloboda u zemljama naših drugova i u Francuskoj. To jedirustvo pokušava francuska studentska omladina da postlgne sa studentskom omladinom celoga sveta. Ono Sto člni najvaSniju snagu franruskog stvulenskog pokreta besumnje je autoritet kcjl je on stekao pred javnim ustanovama i univerzltetskim vlastlma. On Je uspeo da saobrazl svoje zahteve sa rahtevima naučnih ustanova. Zato je njegov projekat reforme Skolstva postao zajednička platforma i najozbiljnija oncva za daljl posao u tom pravcu. Ovaj projekt ima pre svega u vidu demokratizaclju Skolstva. Poznato je da je u Francuskoj procenat slnova radnika i eeljaka koji su u stanju da đovrše svoje stuđlje JoS uvek veoma mali. Naclonalna u. nlja Francuskih studenata sma tra da bi pomcć za studije bila prvl način đa se postigne ta đe-

mokratitaclja. Pomoć za studije koja bl blla jednaka najmanjoj plati, blla bi dodeljivana avim stuđentima koji bi redovno polagali ispite. Na taj načln bi se izbegao socijalnl krlterijum prema kome su dosada dodeljivane stipemđlje. Ali, jasho je da ргаva denu'kratiaaclja ne može da bude poetlsrnuta bez reforme poCetnih I đaljih studija. Zbog toga. Nacionalna unlja francusklh studenata zahteva da se obavezno Skolovanje produfl do osamnaeet godina 1 da se pomogne porcdicama рого•lCnlm dodatkom za Skolovanje. Ove reforme bile bl naročito pažljivo sprovedene u oblasti tehničkih l naučnih studlja. Tako se francuskl student, sve stan praznlna u obrazovanju koje on đolazl da traži na Urtlverzitetu, trudl đa ne samo isptavl nedostatke uaiiverzitetske nastave, već 1 da doprinese izmenl celokupnog škotovanja. Svestan položaja koji zauzlma u načiji. on žell d a mu budp priznat karakter „mladog intelektualnog rednlka". Reči „mlađ" treba datl njeno pravo mačenje. PosHđnjlh godina stuđentski pokretl se trude da vode zaista politiku mledosti. polltiku koja se slnže sa pokretima omlađine svih zemalja.

žaa Mari Adan,

UNIVEBZITET U ŠTRAZBURU

AKTIVNOST KLUBA ZA UN

SA OVOGODISNJEO ZASEDANJA GENBRALNE SICUPŠTINB

II ZASEDANJE GENERALNE SKUPŠTINE

Generalna skupsftma Kluba za Ujediinjene nacije Beogradlsikog univerziiteta sastala se po drugi jxit II maјл o.g. Broj delegacija koje su zauzele svcnja meeta u Amfitea-tru V Pravnog fakulteta bio je mnogo veći nego ртобИ put. Tu su se nalazile delegacije svih novoprimljenih država, kao i delegacija NB. Kine koja u ovoj ekupStinl, za razliku od. prave, već odavno zastupa svoju zetnlju.

Umesto u 15 Ćfisove, skup ština je poćela sa radom sa-t kasnije. Prisutne to nije zbu nflo, јег su stekli izvesnu diplomatsku ležernost i strp Ijenje. Pretsednfk prožlog zasedanja, Mira Sestanović, đelegat Inđije, otvorlla je seđnicu 1 dala reć dr. Borislavu Blagojeviću, pi fesoru Pravnog fakulteta, koji je izrazio svoje zadovoljstvo što opet ima priliku da pozđravi ovu manifestaciju гаđa beograđskih studenata u

vu’eme kada se međunairodna situacija znatno роргаvila. Posle pozdravne reči Mlloša Beljioa, koji ie govorio u ime Saveza studentskih klubova za UN naše zemlje, prošlo se na izbor novog preteednika. To je mesto zauz-eo Miodrag Mitič, delegat Burme. Dnevni red је sađržao generalnu debatu, pltanje nerazvijenlh zema>lja I pitanje deklaracije o pravima čoVeka. U RADU GENERALNE SKUPSTINE UCESTVOVALI SU I STRANI STUDENTI Strani studenti u Beogradu pojavlli su se na govornici zastuipajući svoje zemlje na našem jeziku. Sin* gal, stuđent geologije iz Indije, govorio je vrlo rezgovetno o problemima svoje domovine i njenim odnosima sa ostalim svetom. Amanzo Foli, Jz francusikog Togo-a nije, nažalost, mogao đa buđe u delegaciji svoje zemlje koja je JoS uvek nesamostalna. Zato je i istupid kao pretstavnik najstarije C. л-Bičke republike, Liberlje. Delegat NR Kine za lcratko vretne odlično je savkđao naš jezik: njegov mek izgovor vrlo је prijatan za slušanje. Posle burmanskog đe delata, koji je mešao srpsko hrvatski 9 jednim ođ službenih Jezika pra-ve Generalne skupštine, engleskim, u ime svoje zemlje govorlla je stuđentkinja slavistike iz Svedske što se tiče a’.cenata, mora se priznati, bolje od nekih govornika naše narodiiosti. je jednoglasno pr?m Ije?. Suđan u Ujedinjene nacije i njegov pretstavnik, opet student iz Togolanda, zahvalio se skupčtini.

Strani studenti u Požarevcu

Maja o.g. sitrani studenti koji studiraju na Beogradsfkom univerzitetu boravili su u Požarevcu i okolini kao gosd rađnićkih univerziteta i Jkolskog komiteta Narodne omladine. Oni su tom prllikom obišli višu gimnaziju, ućiteljsku žkolu, trgovaćku akademiju 1 srednju medicinsku školu gde su razgovairali sa uCeniclma. Pr vog dhna boravka bili su primljenl i kod pretseđnika NO Sreza Požarevac druga Dobrivoja Miletića ! zadržali se sa njim u dužem гаzgovoru, Interesujućl se za prlvređni razvoj ovog kraja. Posetill elektranu Novi Kostolac 1 bill gosti na ruĆku radnić-kog saveta. Tom prllikom oni su obižli dnevni kop, a zatim razgleđali pi\.ces pt4>i2vodnje elektrićne energije. Uveće su prisustvovali na RadniĆkom univerzitetu predavanju o Ind'ji. Predavanje su pripremili ućenici. Sutradan su obišli Gradsku biblioteku, Muzej ergelu Ljubićevo i Po Ijoprivredno dobro »Letnjikovac«. A uveće su održali

usmene novine ne Radnifкош univortitotu. Prvo 8U govorili {>re>tstavnl<;i Burrne, žatlm Indije, Kine,' Meksika, Sveđeke i 'Togolanđđ. Na svakom koraku oni su su blli toplo iKodravljeni i srđačno primljoni. Na rastan ku domaćhia u Ime grupe studenata pozdravio Slngal, doktonant geologije. On je iz među oetalog гвкао«. Mi odlažimo Iz Božarevca sa najboi;im uspomenama, ml ćema možda kađa se buđemo vratili u svoju zemlju, zaboravil? Požarevac i Sabac, ali pojam Jugoeloven i Jugoslaviju kao zemlju nlkada ncćemo Mi čemo Iz Jugoslavije ofSči mnogo zadcvoljni, jer smo imall priliku da se uvearimo na svakcm koraku u kontaktu sa liudima r»znih profeslja koliko vole svoju zemlju 1 koliko su zaiir teresovani za izgradniu svoje zemlj« I ta stvar mira u svetu. Svi oni misle isto I *vi onl govoге jeđnim jezikom, zaviiio je .ia kreju Sbgal. t

Vlđa Đorđević